Није ријешено питање кривице за ратне злочине

Лидер Српског националног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да Хрватска приступа ЕУ, а да није ријешено питање кривице за ратне злочине, те да је након ослобађајуће пресуде хрватским генералима забринут за односе Загреба и Београда.

Република Српска 25.11.2012 | 05:33 Лидер Српског националног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да Хрватска приступа ЕУ, а да није ријешено питање кривице за ратне злочине, те да је након ослобађајуће пресуде хрватским генералима забринут за односе Загреба и Београда."Дубоко сам забринут за српско-хрватске односе, положај српске заједнице у Хрватској и демократизацију политичких вриједности. Чини се да смо се у овом тренутку вратили у деведесете године /20. вијека/", рекао је Пуповац. Он истиче да се након слобађајуће пресуде Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу чини бесмисленим суочавање са тамном прошлошћу деведесетих и политике тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана. "Пресуда није схваћена као слобода за два генерала, већ као ослобађање од кривице и побједа оне политике од које се Хрватска дистанцирала од 2000. године", рекао је Пуповац за бечки дневник "Стандард". Пуповац каже да је након овакве пресуде остало отворено питање ко је крив и зашто један рат за поновно успостављање граница, који је прерастао у велики злочин етничког чишћења, треба да буде легитиман. "За двојицу генерала одлука је добра, али за осјећај правде то није", рекао је Пуповац и додао да постоји мало разлога за оптимизам да би хрватски судови могли допринијети расвјетљавању злочина над Србима. Он истиче да су посљедњих мјесеци хрватски судови донијели двије пресуде, код којих је аргументовано да су оптужени били резервисти у отаџбинском рату. Пуповац је рекао да пресуда Хашког трибунала није најгоре што се догодило српској заједници, пошто су протјеривани, стигматизовани и изгубили посао, те да они не постављају питање да ли су задовољни већ да ли могу живјети без страха. Он сматра да ће овом хашком пресудом, уколико Хрватска сада приступи ЕУ, бити етаблиран нови канон доминантном логиком да је "рат завршен" и да је тиме ријешено и питање ратних злочина.