Српска је Додикова полицијска држава!?

“Нажалост, опозиција у Републици Српској и стручна јавност остају нијеми на ово законско насиље и дискриминацију струке која се десила 2014. године. Данас бивши специјалац, чије су заслуге за стварање Републике Српске неспорне, у улози министра МУП-а Републике Српске, кундаком доноси Закон о полицији и унутрашњим пословима под изговором заштите Републике Српске, а права намјера јесте заштита трулог и корумпираног режима.”

Као свршени гимназијалац без иједне мрље и узоран спортиста, у мају мјесецу 2009. године пријавио сам се на конкурс за упис студената Високе школе унутрашњих послова (ВШУП) Министарства унутрашњих послова Републике Српске у Бањалуци, у жељи да остварим дјечачки сан и постањем полицијски службеник.

Љекарском прегледу, који је елиминаторан у конкурсној процедури, приступио сам средином јула мјесеца те 2009. године. Била је несносна врућина, тешко се могло и дисати, сјећам се као да је јуче било. Након свих мјерења и прегледа љекарска комисија установила је да имам повишен крвни притисак, али и неке шумове у раду срца. Вратио сам се кући срушених снова, али ми је битнија била брига за здравље, па сам одмах отишао у једну приватну клинику како бих урадио детаљне здравствене прегледе. И гле чуда – резултати су били одлични, љекари су након урађених прегледа установили да сам потпуно здрав.

Сазнање да сам здравствено способан дало ми је снагу да се пријавим на конкурс за упис студената Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, гдје глатко пролазим сва тестирања и уписујем се на смјер криминологија као седми на ранг листи. Без проблема и прије свих рокова у јулу 2013. године постајем дипломирани криминолог.

Након тога услиједили су бројни покушаји запошљавања преко конкурса у полицијским агенцијама на ентитетском и државном нивоу, који у правилу, без политичког, непотистичког и коруптивног залеђа, завршавају неуспјехом.

Али није то ништа ново за читаоца јер сви знамо да су овакве ствари, у овој квазидржави и тешко обољелој друштвеној заједници, сасвим нормалне. Новост о којој јавност ћути јесте то да је режим Милорада Додика једину полицијску агенцију, чија надлежност није пренесена на ниво Босне и Херцеговине, Полицију Републике Српске, херметички затворио тако да нико ко се није школовао на ВШУП не може постати инспектор.

Поклопац којим је режим заштитио свој криминал јесте члан 47. став 1. тачка (б) Закона о полицијским службеницима усвојеног 2014. године, који каже да кандидат заснива радни однос у МУП Републике Српске као полицијски службеник у чину млађег инспектора као други ниво приступања за кандидате са најмање ВИ степеном стручне спреме, са завршеном Вишом школом унитрашњих послова, односно Високом школом унутрашњих послова.

Дакле, можете донијети диплому криминолога са Кембриџа, али МУП Републике Српске је неће признати.

Поређења ради, замислите да се докторима медицине у Министарству здравља Републике Српске забрани запошљавање уколико нису дипломирали на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци?! Треба још напоменути да је дефиниција спорног члана само преписана у новоусвојени Закон о полицији и унутрашњим пословима и сада је садржана у члану 71.

Нажалост, опозиција у Републике Српске и стручна јавност остају нијеми на ово законско насиље и дискриминацију струке која се десила 2014. године. Данас бивши специјалац, чије су заслуге за стварање Републике Српске неспорне, у улози министра МУП-а Републике Српске, кундаком доноси Закон о полицији и унутрашњим пословима под изговором заштите Републике Српске, а права намјера јесте заштита трулог и корумпираног режима.

Један од опозиционих народних посланика је изјавио да се Законом о полицији и унутрашњим пословима прави полицијска држава – што није тачно! Темељи полицијске државе настали су самим доласком Милорада Додика на власт 2005. године, а сазидана је школовањем подобних, а не способних, у ВШУП-у и доношењем Закона о полицијским службеницима 2014. године којим ће претходно поменути кадрови бити примљени у МУП Републике Српске да штите криминални режим.

Закон о полицији и унутрашњим пословима представља само завршне радове на полицијској држави, којим је омогућено поменутим полицијским службеницима да ме, без икаквог писменог налога, позову на разговор само зато што се чешљам другачије од њих.

Аутор: Слободан Голубовић, криминолог из Гацка

Извор: Моја Херцеговина