Интервју - Мијатовић: Срцем уз Партизан и Реал, али...

Предраг Мијатовић о могућности да дође у Партизан, постане спортски директор Реал Мадрида, Андрији Живковићу, проблемима младих фудбалера, Љубиши Тумбаковићу...

Легенда југословенског фудбала, Партизана и Реала, Предраг Мијатовић где год се појави изазива велику медијску пажњу. Изузетак није била ни Бањалука, где се у четвртак обрео на "Данима фудбала" у организацији Фудбалског савеза РС и "Спортског журнала".

"Мијат" је радо пристао да одговара на новинарска питања, која су се највише тицала Партизана, талената у регионалном фудбалу, мадридског Реала...

Он каже да данашњи млади фудбалери имају предност у односу на старије генерације јер се за разлику од њих могу упознати са страним лигама преко ТВ преноса. Међутим, немају квалитет лиге, као што је била она југословенска.

"Национална такмичења су важна не због титула, већ је важно да су јака и добро организована зато што је то велика ствар за младе играче да стекну искуство и да се формирају као фудбалери, да би једног дана могли да оду у сурови професионализам где нема времена да се чека с тим стварима. Ово што је урадила омладинска репрезентација Србије је стварно велики успех. Хајде да им помогнемо сви да један број њих направи сјајне каријере што би подразумијевало да српски фудбал дође на ниво на којем би требало да буде, да у крајњој линији читава регија буде поносна на играче који ће једног дана можда бити водећи играчи у клубовима широм Европе".

Питање је, међутим, колико се данас помаже тим младим талентима, а колико су они под притиском, што због играња, што због трансфера у иностранство, репрезентације... Протеклих недеља управо су двојица чланова златних "орлића" са Новог Зеланда, Марко Грујић и Андрија Живковић, у жижи јавности због трансфера из Звезде, односно Партизана...

"Тешко је из ове ситуације говорити о конкретно тим примерима јер нисам ни у Партизану нити у Звезди. Момке познајем фудбалски, не познајем их лично, не знам ко су им саветници, нити политике у Партизану и Звезди па да предложим неко решење. У сваком случају за све младе играче је најбоље да остану у својим матичним клубовима и да се формирјау на прави начин, међутим, враћамо се опет на квалитет наших такмичења. Он није довољно добар и не даје гаранције да ће се они формирати на прави начин. Свима се некако жури, клубовима се жури због тешке финансијске ситуације да направе неки трансфер, жури се играчима, јер су уговори и плате неупоредиво мањи него оне које добију када оду... Притисак је, дакле, са разних страна и најмање се размишља о томе да ли су играчи спремни да када оду из Звезде, Партизана или неког другог клуба, да се такмиче раме уз раме са играчима који су старији од њих и који су већ годинама у тим клубовима. То је сад питање адаптације, личности и карактера појединих играча. Било би идеално да остају у матичним клубовима, да имају нове уговоре и да стекну довољно искуства да се такмиче кад за то дође време", каже Мијатовић.

Протеклих недеља помињала се могућност да би поново могао у фотељу спортског директора Реал Мадрида, међутим он истиче да то није реално.

"Та могућност се појавила у штампи пре извесног времена. После одласка председника (Калдерон, оп.а.) који ми је указао поверење и ја сам отишао из клуба. Мислим да је апсолутно искључено да се поново вратим јер садашњи председник (Перез, оп.а.) има другу структуру у клубу, друге идеје, што је потпуно нормално, јер сваки председник има своје идеје. Иначе, ја као бивши играч Реал Мадрида и као неко ко је био и функционер апсолутно сам спреман да помогнем свом клубу".

Пре тога помињала се могућност његовог повратка у Партизан - прво се говорило о функцији председника, потом и спортског директора. Колико је реално да га поново видимо у Хумској?

"Што се Партизана тиче - ту постоје не само професионалне обавезе него и емоције. Дуго времена сам био у клубу, ја сам Партизановац, том клубу дугујем пуно. Тај клуб је урадио за мене све што је могао у том тренутку, да одем у иностранство и да направим каријеру. Ја бих желео и волео да помогнем Партизану, међутим, таква једна функција изискује 24 сата дневно вашег живота. Ја не живим у Србији, живим у Мадриду и такав један корак подразумевао би моју селидбу у Београд, а као што знате имам фамилију коју не могу да оставим и посветим се Партизану или било којем клубу. То је доста тешка прича, мада у нашој земљи постоје људи који су спремни да преузму такву финкцију и помогну Партизану да изађу из проблема које има“, рекао је Мијатовић.

