Видео - сјећања: Јари Литманен...

Фудбал 03.02.2016 | 23:20

"Он није био човек који ће подићи свој глас или лупити песницом о сто и рећи: Ми ћемо то урадити овако! Не, он је више био дипломата, није желео да буде лидер, али је био. Он није био стидљив, био је скроман. Желео је да зна све о фудбалу, био је заинтересован за сваки део игре, зато смо га у клубу звали Професор. Када бисте га нешто питали о фудбалу, он би знао одговор", тако је познати холандски новинар и сведок највећих успеха Ајакса током деведесетих година прошлог века, Дејвид Ендт, пре неколико година описао највећег финиског фудбалера свих времена Јарија Литманена, истинску легенду славних Копљаника и једног од највећих мајстора које је Амстердам арена икада видела.

Јари је био скромна звезда за коју је чувени Френк Рајкард једном приликом рекао:
"Денис Бергкамп је био велики ас Ајакса, али најбоља десетка коју смо икада имали био је Јари Литманен".

У Финској је био и остао "Краљ", како му је гласио и надимак, али и наслов документарног филма посвећен његовој каријери и умећу које се мерило бескрајем. Ипак, опште је мишљење да њеогва каријера ипак није добила заслужену круну. Од одласка из Ајакса константно је имао велике муке са повредама, што га је спутало да у Барселони и Ливерпулу пружи оно што се од њега очекивало.

Ипак, период у Амстердаму, у који је дошао након неколико година проведених у Реипасу, Хелсинкију и Мипи, остаће заувек упамћен, како у њеоговој каријери, тако и у историји Ајакса. Његово фудбалско знање тада су препознали скаути Копљаника, али је Литманен непосредно пред одлазак у Амстердам умало потписао за Динамо Букурешт. За вратом су му дисали и Барселона, Лидс и ПСВ Ајндоховен. У свима њима чак је био и на проби, баш као и у шведским великанима Малмеу и Гетеборгу.

СЛАВНА ЕРА АЈАКСА

Срећом, одбарао је Ајакс, иако у првој сезони баш и није био у милости код Луја ван Гала. Деловало је као да темпераментни стучњак у први мах није био посебно импресиониран њиме, међутим није било тако. Видевши да ће Бергкамп прећи у Интер, на сугестију тадањег физотерапеута тима, надмени Холанђанин одлучио је да стпљивом Финцу пружи шансу. Овај је узео Бергкампову десетку и у сезони 1993/1994. постигао 26 голова. Предводио је Ајакс до шампионске титуле и био проглашен играчем године у холандском фудбалу.
"Имали смо свог човека у Финској, он нам је причао о једном њиховом играчу. Били смо заинтересовани да га видимо, баш као и сваког другог играча. Рекли смо да може да дође и да тренира овде. После једног или два тренинга препознали смо његов потенцијал. Први пут сам га ставио на позицију центарлног везног и није баш био добар, онда је имао нешто већу слободу у игри, где сам видео да има добар преглед игре, а после тога поставио сам га на позицију иза нападача. Постигао је четири гола. Тако је почела његова каријера у Ајаксу", рекао је Ван Гал.

Предвођен Литманеном, Ван Галов Ајакс успео је да направи низ од 52 утакмице без пораза, освоји две узастопне шампионске титуле и победи славни Милан у финалу Лиге шампиона 1995. године. Јари је тада постао први фински фудбалер који је освоји најважнији трофеј у европском фудбалу, а потом је својој ризници трофеја придодао и трофеј у Интерконтиненталном купу. Нажалост, већ наредне сезоне пропустио је прилику да са Ајаксом одбрани трофеј Лиге шампиона, јер је Јувентус у финалу био бољи после извођења једанестераца.
"Та прва година је била тешка, јер су отишли Бергкамп и Јонк. Ван Гал ми је пред крај претходне сезоне рекао: Имаш годину дана, Бергкамп би могао да оде, ако се то деси, ти мораш да будеш спреман“, рекао је једном прилико Литманен.

