Заслужује читање! Прича - видео: Хе цомес фром Сербиа...!

Година је 2013, локација новосадска тврђава, а са бине атмосферу као на ’Бомбоњери’ после гола у Суперкласику прави славни ’Тхе Продигy’...

Фудбал 05.02.2016 | 00:00

Заслужује читање! Прича - видео: Хе цомес фром Сербиа...!

Некако смо успели, неколицина мојих другара, другарица и ја, да ’преживимо’ све што су нам момци из Есекса приредили у та два сата, али нас је ’талас’ код трећег биса однео на различите стране, па смо у одвојеним групицама кренули на стандардно место налажења.

На путу ка тамо, ливадици десно од мејн стејџа, случајно у пролазу закачим једног момка раменом, али се одмах затим популарно извиним рукама – на шта он одговара – ’Ит’с нот а проблем, мате!’ (Нема проблема, ортак). У целу причу се укључује другар с питањем како се зове и одакле је – ’Зовем се Мајкл, из Манчестера сам’; ’Па, твој град обожава нашег момка Немању Видића’, констатује овај мој.

Непун секунд касније, Мајкл из свег гласа, док скида дукс испод којег је мајица управо Манчестер Јунајтеда, почиње да урла – ’Неманџа ооооооооо, Неманџа ооооооооо... Хе цомес фром Сербиа, хе’лл фу***нг мурдер yа’.

Следеће чега се сећам је да ми, логично загрљени са извесним Мајклом и гомилом Британаца, заједно са још неколико хиљада људи урламо исто, а Петроварадинска тврђава се у наредних неколико минута претвара у Олд Трафорд.

Иако сам био у својој држави, окружен претежно сународницима, осетио сам се изузетно поносно у том тренутку, а таква реакција људи са свих страна Европе, различитих националности, култура, традиција и животних интересовања, само ми је још једном показала колика је у ствари величина Немања Видић.

Размишљајући претходних дана о свом наредном тексту, нисам ни сањао да ће следећи момак кога ’испраћам у пензију’ бити управо апсолутни херој мог детињства – један од најбољих штопера у историји фудбала, други странац капитен великог Јунајтеда, човек који је освојио све, иако је већ на самом почетку остварио своје снове – ’Стену из Ужица’.

Из Ужица до Београда, преко Москве до Манчестера

Свој пут ка фудбалској бесмртности Немања је отпочео из родног града, где је као шестогодишњак отишао са старијим братом Душаном на тренинг локалног Јединства. Показао се далеко већим талентом од брата, брзо је напредовао, а са 12 година остварио је свој први трансфер и прешао у ужичку Слободу. Међутим, само тридесет месеци касније, непосредно пред његов 15. рођенадан, постаје ученик омладинске школе Црвене звезде.

После проласка кроз преостале млађе категорије, одлази на позајмицу у суботички Спартак, потвђује висок потенцијал као централни дефанзивац, али и постиже седам голова, а већ следеће сезоне Зоран Филиповић начинио је Видића првотимцем најтрофејнијег српског клуба.

У својој првој сезони (2001/2002) освојио је тадашњи Куп Југославије, али и, што је било далеко битније, још једном потврдио да је способан да командује одбраном и у сениорској конкуренцији. Такође, са непуних двадесет година, показао је да се не либи да ’нападне’ нападача, не дозвољавајући му да настави пробој ка голу. Његова пожртвованост и одлучност да мрежа по сваку цену остане нетакнута, нешто што му је на посебан начин обележило каријеру, била је видљива у сваком покушају ривала.

Већ на старту наредне такмичарске године постао је капитен клуба за који навија од малих ногу, убрзо љубимац навијача и јавности, а за три године на ’Маракани’ – са њим у задњој линији – црвено-бели су освојили и дуплу круну, примивши 67 погодака на 98 сусрета у првенству.

Навијачи београдског клуба нарочито памте и неке Видине голове, пре свих онај у ’вечитом дербију’ са Партизаном у Хумској (3:0) и одлучујући погодак за пролаз у Купу УЕФА против Одензеа (4:3), пошто је претходно затресао и сопствену мрежу. Ипак, осим због свега онога што је радио на терену, Видић је једном својом изјавом стекао посебан статус код свих Звездаша.

