Интервју - Дуле: Партизан ми донео много више радости него туге!

Неко то не прође за пет живота! "Срећа што постоје Гробарски треш романтизам и Група ЈНА и условно речено, неорганизивовани навијачи. То су навијачи из идеалистичких, а не материјалних интереса. Они су најзначајније и најдрагоценије што Партизан има у овом тренутку", поручио је, поред осталог, најтрофејнији тренер у историји клуба.

Кошарка 03.01.2016 | 23:00

"Свет је позорница на којој свако игра своју улогу", давно је написао Вилијам Шекспир. Јунак наше приче, Душко Вујошевић је особа које је свесно преузела улогу некога ко готово по правилу поларизује јавност у Србији, па чак и када су у питању теме које немају директне везе са кошарком, мада је један од најбољих њених познавалаца у региону и Европи.
Неке ствари ипак Вујошевићу ни његови највећи непријатељи не могу да оспоре.
Пре свега, кошаркашко знање и искуство које многи не могу да сакупе ни током две професионалне каријере, али и чињеницу да свака његова реч изазива реакције. И то како код који му се диве тако и код оних који га сматрају за непријатеља. А и једних и других има доста, иако Вујошевић од септембра, не својом вољом, није више на челу струке клуба чији је најтрофејнији тренер.
Разговор са њим искористили смо да се дотакнемо кошаркашких, али и многих других тема по којима се и раније издвајао из кошаркашке свакодневице у Србији.

Прво питање које се намеће само од себе, да ли вам недостаје Партизан?
"Мислим да више недостајем ја Партизану, него Партизан мени. То је клуб у коме сам провео свој живот, доживео пуно радости и туге. У ствари, много више радости него туге, емоција које неко други не доживи за пет живота. Не сматрам тај живот промашеним или улудо потрошеним, без обзира на овакав епилог", рекао је Вујошевић за МОЗЗАРТ Спорт И додао да му ипак много недостаје један човек, легендарни Миша Тумбас.

Његова прича о борби за оно што мисли да је прави концепт Партизана представља само делић шире слике. И раније се залагао за неке ствари које су биле необичне за спорт на овим просторима. Мотивисао је играче да читају књиге и посвете се "пумпању" мозга, а не само бицепса. Жеља за читањем, гледањем и сваким видом интелектуалног напретка, на жалост, све је слабија, не само код спортиста, већ уопште код млађих генерација.
"Лака забава је преовладала. Требало би се борити против тога, кућно васпитање је веома значајно, а и спортско васпитање у крајњој линији. Свако на свој начин може да утиче да се створи неки афинитет. Али најгоре је што се читању ставља неки негативни предзнак као да то није нешто довољно мушко. Нажалост, раније су се људи хвалили шта су прочитали, а сада се хвале да не читају", констатовао је човек који је често својим играчима умео да препоручи неку врсту лектире, а многи су из Партизана изашли као бољи људи.
"Код неких није успело, код неких је помало успело, неки су били читачи, па су наставили и касније то да буду. Неки су као Лучић и Тепић, просто били читачи, а неки су тотално имали аверзију према томе и друге афинитете, али нећу да кажем ко је у питању", уз осмех наводи он.
Један од писаца који заузима значајно, ако не и централно место у његовој "стартној петорци" писаца је, без дилеме Данило Киш. Умео је Вујошевић често и да цитирајући Киша мотивише играче, али и опише актуелна друштвена дешавања у Србији.
"Јако волим Киша, један од мојих омиљених писаца. Неко је за њега рекао да други пишу сабрана, а он пише изабрана дела. Стилски је то фанстатично, морално на највишем нивоу. Тако је и живео. Он је са мојим пријатељем Божом Копривицом био близак. Ја сам, у то време када се приближио моменат да се упознамо, био у Шпанији, а онда се потрефила његова болест и брз одлазак. Мислим да га јако добро знам јер сам га пажљиво ишчитао", наводи трофејни тренер.

Са задовољством је Вујошевић пристао да препоручи и нека дела, која би по његовом мишљењу било значајно прочитати, поготово када су млађе генерације у питању.
"Од условно речено новијих ствари, Лагуна је поново објавила Френзенове 'Корекције', а Клио 'Како сам уништен од будала'. Спортистима увек препоручујем књиге које упућују на борбу као што су Сузукијеви 'Зен и Самураји', а Хемингвејев 'Старац и Море'. Ту је и 'Моби Дик' Хермана Мелвила, јако значајна књига... 'Башта сљезове боје' Бранка Ћопића. Од нових издања које је могуће лако наћи у књижарама препоручујем и 'Структура кризе', чији је аутор Ортега и Гасет“

Као пасионирани читалац, Вујошевић је и ове године посетио београдски сајам књига где је, између осталог кућну библиотеку "појачао" и "Писмима" Достојевског, збирком поезије Лесе Ивановића "Кари Шабанове" и другим делом сабраних дела Станислава Винавера.

