Шта Нијемци пишу о Милораду Додику?

Угледни хамбуршки недјељник Зеит (Цајт) се у најновијем броју бави Милорадом Додиком, „предсједником мале Републике Српске који би могао да Балкан поново сурва у хаос!“

Наслов текста гласи: „Извадите справе за мучење!“. „ЕУ мора да га заустави“, пише Улрих Ладурнер, уредник спољнополитичке рубрике овог недјељника: „Има политичара који на папиру имају само малу моћ, а ипак су у стању да причине енормну штету. Милорад Додик је један од њих. Он је предсједник Републике Српске, аутономног дијела Босне и Херцеговине. Република Српска има 900.000 становника, а просјечна мјесечна плата је 400 евра. Стопа незапослености је 50 одсто. Република Српска је зависна од страних кредита и уплата из ЕУ. Без њих влада не би могла да исплаћује плате. Додик је, дакле, предсједник једног сиротишта. И поред тога, понаша се као да је краљ неког важног царства“, преноси Деутсцхе Wелле.

Макијавелист или националиста

У наставку аутор пише да Додик већ дуго подрива уставни поредак Босне и Херцеговине утврђен 1995. Дејтонским мировним споразумом, као и да он стално изнова пријети да ће одржати референдум о сецесији; „На то он према Споразуму нема право, али за то га није брига.“ У чланку пише да би сецесија Републике Српске имала катастрофалне посљедице, јер би се „срушило босанско здање које је у Дејтону саграђено уз велике напоре“. Балкан је и 20 година послије рата и даље нестабилан регион, преноси Ладурнер.

„Нико не зна да ли Додик озбиљно мисли то са сецесијом; вјероватно то не зна ни он сам. Представља се као заштитник Срба, али изгледа да није убијеђени националиста. Најприје ће бити макијавелиста: најважније му је да се одржи на власти. Још прије десет година је уживао углед реформатора. Тада је био љубимац ЕУ и САД, да не кажемо: њихово дјело. Копали су и рукама и ногама да би нашли политичаре у чије би руке могли да предају Босну и Херцеговину. Сматрали су да ће Додик да раскрсти са наслијеђем Радована Караџића , Додик је био слика боље будућности.“

„Али, није је донио. Од Републике Српске је направио свој посјед на којем може да ведри и облачи како хоће. Штампа је или поробљена или потпуно безначајна. Корупција у региону цвјета.“ Аутор текста се, „имајући у виду Додикова постигнућа“, пита: „да ли је ипак било погрешно препустити Босну босанским политичарима“, али на крају закључује да је то сад – свеједно.

Дистанцирање премијера Вучића

„ЕУ би имала довољно могућности да присили Додика да промијени курс. Справа за мучење има – од укидања финансијске помоћи до санкција против самог Додика и његових корумпираних сљедбеника. ЕУ би могла да затражи од српског премијера Александра Вучића да се дистанцира од Додика. Без заштитничке руке Београда предсједник Републике Српске не би дуго опстао. Али, ништа од свега тога се не дешава“, констатује аутор и завршава свој текст ријечима:

„Можда се Додик само игра ватром. Можда су његове ријечи празне пријетње. Али то није одлучујуће. Докле год буде водио деструктивну политику, блокираће сваки напредак. А кад нема напредовања, то је за Босну и Херцеговину назадовање – у једно опасно вријеме“, пише Улрих Ладурнер у Цајту.

Извор: Деутсцхе Wелле