Прича: 11. 7. 1996. - дан када је Владе Дивац спасао Лејкерсе!

Занимљива прича о разговору који је променио историју кошарке.

"Најбољи трејд у историји НБА лиге", како данас зову оно што се догодило 11. јула 1996. године на релацији Калифорнија – Северна Каролина, лако је могао никада да се не догоди.

А, да се није догодио, данас готово сигурно не бисмо причали о Лос Анђелес Лејкерсима као 16-оструким НБА шампионима, са пет титула у последњих 15 сезона, већ о угашеној династији која се није вратила на престо још од последње лабудове песме Меџика Џонсона, на пролеће 1988. године.

Већ наредне године, Лејкерси су из Партизана ангажовали Влада Дивца као 26. пика у првој рунди и он је са великим успехом носио култни жуто-љубичасти дрес све до 1996. године, када га је током одмора у Србији, како каже у сјајном интервјуу за Yахоо Спортс, погодио чекић право у потиљак.

Толико га је јако заболела вест из "Ел-Еја", да се у САД вратио решен да прекине каријеру већ у 28. години и то је и саопштио челницима клуба.

Ево приче коју је Дивац, сада генерални менаџер Сакраменто Кингса, испричао поводом опроштаја Кобија Брајанта од кошарке, скоро 20 година након што је све почело. А, једна од највећих НБА каријера свих времена почела је и завршава се овако, славно, незаборавно, само захваљујући горостасу из Пријепоља који је, на крају, послушао савет свог другог кошаркашког оца, такође легендарног Џерија Веста.

"Увек сам осећао како се кошарком бавим из забаве, а ово није било забавно", присетио се Дивац дана након драфта 1996. године и одлуке Лејкерса да га пошаљу у Шарлот Хорнетсе, а да заузврат та франшиза искористи своје право избора у првом кругу и изабере тинејџера, средњошколца, Брајанта, којег је Вест помно пратио на утакмицама у Филаделфији и околини.

"Да ме је неко питао: 'Владе, да ли очекујеш да ћеш једног дана играти тамо (у Шарлоту, прим. аут)?' Рекао бих му да се то неће догодити. Када су ми рекли, разговарао сам са супругом и саопштио јој: 'Види, ја ћу се пензионисати'", присетио се Дивац и, са ове дистанце, констатовао:

"То би, наравно, било јако лоше и био бих један од најомраженијих људи у Лос Анђелесу".

Дивац је током првих седам година у Лејкерсима бележио просечно 12,2 поена и 8,5 скокова по мечу, скућио се у Лос Анђелесу, његова породица почела је ту да живи миран живот и све је деловало идилично за човека, који је пре тога наступао само за два клуба – Слогу из Краљева, Партизан из Београда.

Ипак, након што су брзо по Дивчевом доласку играли два велика НБА финала и глатко губили од тимова са Истока, 1989. од Детроит Пистонса – 0:4 и 1991. од Чикаго Булса – 1:4, Лејкерси потом нису више били конкурентни за титулу, тако да је Вест 1996. године одлучио да направи "дар-мар" у екипи и искуша срећу у једном од, испоставиће се, најбољих трејдова у историји спорта.

Испоставило се да је лакше било убедити Хорнетсе да искористе пик на неког клинца из Филаделфије и за то добију једног од најбољих центара лиге, него убедити самог Дивца да оде у том смеру. Уколико би пристао, Вест би очистио "селари кеп" за његову плату од 4,7 милиона долара по сезони, што би уз још неколико промена начињених тог лета било довољно да у град стигне тада најдоминантнија сила у лиги, после Мајкла Џордана, Шакил О'Нил.

"Осетио сам као да ме је неко ударио у потиљак чекићем", рекао је Дивац.

"Био је то први случај у мојој каријери да се нешто догађало мимо мог плана. Био сам очајан. Размишљао сам у стилу 'ја играм кошарку због забаве, шта ће ми ово'? Мој отац ме је, када сам кући донео први чек, питао: 'Ко ти је дао ово? Јесу ли они људ? Да ли они знају да би ти играо кошарку и када те не би плаћали?' И било је тако, нисам имао намеру да играм кошарку само да бих играо. Желео сам да у томе уживам", присетио се Владе, један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена.

"Имао са 28 и нисам желео да одем негде где ћу бити приморан да играм. Рекао сам мом агенту да нећу у Шарлот. Волео сам Ел-Еј. Волео сам Лејкерсе. За сваког клинца који је играо кошарку, циљ је био играти је поред Меџика и осталих момака".

Већ је било прошло десет дана после драфта, а трејд и даље није био озваничен. Дивац је најавио да ће се вратити у Лос Анђелес и објавити да завршава каријеру, али се потом одлучио да ипак оде са Вестом на ручак.

