Ђорђић: Нови закон о раду, шта даље!?

Нови Закон о раду је усвојен. Нико изузев Владе Републике Српске данас не може рећи да је задовољан овим законом. И то је велики проблем, јер Закон о раду се не усваја због владе, него због радника, послодаваца и незапослених лица. Но, код нас су ствари поодавно окренуте наглавачке.

Република Српска 04.01.2016 | 22:43

Кренимо редом. Напредна Српска је преко пола године упозоравала да је апсолутно непримјерено доносити тако важан системски закон мимо очију јавности.

Да је ЗОР усвајан у редовној процедури, сигурно би се у току јавних расправа и дебата пронашла боља рјешења. Што је још важније, закон би имао и легитимитет, не само легалитет. Нажалост, усвојени Закон о раду нема легитимитет и ту је његов највећи проблем.

Сви се по овом питању осјећају преваренима: послодавци с правом упозоравају да је донесени закон далеко дестимулативнији од закона у окружењу, што значи да они и даље нису конкурентни са предузетницима у Федерацији БиХ, Србији а поготово Хрватској.

Штавише, они већ најављују и да ће упозорити ММФ да је Влада Републике Српске цијело ово вријеме обмањивала и послодавце и ММФ, односно да се њена политика своди на лажи како би се дошло до још неког кредита.

Радници су љути јер свака реформа у овом друштву значи да се њихов материјални положај погоршава (минули рад је са 0,5% снижен на 0,3%, а тек ће се видјети колика ће увећања плате да буду по основу прековременог и ноћног рада, мада се јасно може наслутити да ће та увећања бити мања него што је то до сада био случај).

Став Напредне Српске од самог почетка био је да је Републици Српској потребан нови и модернији закон о раду. Нисмо бјежали од одговорности да учествујемо у његовом креирању. Нисмо сматрали да је тај закон потребан јер то тражи ММФ, него смо били става да је то потреба наше привреде.

Нисмо претендовали да смо покупили сву памет свијега и да имамо сва рјешења, него смо цијенили да је потребно да се што више актера из политичког и привредног живота укључи у тај процес како би се у здравој демократској дебати дошло до најбољих рјешења.

Влада Републике Српске одузела је такву могућност послодавцима и радницима, обесмислила је процедуре, понизила је све учеснике у овом процесу. Из тог разлога смо одлучили да нијемим, гандијевским протестом на скупштинском засједању кад је ЗОР усвајан, покажемо свој презир према том непоштовању према грађанима ове земље који је извршна власт показала. Но, мислимо да све то није било довољно ни кад смо ми у питању.

Мој је став да нити моја партија, нити остале опозиционе партије, нису агресивније покушале да натјерају владу да се понаша одговорније. Не само кад је у питању закон о раду-ми предуго времена остајемо пасивни кад је ријеч и о осталим законским рјешењима које ова власт намеће.

Неспорно је да ми тренутно немамо већину како бисмо у потпуности зауставили одлуке које доноси владајућа већина, али је неспорно и да ми не реагујемо на вријеме и да се не трудимо довољно да грађанима укажемо на штетност појединих одлука које власт доноси.

Моје мишљење је да се политика не смије сводити на чекање да позиција направи толико много грешака па да ми из опозиције на гнијеву народа дођемо у позицију да вршимо власт. Таква стратегија може бити добра за опозиционе политичаре, али сигурно је да није добра за грађане и земљу.

Док ми чекамо да ова власт направи толико пуно грешака, она то управо и ради. Али, проблем је у томе што грађани виде да се ми не трудимо посебно да зауставимо такво поступање власти, односно став јавности је да ми живимо угодно, имамо одлична примања за услове Републике Српске и БиХ, док обични грађани сваки дан живе све горе, а неизвјесност је све већа. Жалосно, али такав став јавности је у својој основи тачан.

Због свега тога мислим да је потребно да преокренемо ствари. Опозиција у Републици Српској мора да се активно бори за повјерење грађана ове земље.

Морамо постати активнији и одлучнији, морамо почети да нудимо рјешења. До сад то нисмо радили у довољној мјери, односно наши људи то нису препознали.

Мислим да су то челни људи Савеза за промјена у одређеној мјери и препознали кад су позвали Напредну Српску да постане дијелом овог политичког блока, јер ми управо као странка и желимо да донесемо једну нову динамику унутар СзП. Наше опредјељење јесте да политичка елита мора да пружи своју пуну подршку владавини права и борби против криминала и корупције, али док то чинимо ми не смијемо занемарити нити развојну компоненту у свом програму.

Заправо, ми људима морамо показати да правда и правичност имају смисла и да ће сви они који су се огријешили о закон морати да одговарају, али исто тако морамо да покажемо и да имамо конкретна рјешења како да подигнемо стандард грађана Републике Српске, како да побољшамо привредни амбијент и како да из фазе рецесије економије и депресије морала и вриједности пређемо у фазу економског напретка, ентузијазма и подизања оптимизма код људи.

Због тога ће Напредна Српска наставити у наредном периоду да се понаша онако како се понашала кад је била ријеч о доношењу новог закона о раду. На вријеме ћемо обавјештавати јавност какве планове има извршна власт. Предлагаћемо амандмане на законе који буду у скупштинској процедури.

Предлагаћемо и сами законе и подзаконске акте. Заузећемо проактиван став у парламенту и у јавности, а ако не буде слуха за наше приједлоге у скупштини разговараћемо директно са грађанима.

Ми јесмо још увијек бројчано мала странка у парламенту, али број посланика не смије да буде изговор за нечињење. Ако немамо више руку у парламенту, и даље имамо своје образе и своје мозгове. И планирамо да их користимо.

Горан Ђорђић