Видео - сјећања: Ђузепе Сињори...

Одбијен у Интеру као мршав и низак, вољен у целој Италији као идол. Због њега је Рим горео када је руља од 5.000 људи изашла на улице, а полиција дизала хеликоптере. Три пута најбољи стрелац Серије А у њено златно време. Човек који није освојио ниједан трофеј. Власник боговске левице, мајстор слободњака и пенала. Бепе!

Гугл. Схваћен као свето писмо, у данашње време га сматрају поузданијим од најбољег пријатеља. Тамо све пише. Хиљаде страница и линкова би требало да дају комплетну слику нечије животне приче или догађаја. Али ако у помоћ зовнете Гугл, неће вам много помоћи да схватите величину и значај бившег фудбалера по имену Ђузепе Сињори.

На првих неколико страница ћете наћи сувопарну Википедију, неке статистике и гомилу текстова о ухапшеном бившем фудбалеру. Варалици која је пљунула на каријеру учешћем у намештању утакмица због клађења. Тако данас Гугл представља Ђузепеа Сињорија.

На сву срећу популарни Бепе је много више од тога. Ово је покушај приче да се дочара животна прича Ђузепеа Сињорија... Једног од јунака моћног Калча из деведесетих. Једне од икона најјаче лиге коју је фудбал икада имао...

Рођен на богатом северу у пристојној и финој породици из Ломбардије, живот му је наменио да по облацима хода на супотном крају Чизме и баца у транс ватрене јужњаке. Као и у случају многих других мајстора, први велики фудбалски испит сићушног Бепеа је био разочарање.

Хтео је да почне у Интеру за који је навијао. Дошао је и тренирао са гомилом друге деце, да би му убрзо било речено да проба на неком другом месту. Образложење је било да је Ђузепе превише мршав, низак и фрагилан за озбиљан фудбал у озбиљном клубу какав је Интер. Неколико година раније, у истом том клубу је неки „стручњак“ показао врата и младом Франку Барезију. Такође јер је био мршав. И нанео Интеру фрустрирајући белег који ће га пећи годинама. Франко је отишао преко пута, исписао историју и постао један од најбољих у историји игре. Интеру је остао Ђузепе Барези. Испоставило се да су изабрали и погрешног Барезија и погрешног Ђузепеа.

Тако је 17-годишњи Ђузепе Сињори спаковао ствари и кренуо даље... Постоји и друга верзија која је незванична и коју многи сматрају истинитом. Тај неки тренер је поменуо мршавост само као изговор. Заправо је био ужаснут гледајући ломљивог клинца како тренира и игра у два броја мањим копачкама. Млади Сињори је инсистирао на том необичном методу тврдећи да тесне копачке стварају бољи осећај за лопту и да му помажу да има нешто што други немамју. Тренер је вероватно помислио да је дечко полудео...

Потпуно другачије него што је планирао, кренула је каријера левице којој се Италија касније клањала. Био је малолетан када је заиграо за четвртолигаша Лефе из којег је 1986. после две сезоне отишао у трећелигаша Пјаћенцу. За три сезоне професионалног фудбала, Сињори је постигао само девет голова. Скоро половину из пенала. Уследила је позајмица у Тренто где је дао само три комада. Вратио се у Пјаћенцу, овога пута је она била у Серији Б, али је и ту сезону завршио са само пет голова. Као класичан левоноги фудбалер, играо је лево крило. Са таквим бројкама, неко добронамеран би момку препоручио да нађе пристојан посао или у најбољем случају да се окане ћорава посла нападача и буде например неки бек.

И одједном је стигао позив са југа. Из Фође. Једног од провинцијских градова на југу. Без икакве пристојне фудбалске традиције, са тек неколико неуспешних епизода у Серији А, Фођа је тада била тазе друголигаш, а на клупи је седео Здењек Земан. Тако је почела једна од најлепших балада италијанског фудбала.
„Када смо се видели на првом тренингу, Земан ме је поздравио са „Ћао бомбер“. Дао сам претходне сезоне пет голова од чега три из пенала и стварно сам мислио да се спрда са мном када ми каже „бомбер“. Био сам све осим „бомбера“ у том тренутку. Али он је видео нешто у мени...“, присећао се касније Сињори првог сусрета са тренерским боемом у Фођи.