“Не живим ја сан него своје амбиције и циљеве. Сан сам проживео на Маракани. Нисам као клинац сањао дрес Манчестера или Реала већ дрес Звезде, капитенску траку на руци и гол Партизану. И све сам то остварио. Једино што нисам, а о чему сам као клинац маштао у Ужицу, било је да после поготка против црно-белих отрчим на северну трибину и – не вратим се на терен. Али, да поновим, Звезда је сан, а Манчестер је доказивање, професионализам...“, одговорио је Немања на питање енглеског новинара једном приликом.

Љутице Богдана је напустио као шампион, најбољи појединац Спортског друштва и капитен испуњеног сна, понуда је било са обе стране Европе, али се Ужичанин ипак одлучио за пут на исток, поставши за око пет милиона евра нови играч московског Спартака.

А, тамо где је стао у главном граду Србије, наставио је у престоници Русије. Испоставило се да је његова одлука била права, пошто није желео да ’прескаче’ кораке у каријери и ’потрчи за парама’, али и уједно дао пример генерацијама које су следиле какав мора да буде ток – да би каријера била ’велика’.

Константно је физички, али и технички, напредовао, па је бескомпромисни став и ’убилачки’ инстинкт све више долазио до изражаја. То му је поново донело статус љубимца међу навијачима клуба, као и председника, који га је учинио најплаћенијим играчем лиге, али и нешто о чему сања велики број његових колега – прелазак у Манчестер Јунајтед.

"Најбоља куповина Јунајтеда у јануару"

Шест дана пред улазак у 2006. годину, после само четрдесетак утакмица за Спартак, најпопуларнији британски клуб објавио је на свом сајту вест да је за око седам милиона фунти купио најбољег српског фудбалера за 2005. Ипак, мало је недостајало да Алекс Фергусон остане без играча кога је пратио још из времена када је овај играо опроштајну сезону у Звезди – јер је Пантелео Корвино, спортски директор Фиорентине, већ договорио трансфер Србина на стадион Артемио Франки.

Проблем је настао у чињеници да тим из Фиренце у том тренутку није имао места за играча без пасоша земље Европске уније, а легендарни сер је то искористио и збуњени Немања се нашао испред новинара и фотографа у Карингтону, тренинг центру ’Црвених ђавола’.

После неког времена, Џејми Карагер, легендарни капитен највећег ривала Ливерпула, открио је да је Видић одбио и нешто уноснију понуду Ливерпула јер је по сваку цену желео да сарађује са Фергусоном.

"Није уобичајено довести играча толико пре прелазног рока, али када смо сазнали да је Фиорентина заинтересована морали смо да га доведемо чим пре. Посматрао сам га већ дуго, има све што је потребно да постане велики играч. Велики играч који нам је потребан", рекао је Фергусон јануара 2005, који је тог јануара пазарио и Патриса Евру из Монака, и тако направио најбољу куповину на полусезони, по гласовима навијача.

Немањин долазак на ’Театар снова’ био је специфичан и за њега из за клуб. Јунајтед се налазио у периоду од две године без освојеног трофеја – што се није тако често дешавало за време двоиподеценијске владавине Шкота на клупи – док је српског штопера чекао џиновски искорак у каријери, на половини сезоне. Навијачи нису били сигурни шта да мисле о процени свог сера, већ су са мањом дозом песимизма чекали да виде новог дефанзивца на делу.

Крените од себе, замислите да једног дана тренирате са, уз све дужно поштовање, репрезентативцима Русије, Украјине и по неким Африканцем... Пред гостовање, рецимо, у Саранску, а да се кроз неколико дана нађете испред најбољег менаџера свих времена. Ту негде између Кристијана Роналда и Рајана Гигса, док Пол Сколс везује пертле, а Рио Фердинанд намешта штуцне. На све то, ту је и увек присутни процес навикавања на Премијер лигу, такмичење специфично по толико различитих ствари, а и није потписао за Норич, па да барем нема резултатски притисак.

Он је од старта имао шампионски.

"Да будем искрен, када сам дошао у клуб, било ми је веома тешко. Нисам био сигуран да ли ћу успети да уђем у стартну поставу. Запитао сам се да ли могу да успем у јакој лиги као што је енглеска. Да би успео, морао сам да прилагодим свој стил игре овдашњем фудбалу, али и да проведем сате и сате у теретани", казао је Немања.

Све набројано је и те како утицало на Видића, али се овај није уплашио ни поред нешто слабије дебитанске полусезоне. Први пут се нашао у црвеном дресу, са бројем 15 на леђима, против Блекбурн Роверса у Лига Купу крајем јануара, заменивши Руда ван Нистелроја, да би већ после нешто више од месец дана у клубу стигао до свог првог трофеја.