И сада опет морамо да се током разговора "укрстимо" са Партизаном. На питање шта би препоручио актуелној управи црно-белих за читање, Вујошевић је дао делимичан, али занимљив одговор.
"Пошто је он почетник у тој дисциплини, Драгану Тодорићу би препоручио да прочита књигу Орлови рано лете", без длаке на језику истиче бивши тренер црно-белих.

И више од свега, како каже, смета му што је Партизан пристао на улогу коју су му наменили неки моћни људи у Србији.
"Зашто је Партизан пристао на другоразредност? Зато што је то улога која им је одређена од стране власти, а коју су они као млаки људи који немају м..а прихватили јер немају неке друге алтернативе у животу и из личних, ситносопственичких интереса. Такође, све што сам предвидео се дешава. Мада, није требало бити велики пророк јер, просто, услови су стварани да постоји само један клуб и то је свесно, програмски ишло од стране људи који су на власти. А то није добро. Мислим да је ФК Партизан као стуб спортског друштва опасно уздрман и забринут сам, за његову, па самим тим и за судбину комплетног спортског друштва", јасан је он.

Наравно да, када се прича о Партизану, разговор са Вујошевићем отвара многа питања, без обзира да ли она имају везе са тереном. А када причамо о терену, тамо црно-бели не стоје добро ове сезоне у Јадранској лиги.
"Неке утакмице су и срећно добијене, додуше мањи број него оне које су несрећно изгубљене. Ја сам Партизан увек гледао као некога ко или има шампионски тим, или га ствара. А ово сад није ниједно од две концепције по тин укусу. Ово се пре уклапа у пројекат рушења Партизана него у пројекат рехабилитације", упозорио је освајач Евролигине награде "Александар Гомељски".

Доза огорчености је евидентна код најтрофејнијег стручњака у историји Партизана, којег је на клупи летос неочекивано заменио његов дотадашњи помоћник Петар Божић, о чијем раду Вујошевић није желео да се изјашњава, док за управу клуба има поруку, али она, како каже, није за јавност. Навијачима је, међутим, поручио да остану уз клуб шта год да се дешава.

Помало цела та прича која је "погодила" Партизан, који је летос остао без Вујошевића и Предрага Даниловића има обрисе неке позоришне представе чији су они били актери, али режисер ипак није у Хумској, већ на неком другом месту. А кад смо већ код позоришта, то је још једна од ствари која храни душу тренера који је са Партизаном два пута одлазио на Фајнал-фор.
“Планирам да идем у Народно позориште да гледам Марију Стјуарт, као и комад Воз у којем играју Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић. Фали ми позориште, сад имам и више времена, међутим, мало сам се улењио. Мада, учествујем и пратим ову урнебесну комедију и трагедију од наших живота. Иначе, волим 'Чудо у Шаргану' режији Дејана Мијача. Такође, свидео ми се и Мијачев Вишњик, који нажалост није пуно пута игран, као и Трг Хероја по Бернхардовом тексту", наводи он, додајући да воли и да оде у Југословенско драмско позориште.

И на помен ЈДП упалила се "лампица", пре свега због префикса југословенски, какав има спортско друштво Партизан на чијем је челу би до скора. А неки су се сетили да покрену питање избацивања поменутог префикса из званичног назива спортског друштва, па можда слична судбина чека и чувено позориште?
"То најчешће пада на памет овој четничкој страни, тако да ће се вероватно наћи неко и у случају ЈДП", објашњава човек који је после одласка из Партизана 2010. радио у московском ЦСКА.

Настављамо даље у истом ритму, али буквално, пошто је ред да се дотакнемо и музике у овим даним празника и радости.
“Волим домаћу рок сцену домаћу. Такође јако волим Арсена Дедића, Азру, Хаустор, Партибрејкерсе, Ђорђе Балашевић је изванредан кантаутор, волим циганску музику, поготово Шабана Бајрамовића, понекад слушам и класичну музику. Мало џеза слушам... Једноставно, пробуди ме музика“.

Прича са Вујошевићем о уметности не би била комплетна, а да се не говори и о филму. Роберт де Ниро је неко кога би трофејни стручњак радо имао у “свом тиму“, као и неке јунаке класичних вестерна.
“Волим класичне филмове, ’Грађанина Кејна’, ’Кума’, ’Ловца на јелене’. Ту су и неки руски филмови, ’Рат и мир’, ’Соба и по’, па чешка остварења. Волим наравно и домаћи филм, Живојина Павловића, Црни талас уопште, Кустуручине прве филмове. Ценим Горана Марковића и као режисера и као човека. Волим и вестерне, као што су Човек који је убио Либерти Валанса, Шејн...“, истиче он.

