Како истрајати у одрицању?

Опет смо у тим данима: "од следеће године" ћемо на дијету, престајемо с пушењем, крећемо са спортом... Те одлуке обично не трају дуго, али има и правила која вам могу помоћи да их заиста и спроведете у живот.

Здравље 03.01.2016 | 18:12

Не знам колико пута сам одлучила да оставим цигарете, али сам то урадила тек када сам остала у другом стању", каже нам Дијана Шмит, мајка двоје деце из Келна. "Кад сам схватила да сам одговорна за друго живо биће, осећала сам да намећем нешто нездраво и чак опасно некоме ко не може да се брани. То ми је дало снагу да истрајем у својој одлуци."

1. Одлука је обред

То искуство младе мајке је заправо одличан пример зашто нека одлука "успе", каже нам психолог Јаки Саги. Исто тако, кад у овим данима, по ко зна који пут одлучујемо како ћемо живети здравије, бавити се спортом, престати јести месо или читати више књига, важно је то повезати са својеврсним обредом. "Одлуке људи су нека врста церемонија и те церемоније заиста могу на неки начин променити људе."

Психолог нас подсећа: "Сетите се тренутка кад неко каже 'да' на венчању. Та одлука физички не мења особе које се венчају, али се ипак нешто мења у њиховим главама."

То је увелике повезано и са одрастањем, на путу од детињастог понашања у свет одраслих. Код венчања је то питање верности: наравно да прстен на руци никога не спречава да врлуда, али му свакако даје већи осећај кривице.

2. Сведоци

Али, да ли су потребни трудноћа, венчање или неки други важан догађај у животу да остваримо своју одлуку? "Можете свакако рећи да је мање шанси да изневерите своју намеру ако такву одлуку објавите публици од 500 људи, него ако то кажете само неколицини пријатеља и познаника", каже нам Саги. Слично је то као на венчању са много званица, када се створи реалност у којој своју одлуку стављате у читав културни простор својих пријатеља и познаника и гласно изговарате како прихватате одређена правила.

На неки начин је то онда слично закону, макар је разлика између закона и личне одлуке ипак огромна. На вашу одлуку вас нико не сили, нити постоје институције које ће надзирати држање те одлуке. Али, важи и супротно, каже нам психолог: лична одлука може бити и снажнија од закона.

3. После изазова следи и задовољство

Нема тог закона који ће нам забранити нездраву храну или нас натерати да смршамо. Али баш у томе лежи и слаба и најјача страна у таквим одлукама: што је изазов тежи, то је веће задовољство да смо успели у нашој одлуци. Санкције за неуспех су само у нама, али су и оне веома оштре: стид, срамота што се није успело или макар дубоко разочарање због наше слабости.

Али зашто нам је тако тешко да се држимо својих одлука? Одговор је веома једноставан, подсећа нас психолог: "Људи се једноставно тешко одричу задовољства. А то одрицање је још теже ако је циљ само ступање у симболичан други социјални круг где се ретко кад одмах виде предности."

Код дијета то значи "ући у социјални круг" мршавих који немају проблем да се појаве у купаћем костиму. Тај циљ се пак чини незамисливо далеким кад увече пожелите нешто слатко. Али тај социјални круг постоји и то не треба заборавити.

4. Одрицање ради још већег задовољства

И то је слично као код деце кад за столом учимо не једу рукама: "Учимо их да користе нож и виљушку. Она тако морају да се одрекну својеврсног задовољства, да прстима хватају храну у тањиру. А што добијају заузврат? Место у 'друштву одраслих'. Хвалимо их, говоримо да су сад 'велики' дечко или девојчица и то постаје њихово ново задовољство", објашњава психолог.

Чињеница је да се многи од нас не баве спортом, не воде рачуна о исхрани, возе брже него што је то дозвољено. Чини се да баш нисмо превише склони да се одрекнемо задовољства да би заузврат нешто добили тек у тамо некој будућности. Има ли лека и против тога?

Ту свакако помаже одредити реалан и прихватљив рок: "Кад неко каже да ће почети с дијетом за два дана, то једва да неко у његовој околини уопште прими к знању. Али ако обећа да ће то почети 'у новој години' онда та изјава има више тежине. Нико неће рећи да ће престати да пуши за два сата. Пре ће рећи да од следећег месеца више оставља цигарете", објашњава Саги. Наравно да је боље одлуку уопште не повезивати са роком, него угасити цигарету и рећи - то је било то. Али, муке долазе већ са следећом кафицом и жељом да се поново запали једна…

Зато се све увек своди на исто питање, упозорава психолог: "Колико је велика наша жеља да се одрекнемо неког задовољства? Неко ко није спреман да плати цену одрицања је онај ко ће веома вероватно прекршити своју одлуку. На крају крајева, увек се ради о томе да се одричемо једног задовољства како би добили нешто друго, нешто што желимо још и више од тога", закључује Јаки Саги.

Б 92