Анализа - Хроника Партизановог пропадања: Од врха Европе до дна Јадрана!

Ни сањали вероватно нису навијачи црно-белих да би за овако кратак период њихов клуб могао, како клинци кажу, да обрне игрицу, али у контра смеру и дође у позицију у којој се тренутно налази!

Од Џоша Чилдреса до Немање Врањеша. Од париског Берсија до тамне никшићке ноћи. Од врха Европе до дна Јадрана. Тако изгледа пут који је кошаркашки клуб Партизан прошао од маја 2010. до 4. јануара 2016. године.

Ни сањали вероватно нису навијачи црно-белих да би за пет и по година њихов клуб могао, како клинци кажу, да обрне игрицу, али у контра смеру и дође у позицију у којој се тренутно налази. И то са тенденцијом да буде још горе, пошто је до краја такмичења у регионалној лиги остало још осам кола.

А када је таква ситуација, логично је питање шта се десило и ко је крив? А као и увек у тим ситуацијама, одговор није једноставан, а кривица не лежи само на једној адреси. И без обзира како се заврши Партизанова битка за опстанак на Јадрану, јасно је да већ сада неке ствари морају да се мењају.

Не беше баш тако давно та мајска ноћ када је само једна добра одбрана у завршници меча против Олимпијакоса недостајала да Партизан заигра опет у финалу Евролиге. А опет, испада, да је, већ те вечери, полако али сигурно Партизан, пошто је дотакао оно што му је био врх у том тренутку, кренуо да пада.

Једно од питања које се поставља зашто Партизан, иако га је тада напустио Душко Вујошевић није успео квалитетније да искористи тај резултатски успех, што пласман на Ф4 свакако јесте и просто речено "наплати га" квалитетније у маркетиншком смислу. И то је питање за тадашњу управу, а одговорност би понајвише требало да сноси Предраг Даниловић. Колико год да је заслужан за успехе, а јесте у огромној мери, мора се рећи и да је његова управа била одговорна за пропусте.

А њих је било највише баш у периоду од 2010. до 2012. године, макар када је у питању одабир играча. Управо због неких одлука и промашаја у скаутингу, Партизан је доводио играче који нису оправдали очекивања, а коштали су много. И ту је направљен озбиљан минус у каси. То је други фактор који је утицао на ово што се сада дешава. И тада је, као и сада, тренер почетник био на клупи, Влада Јовановић, па Петар Божић мењали су Вујошевића на функцији. У том периоду црно-бели нису успели ни да створе играча на чијој продаји би могли озбиљније да зараде, све до Богдана Богдановића.

Занимљиво виђење, прилично критички оријентисано на ову тему, дао је бивши тренер Партизана Мирослав Мута Николић у недавном разговору за наш портал.
"Видим да у клубу има више струја. Нека раде посао. Нека праве играче. Партизан није избацио играча 20 година. Правио је многе играче, али стране, и оне који су долазили из мањих клубова. Партизан ће и сада доћи на своје, не бринем за њих“, рекао је тада Николић.

Друга фаза пада Партизана дошла је упркос повратку Душка Вујошевића у клуб. И он је у прве две сезоне новог мандата, као и Влада Јовановић који га је претходно наследио 2010. имао резултате и трофеје у домаћим и регионалним такмичењима. Ипак, управо од 2012. почели су постепено да се повећавају и гомилају финансијски проблеми клуба из Хумске. Управа јесте опет правила грешке, али је и Вујошевић указивао на веома лош третман који држава има према Партизану када су у питању спонзори, чиме је отворен широк фронт не само на кошаркашком терену. Поред тога, чињеница је била и да је Вујошевић у одређеној мери био принуђен да се бави и економским темама пошто је добар део управе у Хумској поново "шлајфовао" и чини се на моменте деловао незаинтересовано за судбину екипе.

Епилог изузетно компликоване ситуације у клубу добили смо летос одласком Даниловића и одлуком нове управе да, уз не баш логична и јасна објашњења поготово кад се погледају садашњи резултати, не продужи уговор са Вујошевићем који је понекад умео и да претера у избору начина за вођење борбе. А било је и озбиљних индиција пре доласка нове управе да се о судбини трофејног стручњака одлучује на неким другим местима које баш немају везе ни са Хумском, ни са спортом.

Шансу је добио Петар Божић, екипа је "крпљена" у ходу, мада је то принцип рада који је постао стандардни модус операнди у Хумској претходне две деценије. Чињеница да је овогодишња екипа слабија од претходних, али такође, превише је било изгубљених утакмица у финишу да би се само позивали на аспекат спортске среће.

Такође, имена Еда Мурића, Вање Маринковића, Кевин Џоунса, Џамара Вилсона, па и искусног Чедомира Витковца свакако би требало да гарантују бољи пласман од претпоследње, 13. позиције на табели. Ни са овим тимом никако не би смело да се губи са 26 разлике од Сутјеске. Јасно је да екипа игра испод очекивања, одсносно да то место на којем се налази ипак јесте испод квалитета играча у црно-бело тиму, уз све разумевање за околности и тежак тренутак клуба.

Можда је направљена и концепцијска грешка ове сезоне, па је управа требало одмах да каже да је циљ опстанак у лиги, колико год то било тешко навијачима Партизана да чују.
"Ја сам Партизан увек гледао као некога ко или има шампионски тим, или га ствара. А ово сад није ниједно од две концепције по том укусу. Ово се пре уклапа у пројекат рушења Партизана него у пројекат рехабилитације", у свом стилу је недавно за наш портал прокоментарисао Вујошевић актуелну ситуацију Партизана.

Садашња управа клуба предвођена Николом Пековићем и Мирославом Берићем, додуше, свакако није крива за наслеђене проблеме, али слика Партизана и позиција у овом тренутку није лепа ни за навијаче црно-белих, ни за српску кошарку чији је клуб из Хумске претходне три деценије био главни мотор. Зато је време да поново размисле и виде шта могу сада и одмах да ураде по питању подизања екипе и клуба, а времена је мало, да би Партизан поново био страх и трепет за све екипе у региону, а и шире.