"Џери ме је позвао када сам се вратио у Ел-Еј и отишли смо на ручак. Трејд се практично догодио већ, али сам ја одуговлачио... Био је то сјајан разговор. Рекао је: 'Зашто не одеш тамо и не истражиш мало? Иди и види да ли ће ти се свидети или не'. Џери и ја смо имали веома добар однос, он је био човек који ме је чекао на аеродрому након што сам био драфтован 1989. Био је то веома емотиван састанак за обојицу. А ја сам му много веровао... Он је најбољи кошаркашки ум на свету. Када ти Џери каже нешто, верујеш у то", препричао је Дивац.

Званично, Лејкерси и Хорнетси разменили су провереног НБА аса и средњошколца 11. јула 1996, а само седам дана касније О'Нил је "оробио" франшизу жељну трофеја уговором од 120 милиона долара за седам сезона. Испоставиће се да ће Лејкерси убрзо повратити примат у лиги са пет титула у наредних 13 година са Брајантом, од чега су три освојене док је Коби играо у тандему са Шакилом.

После свега, Дивац је могао само да призна...

"То је био најбољи 'дил' у историји НБА. Послали сте Влада тамо у Шарлот и били у могућности да потпишете Шака, јер сте очистили 'селари кеп', а добили сте и Кобија".

Владе је одлучио да супруга Снежана и деца остану у Лос Анђелесу, а да он настави на Истоку са намером да, када му истекне остатак уговора који је Шарлот наследио од Лејкерса, у трајању од две године, потражи трејд што ближе кући, Калифорнији.

Иако је почело јако лоше, Дивац није имао незапажену улогу међу "стршљеновима". Бележио је 11,7 поена и 8,6 скокова по мечу све до лета 1998. године.

"Играли смо пред распродатом халом испред 24.000 људи који су волели кошарку у Северној Каролини. У обе сезоне имали смо 50 и више победа, а када побеђујете онда се и забављате. Али, мојих првих десетак утакмица, то је било ужасно... Не могу то да опишем. Лопта ми је испадала све време, а најзанимљивија је била моја прва утакмица против Лејкерса. Кад сам изашао на терен био сам у фазону 'шта ја радим овде?' Чинило ми се као да сам почео да играм кошарку пре два дана", рекао је Дивац и додао:

"И даље сам осећао тај ментални притисак. На све сам гледао негативно, питао се зашто су ме трејдовали, да ли је било вредно доласка тамо, рекао сам себи: 'Ма, дај Владе, то је само игра'. И знао сам све време да ћу се две године касније вратити на Запад, ближе својој породици".

И догодило се. Не баш у Ел-Еј, али Дивац се вратио у најближи могући град, престоницу Калифорније – Сакраменто. Као слободан агент постао је центар, а брзо и легенда Кингса те 1998. године, а иронично, најважније мечеве у каријери одиграће управо против Лејкерса који су ишли на млазни погон О'Нил-Брајант.

У финалу Запада 2002. године, Кингси су повели 3:2 против актуелних шампиона Лејкерса и довели их на руб елиминације, али – то не пише у овом тексту – уз обилату помоћ судија у шестом мечу серије, О'Нил и другови су изједначили и потом успели да "преломе" највећег ривала којег су имали током "три-пита" (три узастопне титуле) у периоду 2000-2002.

Дивац је, симболично, завршио каријеру као играч Лејкерса и Брајантов саиграч у сезони 2004/05, током које се често шалио са Кобијем на рачун трејда који се догодио девет година раније, али каже да су постојали тренуци када са "Црном мамбом" није било шале.

"Колико год да видите да пружа на утакмицама, Коби захтева још више на тренинзима. Он је тражио од свакога исто, али то је било јако тешко јер је он био један од ретких који је све дао кошарци", присећао се Дивац периода после О'Ниловог одласка из Лос Анђелеса и Брајантових настојања да изађе из Шекове сенке и освоји титулу сам, јер се стално суочавао са критикама да су прве три, поменуте, ипак дело горостасног центра.

Брајант ће, неколико година касније, успети да још два пута поведе Лејкерсе до трона, освоји 15. и 16. тиутулу за славну франшизу, која се ове сезоне опрашта од једног од највећих које је имала и спрема за нову реконструкцију где ће "неки нови Дивац" бити вероватно употребљен за довођење "неког новог Кобија".

Дивац ће у четвртак на петак по нашем времену бити део церемоније у којој ће се Сакраменто опростити од једне од најомраженијих фигура с почетка Миленијума, Брајанта.

"Много ми је драго због његове каријере. Он је дефинитивно један од највећих свих времена", констатовао је Дивац.