Предузећа масовно "бјеже" из АД у ДОО

У Републици Српској све више акционарских друштава прелази у друштва са ограниченом одговорношћу што им смањује трошкове, али омогућава и знатно нетранспарентније пословање. Са Бањалучке берзе у задњих пет година делистирано је 61 предузеће због преласка у ДОО и затворена акционарска друштва. Од тог броја у ДОО је прешло 55 предузећа, а у затворена АД шест друштава.

Међу тим предузећима су „Побједа“ Бијељина, „Борац“ Требиње, Фабрика за поцинчавање Сребреница, „1. мај металска“ Бањалука, „Мркоњићпутеви“, „Тржница“ Бањалука, „Бања Лакташи“, Фабрика вијака Мркоњић Град, „Србињепутеви“ из Фоче и многи други.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић каже да је процесом приватизације у Републици Српској предвиђено да велики број предузећа буде претворен у акционарска друштва иако значајан број њих није био спреман за такав вид власничке структуре. Поред тога, према његовим ријечима, у тим предузећима мали акционари су масовно продавали акције по врло ниским цијенама јер нису имали дивиденду нити било какве реалне разлоге да очекују пораст вриједности тих акција.

„У таква предузећа су долазили инвеститори који су жељели да у потпуности купе тај капитал и успјевали су то уз релативно мале износе улагања“, нагласио је Божић.

Истакао је да је потребно урадити анализу узрока због којих многи бјеже из АД у ДОО као што су трошкови и организациони захтјеви те размислити о евентуалном прилагођавању законских рјешења која би била прихватљивија за мала АД. Истакао је да постоје и праксе у окружењу гдје отворена АД имају бољи порески третман.

Прелазак у доо није у интересу државе

„Код малих предузећа је много једноставније пословати у форми ДОО и то је један од разлога зашто су инвеститори који су испунили услове да трансормишу предузеће то и урадили. Интерес државе сигурно није да фирме прелазе из више транспарентних у мање транспарентна друштва, јер у транспарентнијем друштво се остварује много више прилика за развој с обзиром да су им доступнији извори финансирања“, рекао је Божић.

С друге стране, додао је, таква предузећа могу много више да утичу на економски развој земље јер су им могућности веће, могу много више да инвестирају у нове технологије.

„Дакле, интерес државе је да се предузећа корпоратизују, а не да се затварају“, нагласио је Божић.

Поред тога постоји и непосредан интерес државе за транспарентније пословање јер је код акционарских друштава вјероватно много лакше наплаћују јавни приходи.

„У тим друштвима је много развијеније финансијско извјештавање, много су јачи контролни механизми и вјероватно постоји много мање простора за утају пореских обавеза. То је један од разлога због који се у неким земљама у којима је акционарство много развијеније на исти ниво друштвеног производа остварује много више јавних прихода“, нагласио је Божић.

Он је истакао да у РС у свега неколико сектора постоје добро организоване корпорације чијим акцијама се тргује на берзи, али да управљање у таквим предузећима још увијек није довољно развијено у поређењу са корпорацијама које послују у развијеним земљама.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да и закон у Републици Српској предвиђа да већински власник који има више од 90 одсто акција може да купи и преостале акције и да је то један од разлога преласка АД у ДОО. С друге стране, како истиче, мали акционари у Републици Српској су потпуно незаштићени тако да су се углавном одлучивали да продају своје акције.

„Такође, фирме које су на берзи морају да имају потпуно јавне податке о пословању, што власницима наших компанија баш и не воле одлучују се да воде свој бизнис како су га и до сада водили сматрајући да ту нема ко шта да гледа. То је тотално наопако од онога како би требало да буде“, нагласио је Павловић.

Предности за власнике

Промјеном правне форме из отвореног акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу добија се следеће:

– промет удјела се врши без посредства Берзе,

– даљи откуп удјела мањинских власника од стране већинског власника се одвија без спровођења компликоване процедуре јавне понуде за преузимање,

– нема ограничења везаних за дефинисање цијене приликом откупа удјела од преосталих власника,

– остварује се већа контрола над трговином удјелима фирме кроз остваривање права прече куповине од стране постојећих акционара,

– повећање капитала новим улозима (новчаним или неновчаним) се врши без сагласности Комисије за хартије од вриједности,

– већа слобода при дефинисању органа фирме (нема обавезе везане за постојање Управног одбора) и односа међу сувласницима,

– смањује се опасност од примјене законских казнених одредби усљед не извршавања или пропуштања рокова за извршење прописаних радњи за привредно друштво,

– нема обавезе израде и сталног иновирања Проспекта за трговање акцијама на Берзи,

– смањују се обавезе извјештавања јавности о битним догађајима,

– могућност да се промјена правне форме искористи за откуп акција од мањинских акционара по тржишној вриједности, односно могућност да мањински акционари остваре право на добијање тржишне вриједности својих акција и сл.

На тај начин остварује се прилична уштеда у трошковима пословања јер се избегавају следећи трошкови:

– ревизија финансијских извештаја (само за мала предузећа),

– јавно оглашавање у дневним новинама и обавјештавање Берзе и Комисије за хартије од вриједности приликом сазивања и одржавања сједница Скупштине, планова пословања, исплате дивиденде и других битних догађаја,

– приликом откупа удјела мањинских власника од стране већинског власника не плаћају се, као код отвореног акционарског друштва, накнада Комисији за хартије од вриједности, трошкови обезбјеђења средстава на цјелокупан преостали износ капитала, израде документације за одобрење јавне понуде, оглашавања у дневним новинама и сл.,

– приликом повећања капитала новим улозима не плаћа се накнада Комисији за хартије од вриједности, нити се мора плаћати брокеру/банци накнада за организовање уписа и уплате акција,

– приликом повећања капитала из добити не плаћа се накнада Комисији за хартије од вриједности, као у случају емисије акција код отвореног акционарског друштва,

– трошкови надзора Комисије за хартије од вриједности не плаћају се јер Комисија више неће вршити надзор,

– не плаћа се услуга израде или иновирања Проспекта за трговање акцијама на Берзи, као ни касније накнаде Централном регистру и брокерима.

Извор: Цапитал