И у финалу се нашао на терену као замена, овога пута уместо колеге из одбране Веса Брауна, а иако за десетак минута на терену и није могао много да покаже – успео је да се нађе међу главним вестима следећег дана.

“Вида ми је пришао после доделе трофеја, после финала са Виганом, и дао ми своју медаљу. Ја због повреде нисам могао да играм финале, а он ми је, на не баш добром енглеском (смех), рекао да ја више заслужујем медаљу, пошто сам играо у ранијим рундама“, рекао је Ђузепе Роси, тада млади центрафор Манчестер Јунајтеда.

Завршио је годину са солидних 15 наступа у свим такмичењима, а после комплетно одрађених припрема наредног лета ствари су се дијаметрално промениле. Као и у Звезди, прва права сезона у новом клубу била је савршена. Од самог старта заузео је место у срцу одбране, поред Рија, а вероватно нико од љубитеља фудбала, можда једино сер Алекс, није био свестан да присуствује формирању једног од најбољих парова централних бекова у историји.

Уписао је 25 мечева у шампионској години свог тима у Премијер лиги (38 укупно), постигао је дебитанске голове у националном шампионату и Лиги шампиона, сезону је завршио са укупно четири, а продаја његових дресова се учетворостручила.

Почео је да стиче поштовање љубитеља елитног ранга такмичења на Острву, као и свих у и око клуба, да би Алекс Фергусон реаговао већ следећег новембра – понудивши му нови, далеко издашнији, петогодишњи уговор.

“Цело то лето провео је у теретани јер се мучио на тренинзима. Имао је проблема да се навикне на далеко већу физичку захтевност и интензитет. Али, управо ту се види његова усресређеност и жеља за успехом, јако ми је драго због њега, заслужио је све што му се дешавало. Изградили смо сјајно партнерство, у великом тиму. Било је лепо играти поред њега, уживао сам, добро смо се подударали. Буквално смо могли да намиришемо наредни потез овог другог, иако нисмо имали посебне ритуале на тренинзима. Када видим да иде напред, ја сам позади. Имам само добре и позитивне ствари да кажем о Види. Начин на који се уклопио је био бриљантан, мрежа је поред њега увек била сигурна. Када је дошао сви су се питали да ли ће моћи да се адаптира, да ли је физички спреман, а он је постао један од физички најдоминантнијих центархалфова у историји Премијер лиге. Немања је комплетан одбрамбени играч. Људи кажу да он само игра срцем, али у овој лиги не можете да успете ако имате само једну ствар“, јасан је Рио.

Фердинанд/Видић – Јинг/Јанг

Управо је сарадња и партнерство са легендарним дефанзивцем ’Гордог Албиона’ кључан сегмент Немањиног успеха на Олд Трафорду, али и враћању Јунајтеда на стазе старе славе. Од првог меча, као и у наредних готово осам година, била је евидентно да су Вида и Рио били ’створени један за другог’. На први поглед, деловали су као дефанзивци сличних карактеристика и особина – снажни, жестоки, сигурни у скоку – са израженом лидерском цртом.

Међутим, како је време одмицало, а њихово партнерство све чешће после мечева доспевало у први план и било кључно за добар резултат екипе, постало је очигледно да су ’савршено’ различити.

Рио је био штопер кога је одликовала смиреност у проналажењу дефанзивних решења, играјући углавном иза свог партнера, док Вида ништа није препуштао случају – устремио би се на лопту као кобац, излазивши и до друге трећине игралишта, после чега је најчешће следио жесток, али чист, старт. У сваком случају, није постојала могућност да и противник и лопта заједно наставе свој пут ка голу.

С друге стране, обојица су били натпросечно технички обучени, када су у питању чланови централног дела задње линије, па није био редак случај да управо неко од њих двојице започне напад свог тима – било дугом лоптом или изношењем исте на половину противника. Такође, били су константна опасност после прекида и корнера, док је, с друге стране терена, лопта ретко успевала и да падне у шеснестерац, а камо ли петерац.

“Био је бриљантан за Јунајтед. Мислим да је његово партнерство са Риом вероватно најбоље партнерство у светском фудбалу. Вида је велики и доминантан одбрамбени играч. Чита игру веома добро. На гостовањима као што је на пример Стоук, он је био прави ратник, био је прави вођа ове екипе. Убеђен сам да ћа нам недостајати“, речи су садашњег капитена Вејна Рунија.

