Умро бивш предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској

На Јовањдан ове године преминуо је Славиша Обреновић бивши предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској.

Република Српска 20.01.2016 | 19:35

Славиша је био честит син честитих родитеља Василија и Смиље Обреновић из Лопара. Његов отац Василије је годинама радио на очувању Српства у Швајцарској, утемељио СПЦ у романској Швајцарској и довео првог свештеника оца Богољуба из Њемачке, а бави се добротворним радом од како се вратио у завичај.

Славиша је корачао његовим стопама, али је желио да учини више, да заједно са Мајевичанима који живе у Швајцрској створи услове у завичају да једном у скоријој будућности сакупљање хуманитарне помоћи буде непотребно.

Заједно са њим је вриједно радила његова супруга Миланка, понекад и на уштрб сопствене породице. Миланка је Српкиња из Бијелог поља, упознала је Славишу у Швајцарској и удала се за њега. Завољела је уз мужа и његов родни крај, одрекла се привилегије да га сахрани у Швајцарској и одлучила да га врати његовој родној груди.

Мајевичани из Швајцарске кажу:

Овај дивни човјек, узоран син, добар отац и супруг, вјеран брат, искрен пријатељ и пожртвован родољуб се тешко разболио у тренутку када је свима био најпотребнији. Како његовој дјечици Настасији и Немањи, супрузи Миланки, родитељима Василију и Смиљи, брату Саши, братићима и снаји, осталим његовим ближим и даљим рођацима, тако и нама његовим пријатељима са којима је дијелио своју љубав према завичају, бригу за сународнике и снове о повратку у завичај.

Опака болест која у последњих неколико година коси наше сународнике, као никог другог у свијету, однијела је и нашег пријатеља. Ми не можемо да га вратимо, али можемо да чувамо успомену на њега, будемо пријатељи његовој породици као што је он био пријатељ свима нама, као и оним Мајевичанима које не познаје, а којима је заједно са нама помагао свих ових година.

Какав је био Славиша Обреновић?

Могли бисмо дуго да набрајамо његове добре особине, а можда је најбоље да цитирамо један његов говор. Прије четири године када је као предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској предавао обновљену основну школу у Јабланици (село на Мајевици, у општини Лопаре) рекао је:

„Част ми је и задовољство да вас као предсједник Удружења Мајевичана у Швајцарској поздравим пред обновљеном школом у Јабалници. Моја радост је огромна јер смо показали и доказали да смо на исправном путу и да заједно можемо много. Малим корацима корачамо али у сигурном смјеру ка обнови родног краја из којег смо давно сви отишли и о коме сањамо и сањаћемо док смо живи. Вјерујем да ћемо успјети у намјери да у наредних неколико година створимо овде пристојне услове за живот.

Успјећемо у томе јер више не сањамо свако за себе него удружени сањамо колективни сан о Мајевици лијепој као дјевојка, окићеној и уредјеној, насељеној вриједним и веселим људима.

Помозите нам тако што ћете нам се придружити или барем тако што ћете причати о овом што сте видјели као о доказу наших активности. Јуче су то биле овце и сјеме за социјално угрожене породице, у мају фасада за пет зграда у Лопарама, зимус су то били клавири за основну школу и Центар за културу у Лопарама, прошле године школски намјештај који смо послали из Швајцарске и цијело вријеме значајна помоћ у храни и гардероби за социјално угрожене. Сутра ће то бити обнова цркве, градња фабрике и помоћ за пољопривреднике. Само заједничким снагама можемо да успијемо."

Тако је говорио Славиша и није посустао ни пред једном препреком која се испријечила пред нама у свим овим годинама. Никад га није напустио оптимизам да ћемо успјети да сачувамо завичај од пропадања и нестајања и да ћемо се кад-тад вратити.

Сахрана ће бити обављена у Лопарама у недељу 24. јануара. Чланови управе Удружења Мајевичана, они који буду могли, ће отпутовати у Лопаре на сахрану. За све оне који не могу да путују на сахрану у Лопаре постоји могућност да се последњи пут опросте од Славише.