Анализа: Како је кошарка спасла живот Дарела Вилијамса?!

Амерички кошаркаш Дарел Вилијамс прво је појачање Партизана од доласка Александра Џикића на клупу, а мало ко зна да иза себе има бурну прошлост.

Кошарка 17.01.2016 | 23:20
Анализа: Како је кошарка спасла живот Дарела Вилијамса?!

Може се рећи да је управо кошарка спасла живот новом крилном центру ’црно-белих’, а пре само три и по године све је кренуло низбрдо за њега. Требало је да заврши своју сениорску сезону на Универзитету Оклахома Стејт и размишља о дипломи, а потом и професионалној каријери.

Уместо тога, нашао се у затвору, осуђен због силовање, док га је једногодишња ћерка чекала код куће. Осуђен је по два основа, од којих је за сваки добио по годину дана затворске казне. Само три године раније брат му је убијен, одрастао је у насилном окружењу у Чикагу, али је кошарка била спас за њега.

Вилијамс је осуђен на основу сведочења две студенткиње да их је сексуално напаствовао током једне журке на кампусу. У фебруару 2011. године поднета је оптужница против њега, али је он све време тврдио да је невин и чак није послушао савет својих адвоката по којем за признање кривице не би морао у затвор.

Две године касније, Вилијамс је ослобођен свих оптужби захваљујући новом тиму адвокату и Чикашком центру невиности, који истражује потенцијално неосноване пресуде. Међутим, искупљење за све што му се десило је било далеко. Иза решетака, Вилијамс је живео ноћну мору, чему у прилог говори то да се током првих неколико дана будио на сваких сат времена из страха да ће му се нешто десити.

Тада је изгледало да је његов сан о кошаркашкој каријери готов, али је тада позвао Рендија Брауна, који је био асистент у тиму Чикаго Булса. Њих двојица су се знали годинама преко заједничног пријатеља Тајрона Булока, још од времена када је Вилијамс играо са Дериком Роузом.

Браун је до тада срео Вилијамса само једном, у теретани током лета 2012. године, пре него што је осуђен. Али, када је чуо шта се десило младом крилном центру, позвао је Булока, да би му Вилијамс преко телефона рекао да верује да му је кошаркашка каријера готова. Упркос томе, Браун му је поручио да настави да вежба, како год да му тешко у том тренутку све изгледа.

„Када будеш изашао из затвора, бићу ту да се постарам да добијеш другу шансу“, рекао је Браун тада Вилијамсу.

Тада је започето потпуно неочекивано пријатељство јер је један од њих радио на томе да од Булса поново направи шампионски тим, док је други бринуо за своју будућност у затворској ћелији. Браун никада није раније ништа слично урадио, иако није блиско пратио Вилијамсов случај, само је веровао да је невин. Њих двојицу је, ипак, нешто повезивало – обојица су одрасли у окрутним деловима Чикага и обојица су спас пронашли у кошарци.

Док је Вилијамс већ служио своју затворску казну, постало је јасно да правни процес који је вођен против њега није био праведан. Многи адвокати су организовали протесте, док је Оклахома Стејт пружио пуну подршку свом кошаркашу, а још важније медији су покренули бројна питања у вези тог случаја који су указали да је Вилијамс вероватно заправо невин.

Вилијамс је два пута прошао детектор лажи пре него што је оптужен. Уз то, тужиоци су од девојака које су га оптужиле за силовање тражили да индентификују на основу тима Оклахома Стејта, а не појединачних фотографија, што је повећало могућност грешке при идентификацији. Није било никаквих физичких доказа, нити сведока који би потврдили да је баш Вилијамс напао девојке.

Потенцијално важан сведок – Вилијамсов саиграч Џаред Шоу није сведочио, а разлог за то је што је једна од девојака заменила њих двојицу на журци. На све то, у пороти се нашло 11 особа беле пути и један из Азије, а важни елементи у причама девојака које су оптужиле Вилијамса за сексуални напад уопште нису имали смисла.

На изрицању казне, у октобру 2012. године, Вилијамс је и даље тврдио да је невин. Иако је порота препоручила да би требало да одслужи две године затвора, судија је одлучила да му изрекне условну казну од годину дана и пусти га на слободу. Иако је више пута покренуто питање да ли је Вилијамс имао фер суђења, одлучено је да не постоји потреба да се оно понови.

По изласку из затвора, Вилијамс се вратио у Чикаго, као регистровани починилац сексуалног злочина. То је значило да чак не може да одведе своју ћеркицу у парк, већ је морао да се јави полицији. Почетком новембра те године, присуствовао је дуелу Булса и Оклахома Сити Тандера са пријатељима, међу којима је био и Булок. Тада је већ почео да размишља о томе ’шта би било кад би било’.

„Могао сам да будем део овога. Да људи навијају за мене. Имам горак укус због тога“, рекао је Вилијамс тада.

Гледајући Булсе, добио је мотивацију, а исте вечери састао се са Брауном, који му је поручио да не одустаје од својих снова. Подсетио је Дарела да му је рекао да заслужује нову шансу, али да мора да покаже да је заслужује. Наравно, постојала су ограничења у томе колико би Браун могао да помогне Брауну због правила НБА лиге.

Иако је одиграо три сезоне на колеџу, због правила од пет година, његов воз за колеџ елиту је прошао. Било је то тешко време за Вилијамса, који никако није успевао да се врати кошарци, а полиција га је чак ухапсила јер је уринирао испред куће свог пријатеља. Морао је да одслужи месец дана у затвору у Чикагу јер није пријавио свој статус сексуалног преступника, што је објаснио речима да није разумео протокол.

Упркос свим проблемима, Вилијамс је задржао позитиван став. Тако је у априлу 2014. године коначно дошла добра вест за њега – ослобођен је оптужби за силовање, уз напомену да није имао фер суђење због понашања пороте. Многи чланови пороте су без овлашћења посетили место злочина, што је кршење процедуре. Вилијамс више није био сексуални преступник, а неколико недеља касније тужилац је објавио да неће бити новог суђења.

Вилијамс је на крају успео да се врати кошарци у Тексасу, где је имао просек од 18,5 поена и 12,4 скока на 32 утакмице у сезони 2014/15. Засијао је и ван терена, пошто је дипломирао на Оклахома Стејту прошлог лета, а велику помоћ у свему томе Вилијамс је имао у Брауну. Увек му је говорио да ће му уколико се буде клонио невоље дати шансу у Булсима и то је тада изгледало невероватно. Али, прошлог лета, Вилијамс је обукао дрес Булса током Летње лиге у Лас Вегасу.

Садашњи кошаркаш Партизана, који је био на проби и у Далас Мавериксима, имао је просек од 3,6 поена и 4,8 скокова за Булсима и то скоро три године пошто је осуђен за силовање. Пошто се није изборио за уговор у НБА лиги, није одустао од кошарке, преселио се у Европу, тачније у белгијски Пепинстер, а судбина га је сада довела у Партизан.

Деби у дресу ’црно-белих’ имаће у суботу на гостовању Крки, а први пут ће се пред пред навијачима Партизана наћи 25. јануара на дербију са Црвеном звездом. Због свега што је преживео последњих година, на путу до Београда, заслужио је да добије овације препуног „Пионира“, дефинитивно.

Посебна захвалност иде сајту „Спортс Илустрејтед“ који нам је дао увид у невероватну животну причу новог кошаркаша Партизана.

Коментари / 0

Оставите коментар