Те године у потпуности је сазрео као играч, видело се да се осећа комотно у улози која му је додељења, а, после дечачких, испунио је и професионалне снове и био изабран у лигашки тим године. Предвођен Едвином ван дер Саром на голу, Патрисом Евром и Гаријем Невилом на бековима, односно Фердринандом и њим у средишту одбране, Јунајтед је доминантно одбранио титулу у Премијер лиги, али и освојио једину Лигу шампиона у XXИ веку, прву од антологијског финала са минхенским Бајерном 1999. године.

Има нешто у тој Москви...

До јубиларне десете титуле у ПЛ, укупно 17, стигли су са два бода више од Челсија, а само неколико дана после шампионске прославе уследио је дуел са лондонским ’Плавцима’ – овога пута у финалу елитног такмичења у Москви.

Манчестер Јунајтед је обележавао 50 година од трагедије на минхенском аеродрому, када је готово цела екипа ’Црвених ђавола’ – чувене Базбијеве бебе – изгубила живот у несрећи, враћајући се из Београда са гостовања Црвеној звезди. Пола века касније, управо је један Србин био најбољи играч на трави ’Лужњикија’, а црвени део Манчестера радовао се трећем ’ушатом’ пехару.

"Сваки пут када би прошао поред теретане он би био ту, дизао би тегове и радио на својој снази. Током година претворио се у великог, снажног центрархалфа – способног да руши противнике који му се нађу на путу. Одувек је био сјајан у ваздуху, али је пошто је ојачао био неприкосновен у скок игри, ненадмашан. Сваки пут када бисмо били под притиском он је био тај који је чистио све, био је прави наш вођа", јасан је, један од најбољих везиста свих времена, Пол Сколс.

Јунајтед је боље почео, водио је поготком Кристијана Роналда, али затим није успео да искористи неколико сјајних шанси, што је Челси казнио. Микаел Есијен упутио је поприлично лош ударац са дистанце, лопта на путу ка мрежи закачила Видића, а онда се од леђа Фердинанда одбила право на ногу Френка Лампарда за 1:1. До краја сусрета обе екипе имале су изгледне ситуације да стигну до вођства, Челси је два пута погађао и оквир гола, али је одлука о победнику пала тек после пенала.

У међувремену, Немања је током свих 120 минута на себи својствен начин заустављао покушаје противника, али је кључна била његова одбрана на Дидијеу Дрогби. Шта више, у жељи да одбрани Карлоса Тевеса у једној гужви, легендарни центарфор из Обале Слоноваче ошамарио је Србина, због чега је зарадио директан црвени картон, док су остали играчи спречили бесног Видића да му одговори – на ’традиционални’ српски начин.

“Ви, момци... Немања Видић и ти, као и Карлес Пујол. Увек сам говорио да сте то Видић и ти. Људи против којих сам дао неколико голова играјући против Манчестер Јунајтеда и увек сам понављао да је тај осећај, дати гол Јунајтеду, један од најбољих који сам имао, да сам био јако срећан јер сам знао да их није било много. За мене је погодак против вас двојице био знак да сам имао јако добру утакмицу", рекао је Дрогба, стрелац ’само’ четири гола за Челси, у 21 сусрету против Јунајтеда, у интервјуу Рију Фердинанду.

Споменута дефанзивна четворка је следеће сезоне ушла у историју светског фудбала – пошто је успела да сачува своју мрежу у 14 узастопних мечева (1.311 минута), а њихов тим освојио је трећу узастопну титулу, али и играо ново финале Лиге шампиона, где је поражен у Риму од Барселоне (3:1). Алекс Фергусон је током године имао великих проблема са повредама, пре свих дефанзиваца, али је истовремено и схватио каквог играча и ослонац има у Немањи Видићу.

Ужичанин је сâм преузео команду над дефанзивом свог тима, Јунајтед је примао у просеку мање од гола по мечу, а беспрекорне партије донеле су му место међу тридесет играча који конкуришу за престижну ’Златну лопту’, место у ФИФПро тиму године, као и кандидатуру за играча сезоне у Премијер лиги.

Она му је, као и годину дана касније, мистериозно измакла (колеге су изабрале Гигса, а навијачи и новинари капитена Ливерпула Стивена Џерарда).

