Марина о 2015.: Четири момента за памћење!

Селекторка најбољих српских кошаркашица, шампионки Европе, издвојила је у празничном интервјуу неколико детаља због којих јој је 2015. остала у срцу.

Кошарка 09.01.2016 | 23:00

Минула, 2015. година, остаће златном бојом заокружена у историји женске кошаркашке репрезентације Србије.

Изабранице Марине Маљковић освојиле су Европско првенство у великом стилу, постале апсолутне љубимице нације и обезбедиле пласман на Олимпијске игре, на којим наших играчица није било деценијама.

Селекторка је у празничном интервјуу за сајт Кошаркашког савеза Србије подвукла црту под урађеним и истакла четири најлепша и најзначајнија тренутка минуле календарске године:

"2015. ћу управо памтити по томе што је била најуспешнија, као и по још четири момента која издвајам:

- Први је наша најбоља утакмица на првенству и победа против Турске

- Други моменат је постоље, церемонија доделе медаља, златне конфете које падају по нама - магија

- Трећи моменат је улазак у Србију, вожња отвореним аутобусом кроз мој град, Београд и тај магични дочек испред Скупштине, остварење сна који смо почели да сањамо 2011 - Србија која је дошла да поздрави првакиње Европе у женској кошарци

- Четврти моменат је препун Пионир на Аранђеловдан, дан када је стигла потврда за све и доказ да је све то заправо вредело", рекла је Маљковићева.

У осврту на почетак стварања шампионског тима, Маљковићева је објаснила да је прву одлуку донео Драган Ђилас, председник КСС, својим убеђењем да је Србија земља кошарке и у женској конкуренцији. Следећи корак био је долазак Маљковићеве, јако младе шефице стручног штаба, као и постављање Ане Јоковић на место потпредседнике КСС за женску кошарку.

"Први пут се у савезу направила озбиљна организациона структура када је у питању женска кошарка, која раније није постајала", приметила је она.

Следећи корак на путу успеха било је тестирање свих српских играчица које се баве кошарке, без сујете и додатних размишљања, већ само са идејом да се одаберу најбоље.

"Тако да је кроз репрезентацију за ове четири године прошло много девојака, то јест практично све девојке које се баве кошарком".

Маљковићева је истакла да је КК Партизан био база овог тима и да је окупљао више од половине репрезентативки свих ових година, као и да су све девојке које су прошле кроз шире спискове учествовале у освајању злата.

Упитана како мотивише играчице да "гину" на терену и шта је потребно да злато Српкиња постане навика, селекторка је одговорила:

"Поново бих истакла тим, фанатичну игру и борбеност. Чињеницу да су све девојке увек спремне да се подреде тиму и систему. Ипак су играчице те које су меродавне да мало детаљније причају на ту тему. Оно што могу ја да кажем је да су битни рад, слепа вера у другарице и тренера и вера у победу... Нисам стручњак за хороскоп, али резултати свакако иду уз две ствари: континуитет рада и новац. И увек може више, увек може боље, увек може још. Нека то буде златно правило".

Пред женском репрезентацијом је у 2016. пут у Рио и учешће на Олимпијским играма. Сама чињеница да наше девојке одлазе у Бразил као европске првакиње ставља им терет очекивања на леђа.

Маљковићева каже да то није ништа ново за њен тим.

"Када ми то нисмо имали притисак? Сваке године тај притисак је присутан, тако је из године у годину и са те стране није ништа другачије. Што се тиче самих припрема, ми као једина сигурна екипа из Европе имамо одређених проблема у креирању плана припрема, јер немамо с ким да играмо, чека се квалификациони турнир и његови резултати, а то је у јуну"

"Свим силама се трудимо да ипак организујемо одређене пријатељске утакмице и да све протекне као до сада, свих ових година што се тиче озбиљности плана припрема. Треба сачекати датуме и WНБА, иако смо ми увелико у томе, мислим да је прерано за неке конкретне ствари. Кошаркашице и ја смо група људи која је у сваком тренутку навикла да ради под притискоом и тај притисак нас мотивише и вуче напред", додала је Маљковићева.

Женска репрезентација у 2016. и у Нишу и у Бањалуци
Ове године, изабранице Марине Маљковић неће дочекивати ривалке само у Београду. Селекторка истиче да је КСС посебно инсистирао на томе. "То је од првог дана тако. Постојао је план да се обиђе цела Србија, да се игра свуда, да се направе градови за женску кошарку... Ана Јоковић је уздуж и попреко обишла целу Србију, тако да ми познајемо све те људе, то су наши пријатељи и наравно да једва чекамо да играмо утакмице пред њима. Морам да издвојим Бањалуку, јер љубав између Бањалуке и Републике Српске и женске кошаркашке репрезентације датира још од 2013. године и Европског првенства у Француској, када смо освојиле четврто место. Тада смо осетиле невероватну љубав људи из Републике Српске и Бањалуке и испунила се моја жеља да репрезентација тамо одигра утакмицу и да им се одужи", каже селекторка.