Момак, коме су идоли били Кени Даглиш, Дијего Марадона и Јохан Кројф, тада је привлачио публику са свих страна Холандије, који су доазили у Амстердам само да би њега видели. Стизали су и фанови из Финске како би на лицу места поздравили свог националног идола.

Са лоптом је могао буквално све. Жонглирао би је у недоглед, пребацивао сам рамена на раме, спуштао на колена, па опет дизао увис. Деловало је као да то може да ради сатима, без престанка. На идентичан начин деловао је и на публику. Његови невероватни потези и фантастични голови доводили су Ајакове највијаче до потпуне екстазе. Али је он често знао да каже, да је то само био његов посао и ништа више од тога. Можда је управо та његова хладнокрвност и блага нарав, о којој је и говорио и Дејвид Ендт, била управо његова основна снага.

Није био ни превише брз, што је сада можда и основна чињеница за описивање комплетног фудбалера, али су његове одлуке биле брзе, правовремене и интелигентне. Дриблао је и мењао правац на јако малом простору. Са свега неколико додира с лоптом знао је у потпуности да залуди противника. Ипак, Литманенова снага није била само у нападачким акцијама. За разлику од Бергкампа, који је био индивидуалац, Јари је у сваком тренутку радио за тим, а знао је изузетно добро да обави и дефанзивне задатке, јер је био изузетно чврст и сналажљив. Тактичке задатке такође је обављао пефектно.
"Желео сам да постанем професионални фудбалер, то ми је био први сан. Радио сам врло снажно на томе. Када бих остајао сам радио бих на побољшању технике. Када сам био дечак прегледао сам много касета о фудбалу. Посматрао сам најбоље фудбалере и анализирао шта раде и због чега то раде. Покушавао сам да их имитирам", открио је Литманен.

БАРСА ГРЕШКА КАРИЈЕРЕ, ЛИВЕРПУЛ ИСПУЊЕЊЕ ДЕЧАЧКОГ СНА

Литманен је био један од неколицине играча Ајакса који су кренули за Ван Галом у Барселону, међутим, Јари је већ тада кубурио са повредама и није никако успевао да се прилагоди новој средини и начину рада, па се убрзо нашао у немилости тренера.
"Играч не значи ништа, тим је све. Постоје неки невероватно талентовани играчи који немају карактер или личност да се прилагоде мојим методама. Например, Литманен је другачији играч у Барселони него што је био у Ајаксу. Када одете у другу земљу и други клуб морате да се прилагодите новој култури, али није сваки играч у стању да то уради", рекао је Ван Гал.

После лоше сезоне Ван Гал је замењен Лоренцом Сером Ферером, а Литманен одстрањен из тима и десетка је припала Ривалду. Јари је остао у Барселони до 2001. године и као слободан играч отишао у Ливерпул.

Још док је играо Ајаксу Литманен је саиграчима знао да досађује причама о Ливерпулу, његовом омиљеном клубу. Када је стигао на Енфилд желео је да носи седмицу као његов херој из детињства Кени Даглиш. Међутим, њу је на леђима већ носио Владимир Шмицер, па је одлука пала на 37.

Каријера у дресу Редса је почела прилично успешно, али је играјући за Финску против Енглеске крајем марта 2001. године сломио зголоб и пропустио остатак сезоне. Доласом Жерара Улијеа све је кренуло наопако и Литманен је на крају сезоне 2001/2002. добио дозволу да се врати у Ајакс. У Амстердаму је био један од кључних играча за пласман у четвртфинале Лиге шампиона наредне сезоне, али је убрзо поново имао великих проблема са повредама, па је 2004. године раскинуо уговор. Већ тада је било јасно да се феноменална каријера приводи крају.

Уследио је краткотрајан повратак у Лахти, одлазак у Ханзу, Малме, Фулам, поново Лахти и на крају Хелсинки. Литманен је 29. октобра 2011. године одиграо свој 200. лигашки меч у Финској, остваривши три асистенције у победи над Хаком, а то је уједно био и његов последњи меч у каријери. У овом тренутку Литманен се школује за тренерски посао. Већ иобучава младе фудбалере, тако да се може очекивати да једнога дана као шеф струке предводи неки тим ка европским висинама, баш као што је то чинио као играч.