“Што се тиче Манчестера, желим му да изгуби сваку утакмицу, али Видића изузетно поштујем. Он је стена у шеснестерцу Манчестера. У тандему са Ријом Фердинаном био је супериоран ове године. Сачувао је Манчестеру веома много бодова", рекао је Џерард и додао:

“Нисам имао никакву дилему. Дао сам глас Видићу и поново бих то урадио. Да сам новинар, такође бих гласао за њега. Имао је величанствену сезону. Могуће је да је изгубио наклоност због грешке на утакмици против нас, коју је Фернандо Торес казнио голом, али зар смо Гигс и ја одиграли сезону без иједне грешке?“.

Њему је за утеху припало признање за појединца године које додељује панел стручњака и спонзора лиге, као и највеће признање на нивоу клуба – награда Мат Базби – и трофеји у Карлинг Купу, Светском клупском првенству и Комјунити Шилду.

"Почаствован сам, невероватан је успех добити ову награду у конкуренцији играча какве имамо у Јунајтеду. Желим да се захвалим навијачима. Сваког дана ми је лепо у овом клубу, лепо ми је да радим са овим играчима и тренерима. Веома сам срећан у Манчестеру", рекао је Видић, пошто му је награду уручио Јусеин Болт, најбржи човек на свету и представник карипског огранка навијача Јунајтеда.

Само десет минута касније, Видић је морао поново да се обрати саиграчима, јер су га и они изабрали на најбољег. Овог пута награду му је уз овације предао његов менаџер.

"Извињавам се због тога што ми победнички говор није савршен, нисам навикао да се овако обраћам. Ако добијем ове награде и следеће сезоне, можда ћу бити бољи говорник", нашалио се Вида.

Први је Ерик Кантона, а други...

Наредну сезону, у којој је Кристијано Роналдо постао најскупљи играч света, обележило је његово треће искључење против Л’пула, а Фернандо Торес могао је да се похвали као једини играч у том тренутку који изашао као ’победник’ у сударима са Србином, више пута. Те исте године освојио је свој трећи Лига Куп, па сезона није била тотални неуспех.

Нова награда за уложени труд и све што је постигао стигла је у виду новог четворогодишњег уговора, што је био својеврстан одговор сера на интересовање мадридског Реала. После пет уводних мечева на којима је био капитен, због повреде Невила, Фергусон му је касније указао част какву је имао само један Ерик Кантона – крајем 2010. постао је други странац капитен у историји клуба са Олд Трафорда и легитимни наследник Роја Кина.

“Јап Стам и Рио Фердинанд су се сјајно допуњавали, али, када сада погледам све то и боље размислим, мислим да је Видић у комбинацији са Ријом био савршен. Он је неустрашив штопер, не преза ни од чега и био је прави вођа на терену. Немања је један од најважнијих играча у новијој историји Јунајтеда, а питање је да ли бисмо без њега постигли све што јесмо“, рекао је Рајан Гигс.

Како то обично бива, када вам се све поклопи, постигао је 1.000. гол у историји Театра снова, да би наредног маја, први пут са траком око руке, подигао шампионски пехар Премијер лиге високо изнад главе.

Четврти пут узастопно нашао се у најбољем тиму лиге, други пут ФИФПро тиму, а још једном је добио признање од стране новинара и спонзора лиге, али му је ’главна’ награда још једном измакла. Ипак, могао је да се похвали да су једино Роналдо, Тјери Анри и он два пута освајали споменуто признање.

“Сигурно је да сам добио мало већу одговорност, али и године ми налажу да се тако понашам на терену, без обзира на капитенску траку. У том сам добу, као и остали искуснији играчи, у којем више не нема потребе да причамо како смо одиграли и да ли смо задовољни партијама. Једноставно, од нас се очекује да увек будемо на висини задатка и зато је самим тим и одговорност већа. Када сам дошао овде имао сам 24 године и тада су други играчи преузимали одговорност за нас млађе. Ја сам годинама стицао та знања и сада могу да кажем да те тај притисак тера да будеш фокусиранији и концентрисанији на терену“, тако је траку видео Видић.

Кобна ноћ у Базелу

Играње на највишем нивоу и темпу какав има само Премијер лига узело је данак на уласку у другу деценију другог миленијума. Иако је у први мах деловало да ће га повреда мишића одвојити са терена свега десетак дана, детаљнији прегледи откили су да мора да паузира готово месец и по дана. Јунајтед је без свог капитена на готово свим мечевима примио гол, а када се вратио средином новембра мрежа Ван дер Сара мировала је 360 минута у низу.

