Све што је стекла поклонила је дјеци и угроженима

Наша најстарија драмска уметница читав животни век посветила је хуманитарном раду. У 97. години решила да се опрости од свега што је стекла и поклони деци и угроженима. За врлину је потребан труд, пишу Вечерње новости.

Занимљивости 30.12.2015 | 07:09

Њена је душа од свиле.

Овим речима Љубивоје Ршумовић описао је Бранку Веселиновић, чији је дуг и племенит живот обележен низом хуманитарних акција. Деценијама је стизала свуда где је помоћ била потребна. У болнице, старачке домове, међу напуштену децу. Да каже утешну реч, да им поклони књигу или слику, да луткама развесели малишане, ублажи им патње. Па и данас, на штакама, не посустаје. Недавно је са поруком да “жури да још једном помогне” продавала сопствене драге предмете, поклоне, успомене, али и своје цртеже и књиге, а сав новац донирала малишанима!

Чувена драмска уметница, године је провела на даскама Југословенског драмског позоришта. У њеној биографији, уз глумачки рад, остало је забележено да је била и амбасадор Уницефа, ватрогасни официр, члан Дипломатског кора жена... Са супругом Млађом Веселиновићем, глумцем, преводиоцем и хуманистом, са којим је провела 64 године, основала је и Фонд за помоћ инвалидној деци. А од пре три године од новца који су њих двоје приложили, додељује се и годишња награда за најбољег глумца на овој сцени.

Са 97 година, колико је напунила у септембру, решила је да се опрости од свега што је стекла, да све што је волела, што је чинило њен живот, успомене, сећања, признања, драге поклоне, књиге, слике, лутке - поклони. Новац од продаје само дела имовине, подразумева се - дала је деци. И још једном је својим делом “одржала предавање” о доброти, јер, каже, нема још много времена.

- Доброта се учи. И ја сам је учила од својих најближих, од свог вољеног супруга, толико дивних људи које сам кроз живот имала. И сада се не жалим, ни на власт ни на политику. У свему пронађем добро - каже Бранка Веселиновић. - За врлину је потребан труд и свако би требало да покуша.

Уз хиљаде признања, медаља, награда, које је стекла током живота тискају се и почасни кључеве Новог Сада, златни микрофони Радио Београда, звање доживотне амбасадорке Уницефа, безброј награда из Југословенског драмског позоришта... Сапутник у животу и на сцени ЈДП, верно ју је пратио у свим хуманитарним акцијама.

Иза ње су и две збирке песама, од којих је једна “Књига о доброти”, коју несебично дели и поклања у свакој прилици. Највећи део лутака које је скупила током путовања поклонила је Змајевим дечјим играма, на којима је учествовала тридесетак година.

- Важно је живети без зависти, сујете, бити умерен у свему и волети људе - каже Бранка, увек ведрог духа. - Ако не знате да праштате, научите. Прескочите повређеност и идите даље. Томе нас учи и наше православље.

РОДИТЕЉИ

- Моја најбоља школа су били моји родитељи - каже Бранка. - Мама је била учитељица, отац библиотекар Матице српске. Имали су и породични хор, хор Александра и Јованке Ћосић у Новом Саду. Певало је у њему и нас шесторо деце: четири сестре и два брата. Још од малих ногу, сви смо нешто радили. Нажалост, данас сам само ја жива...

ДА ИХ НЕ ЗАБОРАВИМО

Албуме са фотографијама прави са идејом да их поклони Библиотеци града. Апелује на колеге да раде исто, јер, како каже, када оду са животне сцене, да се не заборави да су постојали... Током каријере имала је много драмских улога. Играла је годинама и на радију, у емисији “Весело вече”, а била је и дечји глумац. Од 1965. године са лутком Сарником, коју јој је поклонио чувени руски луткар Сергеј Обрацов, обишла је свет. Са Десанком Максимовић годинама се дружила обилазећи болесне малишане и олакшавајући им муке.

Новости