Српска могла преузети Дијализни центар, али није

БН телевизија је у посједу Уговора који је Република Српска 2000. године потписала са „Интернационалним дијализа центром“, али и анекса тог уговора којим је уговор продужен до 2022. године. Уговором се Српска обавезала на редовну испоруку пацијената том центру, а Уговор је продужен иако је Република Српска у читавој причи могла проћи много повољније, тврде наши извори.

Република Српска 04.02.2016 | 22:55
Српска могла преузети Дијализни центар, али није

Република Српска, односно Фонд здравства и на крају бањалучки Клинички центар могли су постати власници Центра за дијализу, његових средстава и права уз преузимање свих пацијената без икакве надокнаде у априлу 2008. године. То је прецизирао члан 12.3 Уговора који су Влада, Фонд и Клинички центар потписали са Интернационалним дијализа центром у октобру 2000. године.

"Након истека иницијалног трајања, уколико се не постигне договор о продужењу овог уговора, Фонд ће преузети Центар за дијализу као предузеће, његова права, средства и обавезе, као и особље и пацијенте без икакве надокнаде, те исто предати КЦ Бањалука", пише у оригиналном уговору.

То се није десило, јер је Влада одлучила да са “Интернационалним дијализа центром” у мају 2007. године закључи анекс који је трајање уговора продужио на 21 годину, односно до 2022. године. То продужење, додуше, јесте било остављено као могућност у оригиналном уговору, али извори БН телевизије блиски здравственом систему Српске тврде да је логичније било да Српска, односно Клинички центар када су већ имали ту могућност, преузме средства и посао “Интернационалног дијализа центра”. Умјесто тога анексом је цијена појединачног третмана дијализе по пацијенту са 105 повећана на 110 евра, што је најскупље у региону. Анексом је загарантован број пацијената повећан са 110 на 200.

"Цијена сваког појединачног поступка је 110 евра. Цијена је фиксна и неће се мијењати током трајања основног уговора. Цијена не укључује трошкове деривата крви које пацијенти Центра примају трансфузијом, као ни привремене и трајне крвне приступе”, пише у анексу уговора.

Потписе на анекс уговоре ставили су Ранко Шкрбић, као тадашњи министар здравља, Горан Кљајчин, тадашњи директор Фонда здравственог осигурања, Милан Скробић, тадашњи директор Клиничког центра и
Милорад Додик, предсједник владе као свједок.

Република Српска иначе према подацима Главне службе за ревизију из 2012. годишње услуге дијализе плаћа 36 милиона марака.

БН ТВ

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

МА СТА ЦЕ НАМ ТО

04.02.2016 17:43

Има се мозе се као да смо Кувајт док неки муку муце како да опреме куце по Монте Карлу ми се замајавамо дијалза центром не иде другови не иде

ОДГОВОРИТЕ
Name

Пикси

04.02.2016 21:36

Монте Карло, Швајцарска, Лакташи, Србац.

ОДГОВОРИТЕ
Name

прц

04.02.2016 21:42

Па како би је онда преузео кумасин!!!

Name

Владо Бања Лука

04.02.2016 22:23

Ови странци и домаће режимлије по уговору имају право прве наплате из Фонда здравства. Значи, прво се намире они и њима слични, а од остатка се исплаћују плате и друге обавезе. Зато није ни чудно зашто плате у здравству дебело касне, а доктори и техничари масовно напушају Републику Српску...

ОДГОВОРИТЕ
Name

зограф

05.02.2016 11:13

Прво треба мало проуцити тему,услуге нису најскупље у региону и фонд дугује за услуге за неколико година.

ОДГОВОРИТЕ
Name

бл

05.02.2016 13:55

Услуге су најскупље у европи! Распитај се мало.

Name

зограф

09.02.2016 22:45

Назалост распитао сам се,зато и писем