Глигорић: Кафански судијски кадар

Познато је да је кафана на Балкану најважнија институција и да се у њој сви послови најбрже завршавају. Новина коју је увела ова власт је да је кафана (али не било која) постала и истурено одјељење правосудних институција Републике Српске.

Управо ме звао новинар режимског листа да ме, про форме, пита шта мислим о томе што је судија Основног суда Бања Лука, Мирјана Радуловић (слика горе) одбацила моју тужбу против РУГИП-а због незаконитог раскида радног односа.

Ни мој адвокат ни ја, као странка у поступку, нисам из суда добио никакву информацију, али режимске новине су на самом извору информација - у кафанском одјељењу режимског суда и у сутрашњем издању Гласа Српске моћи ћемо да читамо о томе како је моја тужба одбијена. Ова "храбра" судијска одлука биће прослављена како доликује.

Не треба пуно проницљивости да се схвати зашто судија Радуловић своје судијске одлуке прво саопштава медијима, па ће тек касније, кад стигне из кафане, обавијестити странке у поступку. Она је тек дошла са стране, нова је, али амбициозна и жели да се додвори двору и Кеју.

Треба бити потпуно плитак и скучен и довољно дрзак и моћан да би себи дозволио да месарски обрађујеш и транжираш једнако и полицајце и тужиоце и правобраниоце и судије. Да не спомињем министре и предсједнике.

Неће требати још пуно времена да се овакав накарадни систем сам од себе уруши. Једноставно зато што мора постојати разлика између кафанских певаљки и судија, између месара и доктора, између новинара и наручених пискарала. Не будемо ли ту разлику као друштво знали направити, не треба нас ни жалити.

Тихомир Глигорић