Његови планови у скоријој будућности везани су за Италију, односно Палермо. Иако још ништа није званично Мијатовић би ускоро могао да постане потпредседник Палерма, који води темпераментни председник Маурицио Зампарини, иначе добар пријатељ Мијатовићевог кума и фудбалског агента, Владице Лемића.

"Зампарини је човек који обожава фудбал и који је дуго у фудбалу и разуме фудбал на прави начин. Ако се не варам, мислим да је и играо фудбал. Он је велики ентузијаста и човек који жели да његов клуб буде константно у Серији А и који може да направи пројект да једног дана клуб има и запаженију улогу у италијанском фудбалу. Нас веже пријатељство преко једног заједничког пријатеља и разговарали смо о тој могућности да ја будем неко ко ће му помоћи у прављењу тог спортског пројекта. Још нисам званично у Палерму, причамо, договарамо се, ја му помажем да се приближимо прављењу тог спортског пројекта у ближој будућности. За сада све у фази разговора, једног доброг филинга и мислим да се може претворити у нешто више“, рекао је Мијатовић.

Он се осврнуо и на именовање Љубише Тумбаковића, његовог некадашњег тренера у Партизану, за селектора Црне Горе, оценивши то као сјајан потез црногорског савеза на челу са Дејаном Савићевићем.

"Мислим да је Тумбаковић одлично решење. Дејан Савићевић је направио прави потез. 'Тумбица' је сјајан човјек и сјајан тренер, имао сам прилику да радим с њим као играч, а касније нас везује сјајно пријатељство. Много пута смо причали о фудбалу и мислим да је он сјајно решење за једну репрезентацију каква је селекција Црне Горе. Наравно да је народ у Црној Гори, па и у Србиј генерално еуфоричан и довољно је само једно име, један играч, један тренер па да крене прича како су они сигурни учесници Светског првенства... Међутим, знамо да је то недовољно. За пласман на велико такмичење треба гомила ствари које су врло битне. Тумбици треба помоћи, треба му добра организација, треба му мир у репрезентацији, без претеране еуфорије, треба га пустити да доноси одлуке о томе ко ће играти, на који начин ће играти и да се размишља о пројекту не 'одмах и сада' већ о полудугачком пројекту да се за извесно време створе услови да се репрезентација Црне Горе бори за учешће на неком великом такмичењу. Потребни су мир, стрпљење, а Тумба зна шта хоће и мислим да је то један од рецепата да љубитељи фудбала у Црној Гори могу да се надају великом такмичењу“.

Када је реч о репрезентацији Србије Мијатовић каже да је оптимиста.

"Репрезентација Србије има добру инфраструктуру, центар у Пазови, имамо очити пример да то добро функционише на омладинском нивоу, међутим, што се А селекције тиче није било добро и неке ствари треба променити. Битно је да има талента, сад само треба то подићи на виши ниво, направити добру организацију и избор селектора и стручног штаба. Лично сам оптимиста у случају Србије и мислим да ће се неке ствари побољшати и да ћемо врло брзо имати репрезентацију која ће се такмичити на прави начин. Људи не схватају да није нимало лако отићи на велико такмичења, и други раде у том правцу, нема аутсајдера, сви знају да играју фудбал. И у овим квалификацијама је било пуно изненађења. Треба направити прави избор струке и амбијент и тим који ће дисати као један и имати само један циљ, а то је да се нађе на великом такмичењу", оценио је Мијатовић.

На крају разговора са новинарима у Бањалуци Мијатовић је одговорио на питање да ли жали за нечим у својој богатој каријери.

"Можда ће бити мало чудно, али не. Не бих ништа променио што се моје каријере тиче јер мислим да је мој пут био доста логичан и нормалан и на крају прави, уз доста среће и уз доста добрих савета људи који су били око мене. Међутим у каријери сваког фудбалера постоје тренуци за којима жалите, моменти које би желели да промијените али је немогуће, попут промашеног пенала или 98. година, када сам био други играч Европе, замало ми је побегла Златна лопта. То су моменти за којима можемо да жалимо, али генерално говорећи не бих ништа променио. Било је ту момената који су били дивни, попут репрезентације Југославије, сјајна генерација је то била, освајање титула са Реал Мадридом, титула првака Европе, било је и сјајних и мање сјајних момената али генерално не жалим ни за чим и не бих ништа променио када бих сад кренуо у фудбалске воде и прављење каријере. Нисам сигуран, мислим да чак не них направио онако добру каријеру, сад је фудбал много компликованији, много бржи", закључио је Мијатовић.