120 кривичних пријава против послодаваца

Радници у Републици Српској поднијели су 120 кривичних пријава против послодаваца због тога што им не исплаћују плате и не уплаћују доприносе, али ниједан послодавац још увијек није одговарао због тога, рекла је за пословни портал ЦАПИТАЛ.ба предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић.

Измјенама Кривичног закона Републике Српске које су усвојене у јулу 2013. године предвиђено је да послодавци који пет мјесеци не исплате плату могу да буду кажњени затвором од једне до пет година.

„Најзвучнија“ кривична пријава у јавности је била она коју су радници поднијели против бившег премијера Републике Српске Пере Букејловића због неисплаћивања плата док је био директор предузећа „Трудбеник“ из Добоја. Ово предузеће не ради већ четири мјесеца, а радницима нису исплаћене 22 плате. У Синдикалној организацији предузећа су за ЦАПИТАЛ потврдили да је прошле године одржано једно рочиште и да од тада никаквих помака није било.

Међу предузећима која нису исплатила пет или више плата налазе се бањалучки „Космос“ који радницима дугује 16 плата као и Фабрика цијеви „Унис“ из Дервенте са 21 неисплаћеном платом. Ипак, радници ових фирми су се одлучили за рјешавање ових проблема путем Агенције за мирно рјешавање радних спорова Републике Српске.

Синдикалци незадовољни ефектима законских измјена

Ранка Мишић истиче да синдикалци нису задовољни ефектима измјена Кривичног закона наводећи да углавном све застане након подношења пријаве или у процесу доказивања да је неки послодавац починио кривично дјело.

„Од тренутка када се радници одлуче да поднесу кривичну пријаву, до сваке сљедеће информације коју тражимо је веома тешко доћи. Углавном нас шаљу са једне на другу адресу, тако да још нисмо имали окончање једног судског спора којим је послодавац санкционисан. Осим тога веома је тежак и сам процес доказивања да је одређени послодавац починио кривично дјело. Шта значи то свјесно неисплаћивање плата? То даје могућност манипулације туженој страни. Дешавало се да предузећа преко ноћи промијене власника и да ми више у тој фирми немамо онога кога смо тужили “, нагласила је Мишићева.

Она је истакла су највише пријава подносили радници чија су предузећа у колапсу и у којима су велика дуговања, али није жељела да каже против којих послодаваца су запослени подносили кривичне пријаве наводећи да је то био њихов захтјев.

Према подацима Савеза синдиката укупна дуговања послодаваца према радницима по свим основама које закон предвиђа износе више од 1,5 милијарди КМ.

„Ништа се овдје битно није промијенило осим што су се армији приватних придружила и јавна предузећа у којима имамо неуплаћене доприносе и кашњење плате. Здравство је познато по томе. Али очигледно је да Влада нема намјеру да се суочи са тим проблемом јер би морала да се суочи сама са собом односно са својом неспособношћу да примјени законе које је сама предложила“, рекла је Мишићева.

Аћић: Не вјерујемо подацима синдиката

Директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић каже да су и приликом доношења измјена овог закона послодавци указивали на то да такве одредбе нису потребне и да већ постоје инструменти заштите интереса и права радника.

„То подразумијева одређене могућности које имају Пореска управа и Инспекторат Републике Српске тако да и даље сматрамо да нема потребе за таквим одредбама у Кривичном закону. Податак од 120 поднесених кривичних пријава је за нас нов, не знамо званично да ли се ради о толиком броју, а све податке који долазе из Савеза синдиката узимамо са резервом. Међутим, чак и ако је тај број тачан, то аутоматски не значи да је послодавац крив“, рекао је Аћић.

Он је истакао да ни пријашње одредбе Кривичног закона, а ни садашња немају стварни ефекат на заштиту радника у Српској.

„Ако послодавац оде у затвор, смањује се могућност да та компанија ради и на крају та казна није имала ефекат. Такође, ова одредба је проблематична и са аспекта јавних предузећа и установа, јер у моменту доношења измјена значајан број тих фирми и установа није исплаћивао плате у цијелости. Ни тада, а ни сада нисмо сигурни да је према тим лицима покренут адекватан поступак и сматрамо да и не треба покретати јер је питање да ли су особе које су преузеле те фирме криве за обавезе које су настале прије њих“, рекао је Аћић.

Извор: Цапитал