Нажалост, све се променило седмог дана децембра, када су ’Црвени ђаволи’ играли одлучујући меч за пролаз у другу фазу Лиге шампиона у Базелу. Нису успели да се домогну нокаут фазе, али је оно што се десило у последњем минуту првог полувремена било далеко већи ударац за најдоминантнији тим Премијер лиге. Видић је карактеристичним стартом зауставио продор Марка Стрелера, али му је овај пао на колено, укрштени лигамент је пукао и сезона је за ’Стену’ била готова.

Навијачи Јунајтеда били су очајни помисливши да је ово крај озбиљног фудбала за њиховог идола, а оцена јавности, по окончању сезоне, била је да је управо изостанак капитена био пресудан да градски ривал Сити први прође кроз циљ у шампионској трци.

Вида није делио њихово мишљење, усресредио се на опоравак од повреде и потпуну рехабилитацију, да би се осам и по месеци касније вратио. И тада је доживео нешто чиме мало његових колега може да се похвали. Сви присутни на Трафорду су устали и громогласним аплаузом, уз његову песму, поздравили повратак свог капитена.

“Ставља главу тамо где је Бруси (Стив Брус) некада то чинио. Не плаши се ничега, има храброст за тако нешто. Феноменалан је у сваком погледу, страшан играч и човек, свакако најбољи центархалф Премијер лиге. Он је наш капитен, наш Вида – наш ратник, тако највише волим да га зовем“, казао је сер Алекс.

Нажалост, после само месец дана, доживео је нову повреду колена која га је спречила да игра нова два месеца, али је после још једног процеса опоравка и повратка почетком децембра показао да још увек није за ’старо гвожђе’. Предводио је тим до 20. титуле, а посебно је био импресиван његов наступ у двомечу Лиге шампиона против Реал Мадрида – када је, некадашњег саиграча и најбољег играча света, Кристијана Роналда ’ставио у џеп’.

Питање је да ли би се ’Краљевски’ клуб домогао четвртине финала (3:2) да је Џунет Чакир свирао пенал после нокаута Дијега Лопеса управо Видића, пошто је Немања први стигао до лопте у односу на голмана гостију и двојицу дефанзиваца. Од 2011. године одиграо је само 40 одсто премијерлигашких мечева, његов изостанак био је и те како видљив кроз пуке бројеве, а на дужности капитена остао је све до шестог маја 2014. године.

Претходно је седмог дана фебруара исте године, у јеку спекулација око новог уговора и евентуалног преласка у неки други тим, најуспешнији играч у историји славног Манчестер Јунајтеда саопштио да напушта екипу, с којом је освојио све, на крају сезоне.

“Ово је последња година мог уговора, а иза себе имам осам дивних година у клубу. Време проведено у Манчестер Јунајтеду заувек ће бити записано као врхунац моје каријере. Нисам могао ни да сањам да ћу освојити 15 трофеја, а посебно ће ми у сећању остати незаборавна ноћ у Москви, која ће у мом и срцу навијача живети заувек. Ипак, одлучио сам да на крају сезоне одем. Желим нови изазов у каријери и покушаћу да што више извучем из себе у годинама које долазе. У преосталом времену до краја сезоне фокусираћу се на то да дам све од себе за Манчестер Јунајтед“, гласило је саопштење на сајту енглеског шампиона.

За осам година на Театру снова уписао је 301. наступ за Манчестер Јунајтед, освојио 15 трофеја, прегршт индивидуалних признања, постигао 21 погодак, али и постао жива легенда Јунајтеда и светског фудбала. Једини трофеј који му је измакао био је онај у ФА Купу.

“Пре свега, хвала у име свих играча. За мене је било изузетно посебно што сам био део овог клуба. Тешко ми је да сада говорим под оволиким емоцијама. Хвала играчима, менаџеру, свима који су радили са мном, посебно навијачима. Били сте фантастични за мене свих ових година”, опростио се Немања од својих навијача.

Као што је и навео, није му падало на памет да пређе у ниједан други острвски клуб, пола Европе се у том тренутку укључило у потеру за њим, а он се на крају одлучио да појача милански Интер. У том тренутку то се чинило као права одлука, пошто је стил фудбала у Италији последњих година савршено одговарао играчима у четвртој деценији живота.

