Коби о 5 највећих ривала: С Кингсима је било тешко!

Брајант је у осврту на каријеру одабрао по пет најтежих тимских и индивидуалних противника са којима се борио. Разјаснио и да ли ће завршити каријеру у Барси.

Кошарка 25.12.2015 | 21:00

Док пролази кроз своју последњу НБА сезону, Коби Брајант ужива у "опроштајној турнеји", која изазива огромну пажњу чим он напусти Ел-Еј.

Један од највећих играча у историји кошарке добија овације у свакој дворани и признаје да ужива у опроштају од активног играња. У ноћи између уторка и среде убацио је чак 31 поен против Денвера.

Ове недеље, пристао је и да се осврне на урађено и да у опширном разговору са 146 извештача из 24 државе и територије подвуче неколико црта. Никад ниједан играч није имао слично велики интервју.

Издвојили смо неколико занимљивих питања и његових одговора.

- Којих пет тимова су били Брајантови најтежи ривали?

"Да видимо. Најбољих пет против којих сам играо... Вероватно бих рекао да је увек било тешко против Сан Антонио Спурса. Било је жестоко и против Сакраменто Кингса у плеј-офу. Такође и против Бостона 2008, као и против Детроита 2004. Морам да кажем и да су ту и Чикаго Булси, који су били јаки када сам дошао у лигу"

Подсетите се зашто Пеђа Стојаковић и данас не спава због легендарних утакмица Сакрамента и Лејкерса.

- Брајант је, даље, упитан и за пет ривала који су оставили посебан утисак на њега?

"Да видимо... Хаким Олајџувон, Мајкл Џордан, Кевин Дурент, Леброн Џејмс и Клајд Дрекслер. Морам да кажем да ми је мало теже да одаберем најбољих пет играча, јер када сам дошао у лигу, у њој су били великани као што су Џон Стоктон, који је и даље играо, Клајд Дрекслер, који је такође и даље играо, затим Гери Пејтон, Анферни (Пени Хардевеј)... Било их је много и зато ми је тешко да издвојим петорицу"

- Новинар из Аргентине питао га је за Ману Ђинобилија и за златну генерацију репрезентације те земље.

"Ману ми је дуго био омиљени играч. Игра са истим такмичарским духом са којим и због којег играм и ја. Он не бежи од изазова и не плаши се великих тренутака. Игра на обе стране терена и фантастичан је играч дуги низ година".

- Ален Ајверсон рекао је недавно да се неће родити нови Коби Брајант и да нико никад неће бити такав играч. Да ли се и Коби слаже са тим и да ли види неког од младих играча који би могли да дођу до његовог нивоа?

"Знате, сви смо ми другачији играчи, ако ме разумете. Другачији смо кошаркаши и другачији смо људи. Никад неће бити новог Меџика, никад неће бити новог Бирда или Мајкла. Никад неће постојати ни нови Коби, јер смо сви другачији. Свако ради ствари на свој начин. У лиги има младих играча и мислим да ће се у наредних десет година појавити играч који ће иступити изнад свих. Он ће морати да буде бољи од других, мораће да освоји више титула него било код други. Можда ће такав играч постојати, а можда и неће... Видећемо".

- Да ли би Коби могао да одржи обећање и заиста заигра за Барселону, уз Пау Гасола?

"Волео бих да одиграм сезону преко океана, али то се неће догодити. Волео бих да сам могао да то урадим, али не могу. Тело ми то неће дозволити и то је у реду".

- Новинара из Рио Де Жанеира интересовало је да ли ће Брајант следећег лета играти за САД на Олимпијским играма?

"Видећемо. То није нешто на чему инсистирам, али је предивно искуство бити део олимпијског тима. Знате, одрастао сам у Европи, у Италији и било би прелепо када бих могао да завршим каријеру на интернационалном нивоу, где бих могао да видим из прве руке како је кошарка постала тако међународни спорт. Али, као што сам рекао, видећемо како ће све ићи"

- Како је доживео реакцију својих саиграча на закуцавање преко Клинта Капеле?

"Њихова реакција је отприлика иста мом унутрашњем осећају, у смислу да сам успео да прођем и закуцам после свега кроз шта је моје тело прошло. То је био један од посебних тренутака моје каријере. То је била награда за све сате и сате које сам провео на тренинзима, истезањима и добар је осећај кад видите да се све то исплатило. Био сам узбуђен што су они били узбуђени".

- Какав ће бити осећај играти у Бостону, после не баш пријатних гостовања на терену великог ривала?

"Једва чекам да тамо играм. То је увек био један од мојих омиљених терена. Навијачи толико знају о кошарци и у том граду је толико историје... Веома су свесни тога, као и ја, тако да је то увек било посебно место за утакмице. Играо сам против њих у два финала и знате, као клинац сам небројено пута сањао о тим моментима. Тако да ће бити прелеп осећај отићи у тај град и играти последњи пут у њему"