Култура дијалога на нивоу сеоског сијела

Босна и Херцеговина се већ двадесет година ваља у блату постратног периода и никако да се одмакне од приче о рату и да се коначно покрене искрени процес помирења и кретања напријед.

Босна и Херцеговина 06.02.2016 | 16:33
Култура дијалога на нивоу сеоског сијела

Бројни стручњаци друштвених наука и посматрачи бх. стварности тврде да у Босни и Херцеговини најприје недостаје културе дијалога, односно да на политичком нивоу те културе има, али само када су у питању материјални интереси политичких елита.

Посљедица свега је да људи из Босне и Херцеговине одлазе, па је - кажу стручњаци - крајње вријеме да сваки човјек појединачно у БиХ почне саслушати оног другог и другачијег.

Културе дијалога у Босни и Херцеговини апсолутно нема. Тачније, некултура дијалога је постала начин на који се комуницира у БиХ, сматра Вехид Шехић, из организације Форум грађана Тузла. Шехић наглашава да на политичком пољу културе дијалога има, али само онда када се ради о интересима елита, првенствено материјалним.

“И ако анализирамо понашање наших политичара, када треба добити новац од ММФ-а, ту су сагласни, ту су сви једногласни. Међутим, када треба одлучивати о судбини ове државе, односно о положају сваког њеног грађанина, онда то материјално се заборави”, сматра Шехић.

И не само то. Проф. др. Нерзук Ћурак, са Факултета политичких наука у Сарајеву, сматра да се начин на који бх. политичке елите расправљају о некима од кључних питања, попут међуетничких односа, може овако описати:

“Ако погледамо доноситеље одлука у Босни и Херцеговини, ја нисам сигуран да уопште постоји дијалог, него да имамо паралелне монологе и да је то један од разлога нашег неуспјеха”, рекао је проф. Ћурак.

Ево и примјера. Још ниједном није забиљежено, тврде аналитичари, да су посланици у парламентима разних нивоа власти, из различитих странака које тврде да представљају бх. народе, промијенили став након парламентарне расправе и прихватили аргументе оног другог.

“Када ви у парламенту не желите да прихватите аргументацију другог, само зато што је рецимо друге нације или је дио друге политичке структуре, иако се ви као човјек интимно слажете с његовом аргументацијом, онда значи да смо далеко од неке ‘зелене гране’”, казао је о томе проф. Ћурак.

Долијевање уља на ватру

Да културе дијалога у Босни и Херцеговини нема, све више се слажу и званичници власти на нижим нивоима. Тако су се ових дана, на скупу у Мостару - у склопу пројекта “ПРО-Будућност”, којег финансира америчка Агенција за међународни развој - УСАИД - могли чути критички тонови на рачун високо рангираних политичара.

“Немају ту културу дијалога. Углавном, када су избори и када су политичке емисије, препуцавања, оно не личи ни на што. Значи, то је ниво неког сеоског сијела и приче, упадање у ријечи”, наводи као примјер начелник Општине Невесиње Момчило Шиљеговић.

Неријетко се чују критике и на рачун вјерских елита, за које се каже да, умјесто да раде на помирењу, још више долијевају уље на ватру у ионако подијељеном бх. друштву. Магистар Марко-Антонио Бркић, са "Свеучилишта Херцеговина", зато сматра да би сви они који очекују екуменско дјеловање цркава и вјерских заједница у БиХ и сами требали нешто предузети.

“Доиста, многи очекују, иако је питање с којим правом очекују, јер исти ти људи који очекују најчешће су и припадници цркава и вјерских заједница. Можда би то требали очекивати унутар самих тих својих цркава-вјерских заједница, подигнути свој глас, поставити питање, а не само на друштвеној арени, тамо гдје су на сигурној удаљености”, навео је Бркић.

“Друштво не може да крене напријед, јер нас увијек враћају у ту нашу несретну прошлост или рат који је однио многе животе и успоставио неке нове вриједносне системе у држави. Све три стране у БиХ желе да кроз своје три полуистине афирмишу неке ствари које њима иду у прилог”, додао је Вехид Шехић, из Форума грађана Тузла.

Посљедица свега је да је у БиХ још увијек присутан страх једних од других, што мр. Бркић овако описује:

“Један од највећих страхова, с којима се ми свакодневно сусрећемо, је да губимо нешто од властитог идентитета, властите стварности, припадања, неког свог хабитуса, уколико ступимо у контакт с нечим или неким што је другачије или другачији.”

И док вријеме пролази, посматрачи бх. стварности истичу како не треба никог да чуди зашто су грађани у апатији и само мисле како напустити БиХ.

“Незадовољство људи својим материјалним положајем, испуњавањем својих основних животних потреба, стварају у човјеку револт према свему и свачему. А будући да је друштво тако да им сваки дан онемогућава, каже ‘Иду’. Па некуд мора ићи!”, наглашава предсједник Хрватског удружења логораша Анђелко Квесић.

Сви се слажу да је потребан искрени разговор. Такви сигнали долазе и са нижих нивоа власти.

“И изгледа да је дошао неки мото, гдје се каже: ‘Свак онај који другачије мисли, није вриједан да ја разговарам с њим’”, истиче главна савјетница градоначелника Мостара, Радмила Комадина.

Магистар Марко-Антонио Бркић, са "Свеучилишта Херцеговина", истичући да је култура дијалога пријеко потребна, поручује:

“Требали бисмо развијати повјерење, без да то условљавамо да имамо исто увјерење. Дакле, није дијељење увјерења предуслов или кључ да бисмо развијали повјерење. Можемо задржати сваки своје увјерење, а покушати изграђивати повјерење.”

Извор: РСЕ

Коментари / 0

Оставите коментар