После неког времена Здењек Земан и његових убитачних 4-3-3 су направили изазвали екстазу на југу Италије, а Фођа је полудела за фудбалом. Нападачки трилинг или „трио дела меравиље“ Бајано – Рамбауди – Сињори је 1990. протутњао Серијом Б као брзи воз, масакрирајући противничке мреже у готово лудачком стилу „на гол више“.
„Постојале су само две ствари које је мрзео. Када играч врати лопту уназад одбрамбеном фудбалеру или када бежи са лоптом ка корнер заставици. Говорио нам је да је противничка мрежа на супротној страни и да нас зове да је затресемо“, препричавао је Сињори сарадњу са Земаном.

Тако је сићушни момак из Ломбардије дочекао са 23 године на деби у најјачој лиги света. Фођа је и у елитном рагу била хит, завршавала је у средини табеле (само је шампион Милан постигао више голова у сезони), а Земан није одступао ни за педаљ чак и када су прекопута биле аждаје Милан, Јувентус, Интер... На гол више! А Сињори је решетао немилице. Та епоха Земонове и Сињоријеве Фође је позната и као феномен „Земанландија“, а касније су о тим лудим и веселим данима на југу снимљени филм (вреди погледати) и написана песма.

Сада је већ цела Италија знала за омаленог момка паклене левице. Земан га је од левог крила претворио у класичног нападача. После три године „Земанландије“ је дошло време за растанак Сињорија и Фође. Негде у исто време је стигао и позив селектора Арига Сакија. Ако је Земан био Бепеов фудбалски отац, испоставиће се да му је Саки био маћеха.

Иако је Сињори тада био један од „најврелијих“ играча Серије А, нико од великана са севера се није огласио. Они су имали пара да купују оно најбоље из целог света. И куповали су. Милан је довео Савићевића, Папена и тада најскупљег играча свих времена Лентинија. Интер је купио Панчева, Рубена Сосу, Скилаћија и Шалимова из Фође. Јуве је пазарио Вијалија, Ендија Мелера и Дејвида Плата. Са скромнијом куповном моћи, Лацио се одлучио за Бепеа Сињорија. И повукао један од најбољих потеза у историји. Била је то година у којој је дизгине у управљању клуба преузео Серђо Крањоти. „Краљ пардајза“ је тада започео амбициозни пројекат повратка Скудета у Рим.

Лацијали су остали су без најбољег играча и стрелца Рубена Сосе којег је одвео Интер. Римљани су се надали да ће Сињори макар донекле успети да надокнади одлазак прве хаубице. А што би наши таблоиди рекли: Оно што се десило касније, оставиће вас без даха! 

Штавише, Сињори није ни био прва звезда Лација у том прелазном року. Новине су писале само о доласку контроверзног Пола Гаскојна. Уз Арона Винтера, Карлхајнца Ридлеа и Дијега Фузера, Гаскојн и Сињори су дошли као креативац и егзекутор који ће унапредити тим. Први Гаскојнов гол је дошао у дербију против Роме, а наместио му га је управо Сињори. Бепе је кренуо као фурија у дресу Лација. Дао је седам голова у првих пет утакмица и аутоматски освојио срца Лацијала. Од тада је он један од највећих за сваког нападача Лација. Чак ни она шампионска генерација из 2000. није имала таквог миљеника међу Лацијалима као што је Сињори.

Брак Лација и Ђузепеа Сињорија се испоставио као најбоља ствар у каријери нападача и почетак нове ере за клуб из Рима. Већ у првој сезони, Сињори је постао краљ стрелаца са 26 голова испред асова као што су Роберто Бађо, Габријел Батистута или Роберто Манћини. Те сезоне је постигао вероватно и најлепши гол у каријери. Против Интера је примио лопту негде на својој половини и као лавина се стуштио као голу Неразура. Ломио је „Ујака“ Бергомија, делио лажњаке, а онда испалио метак из левице у супротан угао.

