Коментар: ''Qуо вадис'', Партизане?!

Нису, наравно, ни повици публике нешто најгоре што може да се деси, јер, ваља и то подсетити, умели су навијачи Партизана да уђу у вербални клинч и са Душком Вујошевић на почетку његовог претпоследњег мандата у клубу, а ради се о човеку који је постао најтрофејнији тренер у историји тима из Хумске!

Кошарка 31.12.2015 | 00:00

"Мораћемо да сачекамо да преноћи", рекао је тренер Партизана Петар Божић после пораза од Игокее у хали Пионир. И преноћило је, нема дилеме, мада питање ко је од навијача црно-белих могао да спава после пораза од, уз сво дужно поштовање, до недеље фењераша Јадранске лиге.

И без обзира што кажу да је јутро паметније од вечери, ситуација никако не делује боља, поготово што је Партизан у месец децембар ушао са добрим распоредом, током којег је одиграо пет утакмица, од којих је у четири био домаћин у, с обзиром на све околности, више него добро попуњеном Пиониру.

Вероватно да није постојао гори начин да се спусти завеса на 2015. годину која ионако није била берићетна за клуб из Хумске, али тек то је прича за себе.

Дуго Партизан није изгледао овако лоше на терену, па и на табели. Старији познаваоци кошарке вероватни би могли да се сете сличних ситуација, а прелиставањем клупских алманаха дошли смо до податка да је у сезони 1989./90., екипа Партизана заузела осмо место у југословенској лиги у којој се тада такмичило 12 клубова.

Јак утисак у целој пост фестум причи је и то што су се у недељу против Игокее први пут са трибина Пионира чули и повици "Перо, одлази" упућени тренеру Божићу. И то није било пријатно ни за њега, ни за једног навијача црно-белих, шта год мислио о актуелном тренеру.

Незадовољство Партизанових навијача је разумљиво, поготово што су свих претходних година били навикнути на много, много више. Али не само, то. Црно-бели су ове сезоне све поразе, изузимајући оне од Црвене звезде и Мега Лекса у Сремској Митровици, доживели у неизвесним завршницама. Одговорност за то сносе и тренер са својим стручним штабом и играчи, ту нема дилеме. Фактор среће наравно да постоји, али она, иако је то фраза мора и да се заслужи, а порази на овакав начин прете да створе и губитнички менталитет у екипи што никада није било својствено Партизану.

Ипак, било би непоштено не поменути да је и екипа састављана не у минут до 12, него у 12 и пет, мада је утисак да би и таква, морала да буде боље пласирана од тренутног 10. места на табели. Нису, наравно, ни повици публике нешто најгоре што може да се деси, јер, ваља и то подсетити, умели су навијачи Партизана да уђу у вербални клинч и са Душком Вујошевић на почетку његовог претпоследњег мандата у клубу, а ради се о човеку који је постао најтрофејнији тренер у историји тима из Хумске.

Поред тренера, играча и навијача, своје место у овој причи има и управа клуба. Можда су на почетку мандата, који су почели у нимало ружичастој финансијској и организационој ситуацији, челни људи морали још јасније да кажу да се ова сезона, поред финансијске стабилизације, свесно жртвује и зарад стварања младих играча од које би клуб могао да има вишеструки и резултатски и финансијски бенефит у будућности.

Та будућност је у Јадранској лиги, а како сада ствари стоје, црно-бели ће морати добро да се помуче како би сачували место у овом такмичењу. Сада је више него јасно да је екипа у озбиљној минус фази, а најбољи лек за то су победе. Прву прилику да поправе утисак црно-бели ће имати следеће године, 4. јануара на врућем гостовању у Никшићу против Сутјеске која му сада дође директан конкурент у борби за опстанак. Од те утакмице могао би да зависи опстанак тренера на клупи, али и цео даљи ток сезоне београдског клуба која прети да буде за апсолутни заборав.