Међутим, тактичке замисли најпре Валтера Мацарија, који преферира систем са три дефанзивца у одбрани, и Роберта Манчинија одвео је причу у тотално другу страну, али ни проблеми са повредама нису престајали. После неколико киксева и црвеног због саркастичног аплаудирања судији, Мацари га је пребацио на клупу, а ни промена тренера, а касније и формације на 4-4-2, није донела жељени бољитак.

Иако је био најплаћенији играч тима, са готово три милиона евра на годишњем нивоу, ’велики маг’ Манчини одлучио се да предност да Андреи Ранокији и Жуану Жесусу.

Упркос свему што се догађало, успео је да се врати у старту поставу, ускоро постигне и свој првенас, али је повреда леђа и нова вишемесећна пауза, испоставиће се, значила и крај његовог боравка међу ’неразурима’.

Осамнаестог дана јануара текуће године, на сајту тима са Ђузепе Меаце саопштено је да је уговор са српским дефанзивцем раскинут на обостран пристанак, да би само једанаест дана касније 35-годишњи Немања Видић саопштио да одлази у легенду.

“Дошло је време да окачим копачке о клин. Повреде које сам имао последњих година су узеле данак. Желим да се захвалим свим играчима са којима сам играо, тренерима и особљем са којима сам сарађивао и кажем велико ‘хвала’ свим навијачима на подршци током година”, истакао је Видић у сопштењу на сајту свог Јунајтеда и тако одбацио могућност преласка у минхенски Бајерн или неки од клубова из МЛС лиге.

Најуспешнији играч у историји Манчестер Јунајтеда, са 68 одсто победа, други најтрофејнији српски играч у историји и један од најбољих дефанзиваца који је ова игра икада видела – ставио је тачку на фасцинанту каријеру, каријеру током које је освојио 18 поена. Ставио је породицу, жену и троје деце, испред новца и одлучио да је крај – крај са стилом.

Сер га је обожавао, Трафорд му се клањао, али...

...нама није ваљао.

Причу о репрезентативној каријери Немање Видића сам с намером оставио за крај, пошто је она само још један показатељ у низу... Показатељ свега онога што не ваља у нашем народу, могућности да једног тренутка некога кујемо у звезде, а већ следећег га на све могуће начине блатимо и тражимо му ману. Наравно, ту је и склоност 'веровања' у теорије завера светских размера, масоне и илуминате, као и традиционална нуспојава не праштања туђег успеха – био то и наш први комшија из улице.

За национални тим, који је такмичење почео као Југославија, а завршио као Србије и Црне Горе, Немања је дебитовао у квалификацијама за Европско првенство 2004. године, у ремију против Италије у Напуљу (1:1). Наша селекција завршила је такмичење на трећем месту, иза 'Азура' и Велса, није изборила пласман на завршни турнир у Португал, али је добила штопера светске класе.

После смене генерација, Младен Крстајић, Ивица Драгутиновић, Горан Гавранчић и Видић учинили су нешто слично као Евра, Фердинанд, Невил и опет Немања. На путу ка Светском првенству у Немачкој 2006. ушли су у историју, пошто се наша мрежа само једном тресла, а СЦГ завршила квалификације као прва – испред Шпаније (!) и Босне и Херцеговине.

И, уместо да се еуфорија и велика радост због директног пласмана каналишу на прави начин, како бисмо покушали да се нађемо испред Аргентине у групи, све је као по обичају отишло у погрешном смеру. Селектор је неколико дана пред полазак у камп одлучио да је логично да његов син има места и да је потребан репрезентацији, али ни тада нико није наслућивао шта следи.

Самог Видића није било у минималном поразу од Холандије на отварању, пошто је одрађивао црвени из последње рунде из квалификација, док га је 'повреда' колена пред катастрофу против 'Гаучоса' (6:0) спречила да дебитује на Мундијалима. Екипа Илије Петковића завршила је као последњепласирана селекција групе Ц, са нула бодова и гол разликом 2:10.

Ипак, доласком Радомира Антића, после низа 'занимљивих' експеримената и пропуштања још једног Европског првенства, национални тим се поново стабилизовао, а поново је одбрана била кључни део тима на, последње, велико такмичење.

