Задуживања Владе држе Берзу у животу

Промет на Бањалучкој берзи у прошлој години износио је 560 милиона КМ, а томе су највише допринијеле обвезнице и трезорски записи Републике Српске чије је учешће у укупном промету износило чак 80 одсто или 475,8 милиона КМ.

Република Српска 12.01.2016 | 12:25

Задуживањем Српске са обвезницама на Бањалучкој берзи прошле године је направљен промет 290,7 милиона КМ, те додатних 185 милиона КМ промета краткорочним задуживањем Републике Српске у трезорским записима.

У редовном промету највише је трговано акцијама „Телекома“ и то у износу од 9,6 милиона КМ, док је у укупном промету који обухвата и блок послове, највише трговано акцијама „Нове банке“ Бањалука у износу од 23 милиона КМ.

Највећи дио промета, остварен акцијама „Нове банке“, односи се управо на блок послове у вези са власничком трансформацијом, гдје су домаћи акционари преузели акције банке којима је располагао један страни фонд.

Значајан промет остварен је и са акцијама Цептер фонда, што је, такође, у вези са преузимањем већинског пакета акција које је купио инвеститор из Њемачке. Промет овим акцијама износио је 19,3 милиона КМ.

Удио нерезидената у продаји хартија од вриједности износио је 36,4 одсто, а у куповини 24,5 одсто. Повећано учешће нерезидената у продаји хартија од вриједности је највећим дјелом повезано са преузимањем акција Нове банке од стране домаћих инвеститора.

У односу на 2014. годину, у којој је остварен највећи промет још од 2007., лани је промет смањен за око четири одсто, углавном због смањеног обима редовног промета акцијама. С друге стране, учешће обвезница и трезорских записа у укупном промету је повећано у односу на 2014. годину.

Божић: Унаприједити управљање предузећима

Директор Бањалучке берзе Милан Божић истакао је за ЦАПИТАЛ да је лани смањен број закључених трансакција за 25 одсто.

„Већ дужи низ година присутан је тренд укрупњавања власништва у предузећима. Мали акционари углавном продају акције, а немамо нових понуда акција на берзи које би увећале број акционара. Трендови на тржишту и сама профитабилност предузећа нису довољно атрактивни да би се повећавао интерес за улагање у акције“, рекао је Божић.

Казао је да за развијање тржишта акција није довољно само унапређивати платформе за трговање и обезбјеђивати довољно информација о предузећима, већ је неопходно унаприједити управљање предузећима.

„Тренутно имамо веома мало предузећа са атрактивним финансијским резултатима, тако да се прометовање акција своди на свега неколико предузећа која имају добре резултате пословања и транспарентне дивидендне политике. У малом броју предузећа инвеститори знају шта могу да очекују када инвестирају у њихове акције. Неопходно је више урадити на унапређењу управљања у предузећима, посебно у онима у којима држава има значајно учешће, јер ту се већ дужи низ година не дешава ништа и та предузећа имају или негативне финансијске резултате или послују са малом добити која не омогућава исплату дивиденди. Такав начин пословања искључује могућност финансирања развоја путем емисије нових акција“, нагласио је Божић.

Истакао је да би предузећа више требала да се окрећу ка акционарском капиталу, јер ту акционари на себе преузимају ризик пословања, за разлику од кредитора.

„Ми смо један дужи период инсистирали на дужничком капиталу и сад смо дошли у позицију да предузећа више не могу у значајном обиму да користе такав извор финансирања. И банке тврде да више немају пуно опција у реалном сектору, јер предузећа немају шта да понуде као колатерал. Дакле, једини значајан начин за финансирање развоја предузећа је акционарски капитал, али за то морају бити постављени јасни критеријуми за пословање у смислу поврата на капитал, јер није реално очекивати да ће акционари улагати у нове акције, ако не могу очекивати да ће таква предузећа расти“, нагласио је Божић и додао да је потребна и ефикаснија заштита малих акционара.

Он је истакао да, осим продаје Цептер фонда инвеститору из Њемачке, у прошлој години није било значајнијих куповина акција од стране страних инвеститора, док је код обвезница ситуација доста другачија.

„На тржишту обвезница је присутан значајан број страних инвеститора. Имамо инвеститора из земаља окружења, из западне Европе, али и неколико фондова из САД-а. У односу на акције, код обвезница инвеститори могу тачно да процијене ризике и приносе, и ти приноси су, вјероватно, и један од разлога зашто инвеститори не бирају акције, с обзиром да се на обвезницама прошле године могло солидно зарађивати“, рекао је Божић.

Извор: Цапитал