Цинични одговор на све што се дешава у Сирији?

У престоници Велике Британије данас је одржана донаторска конференција под називом „Подршка Сирији и региону 2016“, која је окупила представнике преко 70 држава. Домаћини конференције су британски премијер Дејвид Камерон, њемачка канцеларка Ангела Меркел, норвешка премијерка Ерна Сулберг, кувајтски емир шеик Сабах ел Ахмед ел Сабах и генерални секретар УН Бан Ки Мун.

Свијет 04.02.2016 | 21:00

Циљ донаторске конференције је прикупљање финансијских средстава за дугорочну економску помоћ онима који су расељени због сукоба у Сирији и подршка земљама које су примиле мигранте. Прикупљено је око 11 милијарди долара.

Србију је представљао премијер Александар Вучић, који је рекао да је Србија спремна да буде дио европског рјешења за питање избеглица, било да се ради о затварању граница или систему квота, али да Европа треба да каже које је то свеобухватно, заједничко рјешење.

Међутим, према ријечима Златка Диздаревића, бившег дипломате и стручњака за Блиски исток, донаторска конференција представља цинични одговор на све што се дешава у Сирији, те да је у питању потрага за рјешењем на погрешном мјесту.

„Био сам дипломата у Сирији пре него што је рат почео, тамо нико није ни сањао да иде у избеглиштво. Та земља је задовољавала све жеље. Док год се не заустави рат, свака донаторска конференција је тражење решења на погрешном месту јер се све те паре, ма колико их било, брзо потроше“, каже он за Спутњик.

Диздаревић такође сматра да идеја о депопулизацији Сирије, која је прије свега неколико година звучала као теорија завјере, постаје актуелнија, с обзиром да је све изгледније да се ради на премјештању средње класе како би се онемогућио напредак земаља Блиског истока, што је неопходан услов за нормалан живот.

Такође, поставља се питање и колико су мигранти заправо „не-добродошли“ у Европу, будући да су они потребни Њемачкој, али и другим европским земљама за њихов привредни развој.

„Не мислим да Европа тражи решење за мигранте, већ да тражи решење за себе у односу на проблем који се десио са мигрантима. Европа последњих неколико месеци на првом месту гледа како да заштити себе и сопствене интересе“, истакао је он.

Главно питање је како ријешити разлог због којег се људи одлучују на избјеглиштво, будући да они нису искључиво из Сирије, већ да долазе и са сјевера Африке, Авганистана, Пакистана и многих других земаља.

“Преговоре о Сирији у највећој мјери спречавају спољне снаге којима није у интересу да се рат заврши, а то су на првом мјесту Турска, Саудијска Арабија и Катар, као и Француска и Велика Британија на другом, односно земље које и даље имају нереализоване сопствене амбиције на терену”, рекао је Диздаревић.

Он сматра да тражити разлог за прекид преговора међу самим преговарачима је неозбиљно, јер су сви они који нису на страни сиријског предсједника Башара ел Асада под великим притиском играча који су их и финансирали.

Главну панику на преговорима је, казао је он, свакако изазвао успјех сиријске војске код Алепа, будући да су владине снаге успјеле да опколе тај град, чиме су се стекли услови за почетак чишћење и деблокаду једног од највећих градова у Сирији.

„Међутим, нереална је амбиција опозиције да се за преговарачким столом појаве организације које су терористичке и исламистичке — Дејш ел ислам (Исламска држава) Нусра фронт и Ахрар ел Шам, а истовремено онемогући учешће Курда који су апсолутно легитиман играч у овој причи“, закључио је Диздаревић.

Извор: Спутњик