Српска могла преузети Дијализни центар, али није

БН телевизија је у посједу Уговора који је Република Српска 2000. године потписала са „Интернационалним дијализа центром“, али и анекса тог уговора којим је уговор продужен до 2022. године. Уговором се Српска обавезала на редовну испоруку пацијената том центру, а Уговор је продужен иако је Република Српска у читавој причи могла проћи много повољније, тврде наши извори.

Република Српска 04.02.2016 | 22:55

Република Српска, односно Фонд здравства и на крају бањалучки Клинички центар могли су постати власници Центра за дијализу, његових средстава и права уз преузимање свих пацијената без икакве надокнаде у априлу 2008. године. То је прецизирао члан 12.3 Уговора који су Влада, Фонд и Клинички центар потписали са Интернационалним дијализа центром у октобру 2000. године.

"Након истека иницијалног трајања, уколико се не постигне договор о продужењу овог уговора, Фонд ће преузети Центар за дијализу као предузеће, његова права, средства и обавезе, као и особље и пацијенте без икакве надокнаде, те исто предати КЦ Бањалука", пише у оригиналном уговору.

То се није десило, јер је Влада одлучила да са “Интернационалним дијализа центром” у мају 2007. године закључи анекс који је трајање уговора продужио на 21 годину, односно до 2022. године. То продужење, додуше, јесте било остављено као могућност у оригиналном уговору, али извори БН телевизије блиски здравственом систему Српске тврде да је логичније било да Српска, односно Клинички центар када су већ имали ту могућност, преузме средства и посао “Интернационалног дијализа центра”. Умјесто тога анексом је цијена појединачног третмана дијализе по пацијенту са 105 повећана на 110 евра, што је најскупље у региону. Анексом је загарантован број пацијената повећан са 110 на 200.

"Цијена сваког појединачног поступка је 110 евра. Цијена је фиксна и неће се мијењати током трајања основног уговора. Цијена не укључује трошкове деривата крви које пацијенти Центра примају трансфузијом, као ни привремене и трајне крвне приступе”, пише у анексу уговора.

Потписе на анекс уговоре ставили су Ранко Шкрбић, као тадашњи министар здравља, Горан Кљајчин, тадашњи директор Фонда здравственог осигурања, Милан Скробић, тадашњи директор Клиничког центра и
Милорад Додик, предсједник владе као свједок.

Република Српска иначе према подацима Главне службе за ревизију из 2012. годишње услуге дијализе плаћа 36 милиона марака.

БН ТВ