Како од Републике направити Банану?

Најбољи одговор на ово питање даће вам Додик лично, али није да му свесрдно не помажу сви који му својим чињењем, или подједнако нечињењем, то омогућавају.

Враг је већ одавно однио шалу. Никоме више није до смијеха, чак ни у овим претпразничним данима, којима се могу радовати још само дјеца која непоколебљиво вјерују у Дједа Мраза.

За нас остале, вјечите оптимисте и оне који не губе наду, дошла су тешка времена. Сваки дан изнова демантује наше прогнозе да долази боље вријеме, да ово не може овако довијека. Да ће народ схватити, да ће се народ побунити против неправде и безакоња које покушавају да озаконе и учине правдом.

Или им је стварно добро (има наравно и таквих, поготово у административним центрима) или су стварно толико потонули да им није ни до чега, па ни до сопственог живота и будућности.

А не би требало бити тако. Заједно нас је к'о пола Београда. Ресурса имамо знатно више. Само од енергетског сектора и других природних ресурса могли бисмо да живимо и те како добро.

Али годишње нам покраду пар милијарди. Извуку, исисају, мазну, клепну, како год хоћете. А онда народу још од бубрега одбијају. Смањују права, укидају и закидају гдје стигну.

Слушају ММФ. Убрзано имплементирају „реформске“ агенде. И обрачунавају се са неистомишљеницима. Понижавају жене и раднике у скупштинским клупама. И то раде с убјеђењем и непоколебљивошћу од које ме хвата мука. Немају своје ја, не треба им. Немају своје мишљење. И оно је сувишно. Имају своје налогодавце и задовољавају се мрвицама које им се баце. Све остало не виде, нити желе да виде.

Отрежњење ће бити веома болно. А стање још много теже. Зна се зашта служе банане.

Тихомир Глигорић