Како Градска управа Бањалуке троши новац?

Ако одете на модул изнад, који се зове Активности, наћи ћете Објаве преговарачких поступака, а у једном од њих Одржавање софтwаре за писарницу (користе службеници/це на шалтеру што примају документе и соба 14 што протоколише примљену пошту), Фирма МЕГА из Београда, Вриједност: 9,000 КМ.

<а хреф="хттпс://www2.бањалука.рс.ба/статиц/уплоадс/модули/остало/Објава_преговарацког_поступка_број_20-404-18-15.пдф" таргет="_бланк">Објава преговарачког поступка

Одржавање ГИС система - фирма ИНОВА. Прича се да се они укажу једном годишње као Госпа, но приче су приче, али података о томе шта су радили током 2015. године нигдје званично нема. Зато има податак о вриједности “послова”, 40,000 КМ.

<а хреф="хттпс://www2.бањалука.рс.ба/статиц/уплоадс/модули/остало/Објава_преговарацког_поступка_број_20-404-336-15.пдф" таргет="_бланк">Одржавање ГИС система

Одржавање званичне странице Града - ЕТФ Бања Лука, вриједност: 15,000 КМ. Они који се у то разумију кажу да се за овај новац може сваке године купити неколико нових и љепших страница. Званична страница града нема никаквих видљивих измјена од како је постављена, осим наравно ако има неке невидљиве нама обичним смртницима.

<а хреф="хттпс://www2.бањалука.рс.ба/статиц/уплоадс/модули/остало/Објава_преговарацког_поступка_број_20-404-302-15.пдф" таргет="_бланк">Одржавање сајта града

Одржавање програма за кадрове и плате – Ланацо, вриједност: 25,000 КМ.

Ланацо је овај програм "поклонио" Граду, бар тако тврде у рачуноводству, а послије поклона ово је годишње одржавање. За овај новац може се платити инжињера да 12 мјесеци, 8 сати, сједи и само гледа у тај програм.

Али инжињер није Ланацо, водећа фирма у Бањалуци, а и шире у послу познатом као “како узети новац пореских обвезника за непостојеће усулге”.

<а хреф="хттпс://www2.бањалука.рс.ба/статиц/уплоадс/модули/остало/Објава_преговарацког_поступка_број_20-404-243-15.пдф" таргет="_бланк">Одржавање софтвера, људски ресурси и обрачунавање зарада

Одржавање система ЕДМWС - фирма из Ф БиХ, преко ГАП пројекта, вриједност: 6,000 КМ. Прича се да су максимално коректни.

Лијепо од њих, али иако је законом прописано, ову набавку не можете наћи у Плану јавних набавки за 2015.

Посебно интересантна је још једна набавка коју је обавио "Ланацо". Износ набавке са ПДВ-ом достиже вртоглавих пола милиона марака, али те набавке на законом прописаном мјесту нема. Нема је у Плану набавки за 2015 града Бањалука, нема у објављеним Преговарачким поступцима без објаве обавјештења. Град Бањалука је крије као "змија ноге". С разлогом...

На званичном сајту <а хреф="хттпс://www.ејн.гов.ба/" таргет="_бланк">Агенције за јавне набавке , у дијелу е-Набавке избором Претрага обавјештења можемо пронаћи набавку означену бројем 320-4-1-18-5-11/15

Ланацо: Софтwаре Ассуранце за постојећи Ентерприсе Агреемент

<а хреф="хттпс://доцс.ејн.гов.ба/Аwард/17575е0б-8313-4848-б526-378ед990б6ц4.пдф" таргет="_бланк">Обавјештење о додјели уговора

Укупна вриједност: 397 877,96 КМ

Годишња вриједност: 132 624,57 КМ

У “преводу на разумљив језик” ово значи - Град је 2008. године склопио Уговор са Ланацом за набаваку трајних Мицрософт лиценци (Ентерприсе Агреемент) неутврђене вриједности који је вриједио до 2011. године. Значи, кад све платиш, лиценце су трајно твоје. Не мораш више ништа да доплаћујеш ако ти не треба. Ланацо је ту по свему судећи направио пропуст, јер се тада нису добро обучили како континуирано извлачити паре. Али брзо су се поправили и након ове набавке, Ланацо свим државним институцијама продаје "претплатничке лиценце" (Ентерприсе Субсцриптион Агреемент), које се морају плаћати сваке године. Али нису си могли "опростити" ове грешке коју су направили у Граду Бањалуци. Штета је да су продали само једном, треба наћи начин како да поново продамо исто.

Ту налазе некога ко се слаже са њима. Тако Љиљана Васојевић Радовановић сматра да Wиндоwс 7 и Оффице 2010 нису довољно добри за градске службенике. Иако 70% њих само куца дописе, а то могу радити једнако добро у било којем програму, Љиљана Васојевић Радовановић одлучује се да плати још пола милиона марака да би градски службеници куцали дописе у Wорду 2013. У чему је разлика? За службенике разлике нема. Wорд к’о Wорд.

Да ли ће стати на само пола милиона. Наравно да неће. Чим је истекао Уговор 2015. године, испоставља се да ни Wорд 2013 није довољно добар за службенике Градске управе, па се поново Љиљана Васојевић Радовановић одлучује да их награди са најновијим Wорд-ом који је грађане Бањалуке коштао нових пола милиона марака.

Није Град Бањалука било ко, иако се нпр. Град Минхен одлучио да њихови службеници користе бесплатне верзије програма за "куцање дописа", Град Бања Лука је ево бар по нечему испред Минхена. А изгледа да се и аутор овог текста мора сврстати заједно са "заосталим" градом Минхеном јер сав овај текст откуцах у Wорду 2003. Без грешке.

Цијела ова прича је добро осмишљена. Све је запетљано гомилом страних ријечи које нико не разумије, мистериозним "софтwаре ассуранце", неким лиценцама, правима, уговорима... Али, ако то испричамо обичним језиком, та прича би звучала овако:

Неко је купио 2008. године нпр. Голф 5 и плаћао то у три годишње рате све до 2011.године. Те године кад платиш задњу рату ти постајеш власник тих Голфова 5. Али онда се одлучиш да плаћаш још три године нешто мању суму, да ти произвођач шаље све новине које се појаве. Тако ти добијаш први навигацију, добијеш и паркинг сензоре, велики дисплеј, па све то лијепо уградиш у своје Голф-ове. Тако би у теорији твој Голф-5 постао Голф 6. Али коме требају те новине? Да ли је цијена од милион марака уложена у то заиста била неопходна службеницима Градске управе. Према ријечима Љиљане Васојевић Радовановић скоро неопходна. Али ако провјеримо, на многим рачунарима у Градској управи су и даље Wиндоwс 7 и Оффице 2010. Да ли ти службеници куцају лошије дописе од оних који су почашћени новим, милион марака плаћеним верзијама програма?

Тако је шефица Одсјека за информатику Љиљана Васојевић Радовановић на непостојеће послове, које није могуће наћи у званичним документима, Плану јавних набавки, Одлукама, измјенама овог плана и доступним преговарачким поступцима за 6 година потрошила милион марака!

Стручњаци ми кажу да су то су два моста.

Овако је новац отишао у непознатом правцу, за нешто што никоме не треба.

Аутор: Мирјана Тесановиц

(Импулспортал)