Асанж - најопаснији бескућник свијета

Творац Викиликса Џулијан Асанж незаконито је затворен, известила је јуче радна група Уједињених нација тражећи његово ослобађање.

Свијет 05.02.2016 | 11:33

Портпарол Викиликса Кристин Храфнсон поручује да се чека званична потврда те одлуке, док се комплетан извештај из УН очекује данас. 

У међувремену британске власти, које су Асанжа ухапсиле, саопштавају да њих одлука радне групе не обавезује, а портпарол Дејвида Камерона изјављује да ће чим Асанж напусти еквадорску амбасаду бити активиран налог за његово хапшење. 

Асанж, који се налази од 2012. у амбасади Еквадора у Лондону, раније је најавио да ће се предати британским властима уколико комисија УН пресуди да је он легално ухапшен, јер, додао је, даље жалбе не би имале значаја

У случају за њега повољне одлуке, каква је и донета, Асанж је такође раније изјавио да ће одмах тражити да му се врати пасош и обустави покушај његовог хапшења.

Иначе, УН су "уплетене" у цео случај након што је творац Викиликса 2014. поднео тужбу против Шведске која га терети за силовање и Велике Британије која га је "незаконито лишила слободе". 

Асанжу је након захтева Шведсек за изручење уточиште пружила еквадорска амбасада у Лондону где се он налази од јуна 2012. године. 

Џулијан Асанж, којег су поједини публицисти описали "као најопаснијег човека света" по свему је сасвим особена личност, по начину живота, преокупацијама, манирима, школовању, чак и по условима у којима је одрастао.

У интервјуу Њујоркеру лета 2010. Асанж је изјавио да се залаже за нешто што он назива "научно новинарство", односно ситуацију која би била другачија од постојеће у којој читаоци нису у могућности да провере оно што читају, а што, дакле, може бити плод злоупотребе. 

Своју улогу поједноставио је следећим речима: "Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи време да се постави питање одговорности бораца за слободу говора".

Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је 28. новембра Викиликс (WикиЛеакс, wхистле-блоwинг сајт) обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света. 

Тај материјал садржао је чак 40 процената поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докуманата.

И претходно су његове активности изазивале озбиљну главобољу званичника и њихових служби, попут ситуације када се половином те године појавио "случај апач", који су Асанж и његови сарадници називали "Пројекат Б". 

Радило се о видео запису из кокпита америчког хеликоптера "апач" на којем се види како амерички војници 2007. године, у Ираку, из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима и двојицу новинара (Ројтерса).

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а с радом је почео јануара 2007. што ће сам Асанж описати као "Википедију без цензуре".

Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Веродостојност овог документа одмах је оспорена.

Сајт Викиликс дневно је обелодањивао 10.000 страница докуманата, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, при чему су раскринкаване бројне неподопштине, од "прљавих послова" у светској дипломатији, па до злочина, или једноставно трачева.

Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака Кауптхинг и Јулиус Баер, материјали о дејствима САД у Ираку, односно Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

Интерполова потреница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе. 

ПостФинанце, швајцарска банка, блокирала је његова средства, децембра 2011. с образложењем да пријављено место боравка не одговара истини, док су МастерЦард, Виса Инц., ПаyПал, као и Банк оф Америца онемогућавале прилив средстава Викиликсу

По тврдњама Асанжа у најбољим временима Викиликс је дневно добијао и до 85.000 британских фунти. Ипак, Окружни суд у Рејкјавику, Исланд, године 2012. стао је на становиште да је Виса Инц. прекршила уговор и тиме причинила штету од 20 милиона долара.

Тек када се појавила његова биографија негде на самом крају 2010, на шта је Ааснж био приморан како би олакшао финансијске прилке, постало је јасно да је он уствари чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус "Ундергроунд".

Асанж је рођен јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија, граду смештеном на североисточном приобаљу Аустралије. 

Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из кливландског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж у изгледа помало идиличним околностима, у природи, провео знатан део детињства. Магнетик је зелено тропско острво површине педесетак киломатара, попут рецимо Ластова. 

Но пошто су се његови родитељи, када је овај имао осам година, развели, а мајка се поново удала, уследио је коју годину потом период сељакања, због борбе за старатељство над децом. 

Наводно, чак 37 пута се селио с мајком и браћом до 14. године. И такав начин жвота као да је постао његова судбина. Променио је низ школа и факултета (њих чак шест). Тако је студирао физику, математику, па филозофију, чак и неурологију. Не само да ништа од тога није окончао, него се по свему судећи кроз студије једва провлачио. 

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој био је припадник (односно оснивач) хакерске групе, коју су назвали - "Међународни подривачи". Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумевао да је недопустиво разарање система у који су успели да провале, као и ма каква промена нађених података. 

Како било, хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније Нортел, чак и Пентагона и НАСА. 

Упамћено је да се октобра 1989, уочи лансирања свемирског брода Атлантис, на мониторима НАСА-е изненада појавио напис WАНК, од Wормс Агаинст Нуцлеар Киллерс, што је био назив хакерске групе "Црви против атомских убица". Асанж је био један од шесторице тинејџера приведених тим поводом. 

Иако је процес окончан само новчаном казном од 2100 долара, пошто је оптужба, ма колико озбиљна и обухватна, напоменула да није било злонамерности у Асанжовим ативностима, последице су ипак биле озбиљне. И дужина процеса и тежина читаве ситуације довели су га до нервног слома. Потпуно растројен, извесно време живео је чак и као бескућник.

Доцније, током деведесетих, посветио се изградњи базе података једне асоцијације која се бавила проблематиком старатељства у Аустралији. Имао је јасан лични мотив, јер је водио борбу за сина којег је добио са осамнаест. Тамошња администрација међутим није имала много разумевања за његове аргументе. Некако је тек 1999. постигао договор о старатељству над дететом. 

Вероватно поучен искуствима, настојао је да се уклопи у друштвено прихватљиве оквире. Тако је био међу оснивачима предузећа Субурбиа Публиц Ачеш Нетwорк, у Мелбурну, чији су домен, разумљиво, биле интернет услуге.

Немиран дух, међутим, одвео га је на бројна путовања. Тако је као својеврсни бескућник пропутовао Азију, живео у Кенији, у Танзанији, Белгији, на Исланду, Шведској. 

Када је окупљао групу с којом је основао Викиликс своју намеру он је тумачио као супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом исто тако и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада односно компанија, "укључујући и америчку власт". Како се испоставило највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

За свој рад Асанж је примио и низ признања, попут Амнестy Интернатионал Медиа Аwард (2009.); Сам Адамс Аwард (2010.); Сyднеy Пеаце Призе (2011.); Мартха Геллхорн признање за новинарство (2011.). Листови Тајм и Монд прогласили су га Особом године 2010. У оба случаја гласовима читалаца.

У уточишту у амбасади Еквадора у Лондону он борави дуже од три године, од јуна 2012. 

Бредли (Челси) Менинг, који је као војно лице доставио Викиликсу оних 250.000 докумената чије је обелодањивање потом прославило Асанжа (па и самог Бредлија), средином 2013. године осуђен је, због више дела, на 35 година заточеништва. 

Еквадор и Шведска су се иначе, после шестомесечних преговора, у јануару споразумели да би Асанж могао да буде подвргнут испитивању. Његова страховања, разумљиво, плод су претпоставке да ће га Стокхолм изручити Сједињеним Државама, због обелодањивања поверљивих војних и дипломатских докумената, што би извесно довело до процеса, у овом или оном облику, против њега. 

Асанж је уосталом сам наглашавао да више не верује у позитиван исход свог случаја те да страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио. 

Како се изразио: "Могуће је да сам осуђен на смрт".