Шта чека Шпанију послије избора?

У Шпанији се данас одржавају параламентарни избори, а према предвђањима ни једна странка, укључујући владајућу Народну странку премијера Маријана Рахоја, неће добити довољно гласова да сама формира нову владу.

Свијет 23.12.2015 | 22:45

У земљи у којој су последњих деценија на власти смењивали Социјалисти и Народна странка политички пејзаж ће највероватније бити измењен уласком у парламент две нове странке, левичарског Подемоса (Ми можемо) и десно оријентисаног Сиудаданоса (Грађани) а засада се могу наслутити три сценарија за формирање нове владе.

По једном, владу би формирала Народна странка, која ће, како се очекује ипак добити највише гласова - око 28 процената уз подршку Сиудаданос који би по анкетама могао да освоји 19 одсто гласова, пише Фајненшел тајмс.

Те две странке би заједно могле имати таман довољно гласова у парламенту од 350 места.

Рахој себе представља као гаранта економског опоравка и националног јединства насупрот сепаратистичким тежњама у Каталонији.

Он је обећао да ће наставити економске реформе, смањити порезе и стварати чак 500,000 нових радних места годишње. Његова кампања је усредсређена на старије бираче.

Од 35,6 милиона бирача у Шпанији, 10,9 милиона има преко 60 година.

Сиудаданос је до прошле године био само мала регионална сранка, која је рачунала на гласове у Каталонији, али у међувремену је привукао гласове и лево и десно оријентисаних бирача. Залаже се за добру пословну климу, реформу тржишта рада и већа улагања у истраживање и развој како би се подстакло стварање нових радних места.

Народна странка и Сиудаданос се преклапају када је реч о економској политици која је уз запошљавање централна тема овогодишњих избораи, али лидер Сиудаданоса Алберт Ривијера је рекао да неће подржати ни Рахоја ни лидера Социјалиста Педра Санчеса за премијера.

Међутим, његове речи су протумачене као да би могао да подржи владу Народне странке уколико би се на њеном челу нашао неко други, а Рахојев заменик Сораја Саенз Сантамарија важи за највероватнијег кандидата.

Други сценарио је да се Сиудаданос удружи са социјалистима који су током кампање обећавали да ће вратити уназад неке од Рахојевих реформи и усредсредити се на питање неједнакости.

Међутим судећи по анкетама уочи избора, те две странке би тешко могле имати апсолутну већину од 176 гласова да изаберу премијера па би им била потребна, или подршка Подемоса или да се та странка уздржи од гласања у завршној рунди.

На левој страни спектра, социјалисти би се теоријски могли удружити са Подемосом али то није вероватно јер анкете указују да би ни они не би имали довољно гласова, а већина аналитичара сматра да је комбинација Народне странке и Социјалиста немогућа као и удруживање Подемоса са Народном странком.

То оставља само још један могући исход - да Шпанија почетком идуће године изађе на поновљене изборе.

Као партија центра Сиудаданос ће по свему судећи бити језичак на ваги. Рахој је протеклих дана повећао улог инсистирајући да не жели само договор са Сиудаданосом о премијер већ и на читав мандат. Сада је кључно питање ко ће попустити када је реч о кандидату за премијера.

Једно је сигурно, ни Сиудаданос ни Подемос неће ући у коалициону владу нити имати своје министре у њој. Они ће се задржати на подршци кандидату за премијера и кључним законима у парламенту, пише Фајненшел тајмс.

Када је реч о другим кључним питањима, све главне странке изузев Народне странке залажу се за промену устава како би ублажиле тензије између Мадрида и Каталоније, али Подемос има најрадикалнији приступ и обећава Каталонији правно обавезујући референдум о независности.

Такође у време јачања ксенофобичних и антиевропских партија шсиром Европе треба рећи и да је Шпанија одолева таквим искушењима. Ниједна од поменуте четири партије није играла на карту страха од имиграције нити је своју кампању заснивала на критици ЕУ.

Подемос је критковао политику ЕУ и других међународних институција у ситуацији кризе еврозоне али никада није доводио у питање чланство Шпаније у Унији.