Није баш био препознатљив по соло продорима. Онако омален, али брз као зец је гледао да избегава дуеле ако то није неопходно. Неколико контаката са лоптом и левица би праснула, а лопта се закопцала у мрежи ривала. Био је опортуниста. Гледао је да што једноставније реши ситуацију. Колико их је само дао „из прве“... Било је ту нешто „инзагијевско“, али Сињори је осим тога што је имао страшан њух за гол, био и сјајно технички поткован. Ласерском брзином се решавао чувара, али страховита левица је била њајаче оружје. Како је таква моћ избијала из леве ноге тог омаленог и мршавог момка, никоме није било јасно... Када би се наместио на шут, голманима је остајало да само парадом улепшају гол.

Са „једанеаестицом“ на леђима, у дресу који је изгледао два броја већи, Сињори је постао напаст за противнике. И другу сезону у Лацију завршио као краљ стрелаца у Серији А. Променио је партнере у шпицу, па су уместо Ридлеа стигли Казираги и Бокшић, али се суштински ништа није променило. Сињори је решетао и сезону завршио са 23 гола на конту, а иза себе у лиги оставио Золу, Бађа, Силенција, Гулита... Те сезоне је решио и римски дерби и нанео Романистима једну од многих рана које ће их пећи. Занимљиво, био је то волеј десном...

Номинативно, чувек са таквим шутем такав шут је значио и ђаволску опасност из прекида. А Сињори је био тата-мата за слободњаке! У пролеће 1994. године је бацио Олимпико у транс када је постигао три гола против Аталанте после слободњака. Тачније, два пута му је Склоза само наместио лопту на шут, а трећи је био директно из слободног ударца.

Четири и по године касније, један други момак са „једанаестицом“ Лација на леђима ће ући у историју као први играч у Серији А који је постигао три гола из слободњака на једном мечу. Синиша Михајловић је изрешетао Фиорентину и подсетио на Сињоријеву пролећну симултанку. Магија „једанаестице“ Лација.

После два сезоне у којима је био најбољи стрелац лиге, позив на Мундијал у САД је био неминовност. Међутим, Ариго Саки није био баш велики фан Сињорија. Морао је да га поведе, али му није дао статус који је заслужио. Сињори је у Америци одиграо шест мечева, али само је један почео у првој постави. И поред тога је наместио Роберту Бађу победонсни гол против Шпанаца и Дину Бађу једини гол за тријумф против Норвешке. Уочи полуфинала против Бугара, Саки му је рекао да ће бити у стартних 11. Али на позицији левог крила. Сињори је реаговао љутито и одбио да игра на тој позицији. То је за њега био крај Мундијала. Није играо у полуфиналу и финалу. А можда је баш такав играч могао Азурима да донесе титулу и реши ону досаду у финалу протов Бразилаца. Макар би пенал сигурно погодио онда када су промашивали сви, па и велики Бађо.

Пенали су били Сињоријев фетиш. Један је од најбољих извођача једанаестераца у историји италијанског фудбала. Чак 30 одсто голова је постигао са беле тачке. По проценту успешности је трећи на вечној лествици Серије А. Заштитини знак Сињорија је био пенал из једног корака. Толики залет је узимао.
„Голмани нису имали времена да процењују и блефирају. За тако кратко време би опазио које колено им је више савијено и спуштено ниже и знао би да се бацају у ту страну. Мени би само остало да пошаљем лопту у супротну. Баш једноставно“, открио је своју тајну касније Сињори.

