Како је настала прича о деки који дијели поклоне?

Нема дјетета које данас не зна ко је симпатични декица у црвеном одијелу који доноси поклоне и пакетиће “ако сте били добри”.

Свијет 28.12.2015 | 20:59

Деда Мраз је саставни део прославе божићних и новогодишњих празника већ вијековима, али његов задатак, изглед, па и име много су се временом промијенили.

Лик добродушног декице који дјеци доноси поклоне присутан је у причама и легендама народа широм свијета. Име и изглед овог дародавца варирају од културе до културе, али се сматра да су за појам данашњег Деда Мраза најзаслужнија претхришћанска вјеровања германских и словенских народа која су, покрштавањем ових народа, комбинована са ликом хришћанског Светог Николе.

Али, кренимо од почетка.

Ко доноси поклоне – Деда Мраз, Свети Никола, Божић Бата или?

Може се рећи да је Свети Никола далеки предак данашњег Деда Мраза. Први записи о овом светитељу, епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, потичу из 4. вијека нове ере.

Прича каже да је за живота био велики доброчинитељ који је све своје богатство и имање раздијелио сиромашнима, а он сам је, вођен чудесним гласом, кренуо да у народу да шири вјеру, правду и милосрђе.

Већ самом својом појавом је доносио утјеху, мир и добру вољу међу људе, а скроман какав је био, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Посебно је био наклоњен дјеци, а из његовог живота најпознатија је остала прича о три дјевојчице које је Свети Никола спасио од проституисања тако што им је убацивао кроз прозор врећу са златницима.

У германској традицији тако је вијековима постојао обичај да родитељи дјеци за дан Светог Николе остављају слаткише говорећи им да им је то поклон од овог светитеља. Овај обичај пренио се постепено и на Божић, у вријеме када се кити јелка.

У 16. вијеку, реформација Мартина Лутера није промијенила само хришћанску религију него и лик доноситеља поклона. Наиме, пошто протестанти не славе свеце, била им је потребна нова божићна традиција, а лик Светлог Николе постепено је замијенио “Фатхер Цхристмас” – Божић Бата, који је током седамнаестог вијека постао дио британског фолклора.

Насељавајући простор Сјеверне Америке, западни досељеници су преко океана у “нови свијет” са собом понијели и своја вјеровања и обичаје. Сант Никлаус, Саинт Никлаус, Синтеркласс и остале варијације имена Светог Николе временом су сједињене и створен је Санта Клаус чије име је америчка штампа први пут употребила 1773. године.

Управо се у том периоду Свети Никола полако „преобразио“ у Деда Мраза каквог данас познајемо иако су неки незаобилазни реквизити – црвено одијело, крзнени огртач, кочије, ирваси и све што већ иде уз савременог доноситеља радости и поклона, додавани касније.

Један од првих умјетника који је дефинисао модерни изглед Деда Мраза био је Томас Наст, амерички карикатуриста из 19. вијека чија се слика Деда Мраза 1863. године појавила у недјељнику “Харперс викли”. Прича да Деда Мраз живи на Сјеверном полу такође је Настово дјело, а у то вријеме је “највољенији декица на свијету” добио и крзнени огртач. Данас традиционална црвена боја његовог костима, заменила је првобитну жуто-зелену 1868. године када су Деда Мразу додате кочије и ирваси.

А српски Божић Бата?

За разлику од западног свијета који је Светог Николу замијенио Деда Мразом, православни народи, а нарочито Срби, наставили су да овог светитеља прослављају као једног од највећих светаца и потпуно одвојено од новогодишњих празника.

Вјерује се да је српски Божић Бата настао у 19. вијеку. Он је, према предању, доброј дјеци на Божићно јутро доносио поклоне, а из тог периода је све до данас остала сачувана божићна пјесмица: “Иде Божић бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова”.

Божић Бату би најчешће играо најстарији члан породице који би се маскирао и у кућу долазио у рано јутро куцајући и пјевајући и, наравно, доносећи дјеци поклоне.

У каснијим годинама, Божић Бата, иницијално обучен у кожни гуњ и шубару, постепено је почео да добија западњачки изглед под утицајем аустроугарске илустроване штампе.

Преко својих сјеверних сусједа Срби су упознали и лик Деда Мраза. Временом, тако су негдје почели да се појављују и Божић Бата и Деда Мраз, један за Божић, други за Нову годину.

(Дневно.рс)