Анализа: Никада више „господин лузер“!

Замолили су га да остане чак и ако испадну, а он је започео нестварну фудбалску бајку! Клаудио Ранијери у последњи час оживео каријеру осуђену на неславан крај и започео причу којој сви прижељкују славан епилог.

Фудбал 05.01.2016 | 23:00

Приликом разговора за посао власници Лестера од Клаудија Ранијерија само су тражили реч да неће одлазити из клуба чак и ако испадну у Чемпионшип, а он им је пружио нестварну фудбалску бајку. Свега пет месеци касније Лисице су 2015. годину завршиле на деоби лидерске позиције Премијер лиге са Арсеналом, а искусни италијански стручњак вечитим критичарима заувек запушио уста.

Многи су били склони да Ранијерија јавно прогласе „лузером“, али је он на то увек одговарао господским манирима, као да је био свестан да ће једног тренутка доћи његових пет минута. Али, како и не би био лузер када је за 30 година тренерске каријере освојио само по један Куп и Суперкуп Италије, Куп краља и Суперкуп Европе.

Јасно је да није све у трофејима, свуда где је долазио радило се о зачетку неког великог пројекта, прихватао се послова у незахвалним тренуцима, а на крају одлазио под ореолом некога ко наводно неће успети да истера ствари до краја на најбољи начин. Тако је било и у Челсију, где је након доласка Романа Абрамовича од самог почетка био привремена опција на Стамфорд Бриџу. Богати руски милијардер је прво иза његових леђа преговарао са Свеном Гораном Ериксоном, а следеће године довео Жозеа Муриња.

Још тада почеле су велике размирице између Ранијерија и Муриња. Темпераментни Португалац ни дан данас не може да „свари“ Италијана, а током шампионских подухвата на клупи Интера често је користио прилику да на прилично понижавајући начин „спусти“ Ранијерија, мада му ни овај никада није остајао дужан.

Врхунац је представљала борба за „скудето“ 2010. године. Интер је десет дана раније освојио Куп Италије, победивши Рому на њеном Олимпику са 1:0, а онда сезону завршио са два бода више изнад Вучице. Мурињо је пред последње коло предложио Роми да пружи финансијски подстицај Сијени, како би победила његов тим, што је жестоко погодило Ранијерија.
„Ово није фудбал који волим. Ја сам другачији, волим да ме неко поштује, као што ја поштујем њега. Питате ме да ли је Мурињо феномен? То звање су му дали медији, за мене је само добар тренер и нећу рећи ништа више“, рекао је тада Ранијери, а онда постао вечита мета за португалског стратега.

РАТ СА МУРИЊОМ

Ранијери је нешто раније открио италијанским медијима да је играче за дерби са Интером припремао тако што им је пуштао филм Гладијатор, што је представљало сјајну прилику за Муриња.
„Три сата сам провео на рачунару како би шесторици играча Роме нашао слабе тачке, наравно, лакше ми је било да сам само огледао филм. Ранијери је очигледно заброравио да су његови играчи шампиони, а не деца. Да сам мојим играчима пустио да гледају филм Гладијатор, слободно би могли да ми се смеју или позову доктора да питају да ли сам болестан“, рекао је Мурињо, а онда отрио оно што је највише заболело Ранијерија.
„Није моја кривица што је он 2004. године смењен. Речено ми је само да желе да победе, а да то никада неће учинити са њим. Заиста није моја кривица што се он у Челсију сматра губитником“, рекао је тада Мурињо не слутећи да ће га пораз од Лестера 14. децембра 2015. године „коштати главе“ у другом мандату на клупи лондонских Плаваца. Ранијери је након тога могао у потпуности мирно да спава, јер је „господина посебног“ макар на један дан направио у „господина лузера“.

Ранијеријев први тренерски бљесак догодио се још с краја осамдесетих година прошлог века, када је као тренер Каљарија за само две сезоне од Серије Ц стигао до Серије А. То му је отворило врата Напуља, Фиренце, Валенсије, Мадрида, а онда и Лондона. За разлику од првог мандата у Валенсији, када је освојио Куп краља, изборио пласман у квалификације за Лигу шампиона и у први план избацио тадашње велике наде као што су Гаиска Мендијета, Мигел Анхел Ангуло и Хавијер Фаринос, други мандат 2004. године није био толико успешан, иако је почео освајањем Суперкупа Европе. Већ у фебруару следеће године Ранијери је смењен након елиминације од Стеауе у Купу УЕФА, а онда следи повратак у Италију: Парма, Јувентус, Рома, Интер, потом и одлазак у Монако са којим је изборио промоцију у Лигу 1, па био други на табели, а онда смењен.

Преузимање репрезентације Грчке након одласка Фернанда Сантоса врло лако је могло да представља и неславан крај каријере италијанског стручњака. Ранијери је смењен 15. новембра 2014. године након пораза од Фарских Острва у Пиреју у квалификацијама за Европско првенство у Француској.

Позив богатих Тајланђана на челу Лестера престављао је последњу прилику за Ранијерија да остави значајан печат на Острву. Тога је очигледно био свестан и Италијан, који је био одушевљен начином на који су се у преговорима руководили челници Лисица.
„Постојале су две жеље. Прва, да покушамо да одржимо Лестер у Премијер лиги две сезоне, па онда нападнемо висок пласман, а друга да им обећам да ћу остати овде чак и ако ствари крену наопако. То је било невероватно за мене, јер сам био свестан да овде постоји велики пројекат“, рекао је Ранијери.

Након тога, све је убрзо претворено у најепшу фудбалску бајку, која ће наредних неколико месеци добити свој епилог. У Лестеру, али ни у читавој Европи, још увек нико не верује да је шампионска титула остварив домет, па чак ни пласман у Лигу шампиона.
„Слушајте, када сам потписивао уговор нисам могао ни да замислим да ћемо у децембру бити на челу Премијер лиге. Ми живимо у подруму, а остали тимови у луксузној вили са базеном, то није лако, али наставићемо да се боримо. Све ово што смо до сада учинили представља право чудо“, рекао је Ранијери на крају 2015. године и можда на најбољи начин описао нестварне дане на клупи Лестера.

Остаје још само да се види да ли су чуда у фудбалу заиста могућа, а бајке заиста оствариве приче.