У лето 1994. је Лацио променио тренера. Стигао је Бепеов фудбалски отац. Здењек Земан је преузео команду у Формелу и то је значило да Сињори може максимално да ужива на терену. Земан је из Фође за собом донео и своју нападачку идеологију. Сада су сви решетали! Лацио је био офанзивна олуја и завршио као други иза недодирљивог Јувентуса, што је била најбоља сезона још од оне 1974. године када је освојен Скудето. Наравно, Лацио је био најефикаснија екипа у Калчу. Дали су 10 голова више од Јувентуса. Лацио је играо са три нападача, процветали су Бокшић и Казираги, а Сињори је сезону завршио као најбољи стрелац екипе и пети у лиги. Био је стрелац у још једном Дела Капиталеу који се памти по Казирагијевим маказицама.

Спремао се за још једну сезону под Земаном у којој је Лацио са већ изграђеном офанзивном осовином, али и коначно пристојним дефанзивцима попут Чамота, Негра, суперталентованим Сандром Нестом којег је Земан, Ди Матеом у манверу и још неким добрим играчима хтео да нападне Скудето. Било је лето 1995. године и спремао се на прозивку, када је стигла вест.
„Продат си Парми за 24 милиона марака. Крањоти је морао да прихвати“, рекао је човек из клуба Ђеронци шокираном Сињорију.

Бепеу се није ишло...
„Срамота је да ја последњи сазнам. Не желим из Лација, дете ми је тамо кренуло у школу и осећам се сјајно у том клубу“, коментарисао је разочарани Бепе.

У Парми су спремали промоцију када је вест о продаји идола завриштала у Риму! Вечни град је поскочио, Лацијали су полудели од беса, дигла се кука и мотика. У року од неколико сати разјарена маса од преко 5.000 људи је марширала улицама и ишла према седишту клуба са намером да све разлупа и линчује Крањотија. А поготово његовог првог сарадника, „мозга“ целе операције и омраженог банкара преваранта Ћезареа Ђеронција. Све је горело од бакљи и димних бомби, демолирали су аутомобиле, разбијали излоге... Навијачке радио станице су алармирале све којима је Лацио у срцу да не чекају ни часа. Испред зграде телевизије РАИ се скупила критична маса, на Пјаца Барберини полиција није смела ни да присмрди. Кренули су и на зграду Парламента. Карабињери су били у страху, мобилисане су и специјалне јединице, дигнути хеликоптери...

Није први случај да су се навијачи дигли на ноге у Италији када неко одлучи да прода „бандијеру“ клуба. Фиренца је буквално била у пламену када је Бађо продат Јувентусу. Али никада тифози нису успели да спрече велику продају. Овога пута је било другачије. Газда је биио Крањоти, али је председник био Дино Зоф и без његовог потписа ништа није могло да се заврши. Зоф је био у процепу, али је добро размислио и убедио Крањотија да стопира посао или ће све да оде дођавола. Крањоти је невољно пристао уз пут шаљући лажне претње да ће се повући из клуба и да ће Лацио финансијски да пропаднеи. Све се некако смирило и Сињори је наредне сезоне заиграо као у трансу. По трећи пут је постао најбољи стрелац Серије А! Само су Ђузепе Меаца и Ђиђи Рива успели да три пута буду Краљеви стрелаца у Италији! И нико никада после... Те сезоне је још једном решио дерби Дела Капитале, голом за победу у 88. минуту. Бепе Сињори је израстао у ходајуће божанство за навијаче Лација.

Ипак, следеће сезоне је кренуо пад иако је Бепе опет био први стрелац тима. Крањоти је сменио Земана, у ваздуху је мирисало на нешто велико. На крају сезоне је стигао Ериксон на клупу. Лукави Швеђанин је увек умео да намирише новац, а Крањоти се спремао да купи Скудето! Био је то почетак мегаломанских улагања газде Лација која нико у Италији није могао да испрати. Чак ни Берлускони, ни Морати, ни Ањелијеви... Али, Ериксон је за собом повео и свог миљеника Роберта Манћинија. И наменио је Сињорију улогу Манћинијеве резерве. Бепе није желео да то трпи, посвађао се са Ериксоном и у децембру је послат на позајмицу у Сампдорију. После 127 голова на 195 мечева у дресу Лација, идол Курве Норд је отеран на тако ружан начин. Тог дана је умро један део Лација, навијачи су се осећали као им је неко ишчупао срце.

