Јавни сектор дугује три пута више од приватног

Дуг јавног сектора у Републици Српској за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање износи 140 милиона КМ и скоро три пута је већи у односу на дуговања приватног сектора.

Република Српска 02.01.2016 | 11:00

Иако би јавни сектор требало да представља примјер неодговорним послодавцима из приватног сектора, у Српској је ситуација потпуно другачија, па су здравствене установе, општине и градови те предузећа са већинским државним власништвом у стечају међу највећим дужницима.

Укупна потраживања Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС (ПИО) по основу доприноса за ПИО на крају септембра ове године износила су 412 милиона КМ, од чега се 355,7 милиона КМ односи на основни дуг, а 56,3 милиона КМ на камате.

„Приватни сектор дугује 51 милион КМ, а јавни, односно здравствене установе, општине и градови, предузећа са већинским државним власништвом у стечају дугују око 140 милиона КМ. Укупна потраживања од предузећа у стечају, како приватних тако и државних, износе око 87 милиона КМ”, казали су за ЦАПИТАЛ у Фонду ПИО.

Листу највећих дужника Фонда ПИО предводи Клинички центар Бањалука који је, према посљедњем извјештају Фонда ПИО, дуговао 21,2 милиона КМ.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је јавни сектор један од главних генератора неликвидности Фонда ПИО, али и привреде.

„Фонд здравственог осигурања РС највећем броју фирми у реалном сектору није измирио дуг по основу рефундације трудничког боловања за 2013., 2014. и 2015. годину, што је неприхватљиво. Очито је да је јавни сектор генератор неликвидности, јер ако они не плате дуговања према реалном сектору, онда ни ми не можемо да измиримо своје обавезе. Наравно, ми у Унији не подржавамо оне који не измирују своје обавезе и сматрамо да се оне морају плаћати“, истакао је Шкребић за ЦАПИТАЛ.

Економски аналитичар Зоран Павловић истиче да је ово само почетак једног озбиљног проблема који се неће моћи ријешити без додатних задужења, а да је очигледно да власти РС не могу рачунати на новац Међународног монетарног фонда (ММФ), америчког фонда или на руски кредит.

„Добар дио јавног сектора је буџетски, у смислу да плате добијају из буџета, а сада је очигледно да се обавезе тог сектора за доприносе гомилају због недостатка новца у буџету. Нажалост, они који су дозволили гомилање тих обавеза неће бити процесуирани, а да је случај обрнут онда би Пореска управа, односно фондови покренули много значајнију иницијативу да дођу до свог новца“, казао је Павловић.

Десет највећих дужника доприноса према последњем извјештају Фонда ПИО:
1. Клинички центар Бањалука 21,2 милиона КМ (одобрен репрограм)
2. „Сwисслион ИАТ“ АД Требиње 10,4 милиона КМ (одобрен репрограм)
3. „Жељезнице РС“ АД Добој 10,4 милиона КМ (одобрен репрограм)
4. АД „Новотеx“ у стечају Требиње 9,7 милиона КМ
5. ЈЗУ Болница Источно Сарајево 7,4 милиона КМ
6. ЈЗУ Универзитетска болница Фоча 6,2 милиона КМ
7. Општа болница „Св. апостол Лука“ Добој 5,9 милиона КМ (одобрен репрограм)
8. АД „Бирач“ Зворник 5,1 милион КМ
9. „Космос“ АД Бања Лука 4,9 милиона КМ (одобрен репрограм)
10. „Младост“ АД Мркоњић Град 3,8 милиона КМ

Извор: Цапитал