Видић је командовао одбраном, а Србија била испред Француске и Румуније за директан пласман у Јужну Африку, поново са најмање примљених погодака. После уводног пораза од Гане (1:0), савладана је Немачка (1:0), а Видић се тада по први пут нашао под ударом критика јер је неопрезно играо руком и направио пенал. 'Орлови' су затим остали и без пласмана у нокаут фазу, поразом од Аустралије (2:1), али су много већи проблеми тек следили.

Кулминација свега наведеног, што се годинама скупљало, догодила се у квалификација за ЕУРО 2012. Пошто смо себи, као по навици, најпре закомпликовали посао (Естонија, Ђенова), репрезентативци су успели да дођу у прилику да победом у Словенији ипак изборе место у баражу испред Естоније. Играо се 64. минут, Словенија је водила 1:0, а Видић је преузео одговорност да изведе пенал – и промашио.

Србија је на крају изгубила, а исте вечери када је Дејан Станковић (који је прошао за нијансу боље), одлучио да се повуче, српска јавност остала је шокирана пошто је исто учинио и Немања Видић. Уместо да се замислимо зашто је то тако, кренуло је спомињање новца, пореза, части, саботажа и ко зна чега све још, а посебну ноту свему дали су 'новинари' жељни тиража и кликова. Како би онда прошао, примера ради, један Роберто Бађо – који је промашио пенал 'свих пенала'?

"Желим да обавестим спортску јавност и навијаче да сам после дугог размишљања, тешког срца, одлучио да се опростим од репрезентације Србије. Основни разлог за такву одлуку је што се већ дуже време, а нарочито у светлу последњих догађаја, у медијима па самим тим и јавности, критикује мој однос према националном тиму, иако сам за репрезентацију играо и повређен, некада и мимо воље људи из клуба. Овим потезом желим да заштитим репрезентацију и себе од разних кулоарских прича, где се занемарује мој учинак као фудбалера", написао је Видић, између осталог, у свом опроштајном саопштењу, после 56 мечева и два гола у дресу са националним грбом.

Нисмо схватили шта је, члан идалне поставе Премијер лиге у њеној историји, желео да нам каже, а изгледа да нисмо схватили ни оно што су нам 'говорили' ни Иван Ергић, ни Невен Суботић, па сада гледамо у леђа Зеленортским острвима, Тринидаду и Тобагу, Албанији, Конгу, Северној Ирској...

"Нисам, али сам прочитао његово саопштење и сматрам да је у праву за оно што је написао. Много ми је жао због Немањиног одласка, али и због Декијевог повлачења. Знам само да имају чврсте разлоге и само могу да их подржим, као и остатак репрезентације. После свега треба да се запитамо зашто нас је напустио Видић, нешто раније и Станковић. Немамо много таквих асова", рекао је дан после Марибора Бранислав Ивановић, у изјави за Спортал.

Упркос свему, што никако није заслужио од свог народа, син Драгољуба, радника у фабрици угља, и Зоре, банкарске службенице, остаће упамћен као један од најбољих штопера које је фудбалски свет имао, велики и хуман човек, док ће његова одлука да, како каже, окачи копачке о клин, ставити тачку на једну епоху српског фудбала.

Скоро деценијску епоху – време када смо се последњи пут сви заједно искрено радовали и са нестрпљењем чекали 'оно тамо' лето, почетак првенства и излазак самолепљивих сличица. Гледајући са ове тачке гледишта, питање је када ћемо следећи пут имати прилику да то чинимо, а на овим најмлађима остаје да нас разувере...

П.С. Немања, хвала ти за све што си пружио свима нама који гајимо посебну страст, љубав и однос према фудбалу, али и за све што си урадио за српски фудбал, Србију, Црвену звезду и Манчестер Јунајтед.

Фергусон: Видић био спреман за рат за Косово

"Видић је био строг, мрачан и бескомпромисан тип. Поносни Србин. Пришао ми је 2009. године и саопштио да постоји могућност да га позову у војску. Када сам га забринуто питао како то мисли, рекао је: ’Косово. Идем, то је моја дужност’. Имао је тај поглед у очима“, открио је Фергусон у својој аутобиографији.

Најтрофејнији српски фудбалери у историји:

Дејан Станковић – 25 трофеја

Немања Видић – 18

Владимир Југовић – 12

Велибор Васовић – 12

Бранислав Ивановић – 10

Индивидуална признања:

– спортиста године Спортског друштва Црвена звезда

– 4x најбољи српски играч у инострантству

– 2x добитник 'Златне лопте' ФСС

– 4x тим године Премијер лиге

– 2x играч године Премијер лиге