Јавни казани празни, а гладних све више

Према подацима УН-а 700.000 становника Босне и Херцеговине живи од дневне потрошње од 3 до 5 конвертибилних марака (1,5 до 2,5 евра), што се може сматрати екстремним сиромаштвом. С друге стране, средства која друштво издваја за финансирање најугроженијих који преживљавају захваљујући јавим кухињама нису довољна. У то смо се увјерили и у насељу Љубија крај Приједора.

Босна и Херцеговина 29.01.2016 | 21:36

Откако не ради рудник у Љубији већина становника ове мјесне заједнице у граду Приједору су постали социјални случајеви. Ријетки су они који раде, а и они који имају нека примања не могу да се прехране.

Једна од таквих је и шездесетогодишња Љубица Комљеновић која је у јавну кухињу дошла молити један оброк.

„Немам ништа у кући, ни хране, ни брашна. Има три четири дана нисам ништа јела. Сад је мало неугодно рећи да сам узимала само воду па је мало посолим, па тако издржим“, каже Комљеновић.

Јавна кухиња у Љубији тренутно има 35 корисника. Храна се припрема у хуманитарном удружењу „Хљеб живота“ у Приједору, које има још око 120 корисника.

Међутим, оних којима је помоћ у храни потребна је много више, каже Калорлина Вуруна, координатор друштвеног центра Љубија, у оквиру кога се налази и ова кухиња.

„Ови који долазе да ме питају да ли могу добити оброк овдје, а нису уписани у списак, морам их послати у мјесну заједницу у Љубији да се упишу. С тим да би ако неко одустане, или стекне нека примања, они могли да се упишу у кориснике. Тај списак се само пуни. Колико знам сада има између 120 и 150 оних који су на чекању“, каже Вуруна.

Бригу о гладнима у Љубији углавном су до сада водиле невладине организације.

Изједначени у неимаштини

Делегат Агенције локалне демократије Приједор Драган Дошен објашњава да због недостатка средстава сви који су у потреби не могу бити корисници јавне кухиње.

„Могу рећи да смо до сада око 20 особа морали искључити из програма јавне кухиње, имајући у виду да имају нека мјесечна примања. Практично смо свели кориснике на људе без било каквих или мизерних мјесечних примања. Мислим да би око 50 оброка дневно био мимимум за оне најугроженије људе у Љубији“, каже Дошен.

Једина утјеха корисницима јавне кухиње у Љубији може бити да су, без обзира на националну припадност, изједначени у неимаштини.

Један од корисника ове кухиње је и повратник 65 годишњи Хусеин Кахримановић.

„Вратио сам се из избјеглиштва. Сам сам. Цивилна жртва рата. Рањен на радној обавези код Брчког. Трајно инвалид 30 посто. У Федерацији БиХ су ми то признали. Кад сам се вратио рекли су ми - ти ниси цивилна жртва рата. Примања никаквих. Због тога долазим овдје на ручак. Ручам и мало се подружим са људима“, каже Кахримановић.

Педесетшестогодишњи Небојша Комленац, избјеглица из Хрватске, објашњава зашто долази у јавну кухињу.

„Као логораш из Хрватске имао сам инвалиднину 120 конвертибилних марака (60 евра). На ревизији сам добио 48 марака (24 евра). Других примања немам. А са 48 марака се не може живјети и зато сам корисник јавне кухиње. Инвалиднина ми је, сматрам, неправедно смањена. Фали ми плућно крило, а на другостепеној комисији су оцијенили да ми је читаво плућно крило и пребацили ме из шесте у осму категорију“, истиче Комленац.

Јавна кухиња у Љубији до краја 2015 године радила је захваљујући помоћи добрих људи из италијанског града Трента, каже Дошен.

„Износ који су издвајали за 20 оброка је био 11.000 евра годишње, а пет оброка јефинансирао Лионс цлуб, такође из Трента. Од почетка ове године остао је тај приватни донатор за пет оброка, а град Приједор због вишегодишњег нашег инсистирања обећао је да ће повећати издвајања са 30.000 на 50.000 марака (са 15.000 на 25.000 евра) на годишњем нивоу за јавне кухиње. Значи овдје у Љубији град Приједор од Нове године финансира 25 оброка, пет оброка 'Љеб живота' и пет оброка приватни донатори из Трента", објашњава Дошен.

И док све више становника БиХ тражи помоћ у јавним кихињама, политичари настављају да купују нове луксузне аутомобиле.

Тако је Предсједништво БиХ крајем прошле године за Ауди А8 издвојило 171.000 конвертибилних марака (85.500 евра), што би за рад јавне кухиње у Приједору било довољно за наредне три године.

Извор: РСЕ