А кад смо већ код окршаја карактеристичним за вестерн филмове, поново се враћамо, условно речено, на кошаркашки терен и сукобу који воде Евролига и ФИБА у којем обе стране као да чекају која ће прва да “потегне“.
“Евролига је нашла неки свој одговор, као и спонзора, па је направила систем такмичења који није добар. Европа је исувише велика да сведе најквалитетније такмичење на 16 клубова, мислим да је 24 била добра цифра. Још већа опасност је што су они правећи десетогодишње уговоре са клубовима девалвирали национална првенства. Изузимање тих клубова које Евролига види у новом такмичењу од остатка Европе неће бити добро ни за те тимове, ни за кошарку. Кад је у питању овај регион који је дао пуно великих играча, клубова који су освајачи Евролиге, тренера, функционера, сјајне публике, долазимо у ситуацију да највероватније нећемо имати директно место. То је неправедно и веома опасно“, сецира проблем Вујошевић.

Јасно је да корен овог проблема сеже 15 година уназад када је први пут дошло до поделе у европској кошарци, па су формиране две верзије Евролиге. Према Вујошевићевим речима, ФИБА има подршку НБА, а већ сада је јасно да ће доста добрих клубова остати ван тог круга од 16 екипа у Евролигином такмичењу.
“Не треба толико средстава на другој страни да се нађе, већ један праведан систем такмичења у који улазе победници лига и мислим да ФИБА систем, ако Евролига остане овако закључана, има бољу перспективу. ФИБА може да санкционише Евролигу и клубове који у њој учествују тако што ће да направи бољи и примамљивији систем такмичења. Не одмах, али да га изгради“, предвиђа трофејни стручњак.

Селимо се на Јадран, пошто се, поред тога да ли ће ова лига имати представнике и следеће сезоне у Евролиги, често поставља и питање недостатка квалитета у овом такмичењу у односу на раније године.
“Звезда има веома квалитетну екипу, Цедевита улаже озбиљна средства, а ту је Будућност са стабилним и амбициозним програмом. Све испод тога, кад Мега са релативно скромним средствима може да буде неприкосновено четврта, говори неке ствари. Говори да је у питању финансијска криза која је индуковала и слабије тимове и слабији квалитет такмичења. То је чињеница“, нема дилему тренер који је са црно-белима освојио пет шампионских трофеја на Јадрану.

Квалитетних тренера и играча ипак, и даље има, а Вујошевић сматра да Дејан Милојевић из Мега Лекса радио добар посао и да показује како израста у озбиљног тренера.
“Тешко да тренер може нешто сам да направи, ипак је директно везан за квалитет тима и озбиљност клуба. У таквим неким условима и он може нормалније да сазрева ако има предиспозиције. Додуше успевали смо у Партизану често и са слабијим тимовима да правимо резултате. Није баш све до финансија, има понешто и до тренера (хаха)“, каже он.

Иако Партизану не цветају руже у резултатском смислу ове сезоне, црно-бели у екипи имају неколико талентованих кошаркаша, међу којим су Вања Маринковић и Петар Аранитовић.
“Вања је играч који апсолутно има велики таленат и предиспозиције. Није у стању да то демонстрира, пре свега због младости и узраста. Карактеристика те младости су и осцилације, никад тај успон не иде праволинијски. Он је у неком периоду кад је ломљив, кад клуб треба да га заштити да постане несаломив, а да онда он врати клубу. Аранитовић је показао велики успон ове године. Он до ове године практично није постојао, а сада је искористио прилику“.

Тренутно без ангажмана, искусни тренер каже да ће, заједно са менаџером, морати да поради агресивније на проналску новог клуба. Било је гласина око одласка у италијански Армани, али је све остало на томе.
“Стално из Партизана наглашавају да је мој одлазак дошао у незгодно време, а и за мене је било тако. Тад су већ сви озбиљни клубови имали решено питање тренера. Друга ствар, ван ових простора врло је тешко схватити да за тај одлазак постоје неки други мотиви, политички, а не спортски. Такође, да би људи из клуба смањили своју издају, они су објашњавали - те да је то добро за мене због болести, па су раширили ту фаму да ја више нисам у стању да радим. Да би оправдали своју издају они су почели да конструишу ситуације да се она чини као нешто што је било неизбежно“, јасан је одговор Вујошевића.

Он ће у време одигравања Фајнал фора Евролиге у мају следеће године, на позив тог такмичења, одржати неколико предавања. А било је неизбежно и питање које занима многе присталице црно-белих, да ли себе једног дана у будућности види поново у клубу из Хумске.
“Нисам размишљао о томе, али би околности морале много да се промене да би о томе могло да се размишља“, истакао је он.

А у међувремену, али и за крај, следи, каже, борба за идеју коју препознају навијачи Партизана.
“Велика је грешка направљена према мени, не у смислу да сам морао да останем тренер 800 година, све има неки свој рок трајања. Али, не можете ви једног човека који буквално свој живот даје за неку идеју да изнутра продајете. Онда се та идеја озбиљно урушава. Срећа што постоје Гробарски треш романтизам и Група ЈНА и условно речено, неорганизивовани навијачи. То су навијачи из идеалистичких, а не материјалних интереса. Они су најзначајније и најдрагоценије што Партизан има у овом тренутку“, закључује Душко Вујошевић који је свим читаоцима МОЗЗАРТ Спорта пожелео срећне новогодишње празнике.