Анализа: Новак Ђоковић – најбољи у историји, зашто да не?!

“Радује ме и узбуђује што уопште могу да разматрам која сва историјска остварења могу да досегнем“, рекао је Новак после своје 11. Грен слем титуле.

Тенис 03.02.2016 | 00:00

Могућности тренутно делују бескрајне, а у недељу у Мелбурну постављен је још један степеник на путу ка небу, на путу ка легенди – Ђоковић је савладао Ендија Марија у три сета и шести пут освојио Аустралијан опен.

Већ сада Ђоковић је међу најбољим играчима у историји. Звучи као нешто сасвим нормално, знамо какав је тенисер Новак и колико је тренутно надмоћан у односу на остале, али када застанете и пустите да се те речи слегну, онда се сагледа њихово истинско значење. Реците их поново – међу најбољима у историји. Ипак...

“Нећу овде да се зауставим, не желим – ово ће ми само служити као још већа одговорност и мотивација за даље“, одлучан је српски тенисер.

У првом гему финала Шкот је имао брејк лопту, али ју је Новак спасао бриљантном бекхенд дијагоналом и до краја сета је захваљујући рафалима из ритерна изгубио само један гем изазивајући вапај из публике: “Гиве хим а цханце, Новак“.

Мари је заиграо много одлучније, почео је боље да комбинује сервисе и да контролише већину поена. Физички исцрпљујуће размене праћене су уздасима у гледалишту, али Шкот је више притискао и чинило се да ће успети да се врати у меч, поготово после спасених брејк лопти у раној фази другог сета.

Новак је ипак направио брејк, али је Мари одмах узвратио истом мером – почео је да шаље дубље лопте и више је лаких поена добијао после сервиса. Али упркос томе што га први сервис није служио, Новак ниједном није показао негативност у говору тела – био је решен да истраје, решен да се пробије и да издржи налет супарника.

То је и учинио, дошло се до 5:5 и Мари је имао 40:0. Готов гем, помислили би они који нису гледали Новака Ђоковића, човека који је у 2015. године узео скоро сваки трећи гем у којем је заостајао 40:0.Тако је било и сада, Ђоковић је повео са 2-0 и, испоставиће се, преломио меч.

Тешко, скоро немогуће је добити оваквог Новака после 0-2 у сетовима, али Шкот се није предавао и успео је да избори тај брејк трећег сета. Тада је поново одлучивала глава, а на том пољу Ђоковић је неприкосновен. Целог меча мучио се са првим сервисом, да би у ’додатном гему’ направио два аса и сервис-винер, док је Мари два пута одсервирао дуплу грешку.

Крај. Прослава није била бурна. То је све нормално. Новак није био еуфоричан ни на конференцији за медије, више је зрачио спокојством и осећајем дубоког задовољства.

“Сада идем назад у Монте Карло да будем мало са породицом, да уживам у миру, тишини и приватности са женом и дететом. Нисам их видео више од три недеље и то ми је најпотребније у овом тренутку. Онда средином фебруара долазим у Београд“.

У првих месец дана сезоне Ђоковић је убедљиво савладао тројицу највећа ривала – Надала, Федерера и Марија. Упитали су га да ли се види као неког ко се издвојио, а у његовом одговору крије се и део тајне о Новаковој величини.

“Не желим да дозволим себи да ми ментални склоп буде такав. Ако се то допусти, особа постане превише арогантна, мисли да је неко више биће и да је боља од осталих. А онда карма лупи велики шамар. То не желим. Задржаћу исту рутину и исти начин живота – бићу задовољан и поносан оним што сам постигао, али дискретно јер морам да останем скроман“.

Скроман да, али не и лажно скроман јер разлога нема. Ђоковић се на вечној листи освојених Грен слемова изједначио са џиновима тениса – Родом Лејвером и Бјерном Боргом. Надал и Сампрас беже три, Федерер шест и време је да се запитамо да ли је Ђоковић на путу да их стигне.

“Зашто да не, сада је реално о томе размишљати – на врхунцу сам могућности и верујем да имам шансу то да учиним. С друге стране, не треба превише бити мислима у будућности јер се онда садашњи тренутак не доживљава на прави начин. То је вечита психолошка борба са самим собом – балансирати између прошлости, садашњости и будућности“, рекао је Новак и додао:

“Много је емоција када све више извиру приче о томе да имам могућност да освојим Ролан Гарос или да постанем најбољи у историји, али то је још далеко – још морам да победим много мечева и да освојим много титула, а и Федерер и Надал још играју на врхунском нивоу. Видећемо шта будућност носи“.

Резултатима поткрепљена вера у себе с једне стране, а свест о томе да се мора остати на земљи с друге. То је ђаволски тешка лекција коју је Новак Ђоковић савладао и зато је ту где јесте.

Крај пута још се не назире.

Цртице из Мелбурна

- “Када Новак игра важне мечеве, ја постим тај дан – само воће и вода“, каже један од српских навијача који сат пре финала Аустралијан опена. После је био међу најгласнијима на трибинама на којима су преовладавале српске заставе, а Новак се после меча захвалио показујући три прста ка том делу гледалишта.

“Нисам знао шта ме чека, нисам то очекивао. Бројни навијачи нису имали карту и гледали су меч у Гарден скверу. Чекали су ме, захвалан сам им много и не узимам ту подршку здраво за готово. Било је много српских застава – неки живе овде, неки су дошли из наше земље. Никада нисам добио толику подршку“, рекао је Ђоковић, који је навијаче наградио патикама.

- Као и увек, Енди Мари био је достојанствен у поразу, а само што није заплакао док се захваљивао супрузи Ким. После је журио на авион и конференција је трајала кратко. Шкот је фин момак, одличан тенисер и заслужује поштовање свих.

- Током конференције Ђоковић је цитирао једну пословицу у којој се спомињао вук. “Колико је вук гладан титуле у Паризу“, спремно је дочекао један од новинара.

“Веома гладан, али вук мора да поједе много различитих оброка да би дошао до Париза. Париз је десерт“, снашао се уз осмех Новак.