Бепе је у Сампдорији био зато што је морао, није му се играло, имао је и проблеме са леђима, па је после само шест месеци је отишао у Болоњу. Тог лета из Болоње је отишао Роберто Бађо који је раније дошао из Милана као прецртан фудбалер и старо гвожђе. У Болоњи је процветао и на велика врата се вратио у Милано, али у Интер. Стари вук и велики ас Карло Мацоне је рекао управи да продужи позајмицу Сињорија и проблем решен. тако је и било. Бепе је опет почео да ужива у фудбалу. Са горостасним Кенетом Андерсоном је био сјајан, а због диспропорције и помало смешан тандем. Наследио је Бађову „десетку“ и левица је опет загрмела.

Није више био брз као некада, али је неке ствари довео до савршентсва. Да све буде луђе, у Болоњи је постизао лепше голове него у Лацију! Какве само слободњаке је погађао, какве волеје, какве мајсторије... Мама Миа!

У прве три сезоне је дао 46 првенствених голова, укупно 84 за шест сезона, играо са Болоњом у Купу УЕФА. Постао је и идол стадиона Ренато Дал' Ара. Када је тренер Гвидолин одлучио да га се реши и намерно га држао на клупи, навијачи Болоње су применили рецепт из Рима, протестовали су и Гвидолин је добио отказ. После шест година, тело је рекло доста. Није могао више да издржи захтеве најјаче лиге света. Био је мај 2010. када је Бепе Сињори против Лећеа одирграо последњи меч у Серији А. У 89. минуту је ставио траку на руку Ђанлуке Паљуке и са кнедлом у грлу лаганим кораком кренуо ка аут линији. Са трибина су се ориле овације капитену и идолу. Отрчао је почани круг, суздржао се од суза и заувек рекао адио Серији А.

Ђузепе Сињори је други стрелац у историји Лација. Девети најбољи свих времена у Серији А са 188 голова у 344 меча. Али са просеком од 0,54 гола по мечу, те су од њега бољи само Гунар Нордал и Ђузепе Меаца од играча који су дали преко 150 првенствених голова!

Сињори каријеру није завршио у Италији. Кратко је играо за грчки Ираклис и мађарски Шопрон, али то је већ било отаљавање посла и стално је био повређен. Током каријере, Ђузепе Сињори није освојио ниједан трофеј. Био је други на свету са репрезентацијом, био је други у Серији А са Лацијом, три пута најбољи стрелац Италије. Али то не баца сенку на каријеру стасом малог, а срцем и знањем великог „бомбера“ којег је Италија волела. Не баца ни умешаност у скандал око намештања утакмица у којем је ослобођен сумње после две недеље, али ипак кажњен петогодишњом забраном рада у фудбалу. Био је повремено скаут и директор неких нижеразредних клубова, али фотеља није реон где се сналази. Једино се сналазио на травњаку у два броја мањим копачкама.

Омалени мршавко разорне левице, одбијен у Интеру, вољен у Фођи, идолизован у Лацију и канонизован у Болоњи је једна од култних личности италијанског фудбала у време његових златних година. Нема више на Чизми играча као што је био Бепе Сињори, нема више ни таквог италијанског фудбала. Остају само сећања на човека којем је противничка мрежа била једини изазов, не и обијање клупских каса широм Италије и Европе.

Видно подгојен, неуредне фризуре, са подочњацима, Бепе Сињори последњих година је повремено обавља посао стручног консултанта на италијанским ТВ станицама. Сада га нема више ни тамо... Није довољно провокативан за медије који траже полемике и свађе. Повремено се појави у новинама, углавном када је Лацио у питању, нахвали наследнике, не даје заједљиве и сујетне коментаре и подсети зашто је био тако вољен.

Гугл још није направио такав алгоритам да у први план стави правог Бепеа Сињорија. Приче о варалици су за оне који га нису гледали и који не осећају ништа према њему. Они који су гледали Бепеа, не могу да то забораве. Није постојао љубитељ фудбала који је мрзео Сињорија...