Српско тужилаштво тражи документацију о "Олуји" и Готовини

Тужилаштво Србије за ратне злочине затражило је од Хашког тужилаштва материјале и доказе о почињеним ратним злочинима током и послије војно-полицијске акције хрватских оружаних снага "Олуја", који се налазе у предмету против "Анте Готовине и осталих", саопштено је из овог тужилаштва.

Република Српска 25.11.2012 | 05:00
Српско тужилаштво тражи документацију о "Олуји" и Готовини
Тужилаштво Србије за ратне злочине затражило је од Хашког тужилаштва материјале и доказе о почињеним ратним злочинима током и послије војно-полицијске акције хрватских оружаних снага "Олуја", који се налазе у предмету против "Анте Готовине и осталих", саопштено је из овог тужилаштва. Осим захтјева за достављање документације у овом предмету, српско тужилаштво је обавијестило главног хашког тужиоца Сержа Брамерца да је од Транзиционог тима Хашког трибунала затражило и материјале који се односе на догађаје ратних злочина, почињених током и послије "Олује", посебно на оним локацијама за које српско тужилаштво води преткривични поступак. Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић најавио је недавно да ће његово тужилаштво активирати поступке у предметима ратних злочина који су почињени у Хрватској над Србима, односно у Кијанима, Малом Алану, Двору на Уни, Госпићу, Петрињи и Вргинмосту. До овог потеза је дошло након особађајуће пресуде у Хашком трибуналу за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача за злочине у акцији "Олуја". Апелационо вијеће Хашког трибунала 16. новембра је ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24 године затвора, а Маркач на 18 година затвора. У агресији хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, која је названа "Олуја", са својих вјековних огњишта протјерано је око 230.000 крајишких Срба. Према евиденцији "Веритаса", у војној акцији и послије ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили, а око половине је било старије од 60 година.

Коментари / 0

Оставите коментар