Српски кицоши и помодарке из 19. вијека

Упркос хладноћи и густој магли која се спустила на улице Београда, а посебно у пределу Топчидерске шуме, где се кућа краља Петра И налази, много људи се окупило да погледа фотографије старих српских дендија, кицоша и помодарки.

Занимљивости 22.12.2015 | 11:00

"Ову изложбу смо дуго припремали и хтели смо да покажемо српско грађанство у свом најбољем издању, а то је издање српске елите у 19. веку. Имам утисак да је ово једно узбудљиво путовање кроз српску историју 19. века", рекао је на отварању изложбе господин Анђелковић.

Ове приче и фотографије обележавају период од Првог српског устанка 1804. године, па до балканских ратова и краја Великог рата 1918. године.

"То је буран период у сваком смислу и наравно да је морао имати утицаја на, у то доба, конзервативну и 'турску' Србију. У првој половини 19. века продиру западњачки утицаји и прави се један српски грађански стил, који је спој утицаја Турске и Западне Европе", рекла нам је наша саговорница - књижевница Лаура Барна, која је помогла да се ова изложби оствари.

Ко је чинио елиту тог доба?

"Једна веома малобројна групација - неких можда три одсто становништа. Њу су чинили велепоседници, велетрговци, богатији грађани, интелектуалци, уметници, чак и свештенство (које је одударало од обичног грађанства), богати чиновници, државници, њихове породице..."

Који су све градови у Србији важили за "помодарске"?

"До тридесетих година 19. века година престоница је био Крагујевац и након тога се престоница пребацује у Београд, па се цела та елитна група људи сели, а Београд постаје средиште културе, послова и генерално свега. Формира се један српски идентитет у моди, утицаји светских градова су били велики.

Није било разлике код неке даме која се шеткала Кнез Михаиловом улицом и оних које су ходале париским плочницима или бечком рингу. Кроз рад на овој изложби ми се чини да је тада Србија била много 'европскија', него данас".

Како бисте описали најзаступљенију моду у Србији тог времена?

"Стил се доста мењао и развијао. Почећу од 1810. до 1820. године када је био популаран стил ампир. Вук Караџић је рецимо дошао из Европе обуче у ампир стилу који подразумева дугачки фрак, узане панталоне, лаковане ципеле, машне и беле кошуље испод са високим крагнама.

Затим, нешто китњастији стил је био бидермајер - раскошне хаљине и гола рамена.

Онда викторијански стил који је опет био нешто затворенији, са оним чувеним капицама и великим машнама које су се везивале испод врата.

И турнир стил. Овде постоји једна слика краљице Наталије која је обучена у раскошну хаљину, која да је била у неком париском салону, не би се уопште разликовала од тамошњих модела".

Где су људи тада куповали или шили гардеробу?

Наши људи су тада путовали у западне престонице и доносили ту моду у Србију.

Прво су доносили комплетну одећу из иностраних градова, али су после набављали материјале и шили су даље одећу у Београду. Постојали су салони где се шило, тачно се знало где се купује, који реквизити - шешири, рукавице, обућа...

Познато је да су Доситеј Обрадовић и Илија Гарашанин када су први пут отишли у Париз, кренули у чакширама и са фесом на глави, а вратили су се са шеширима и фраком".

Ко су била најмодернија господа и даме тог периода?

"Биле су ту ћерке Мише Анастасијевића, великог српског трговца и добротвора. Он је имао пет ћерки, које су биле праве кицошкиње и које су се облачиле по последњој моди из иностранства, јер су имале финансијких могућности за тако нешто. Оне су биле невероватне. Краљица Наталија је такође била велика помодарка и никада није изашла у једној хаљини два пута.

Што се тиче мушкараца, ту је предњачио Краљ Милан! Он је у подне носио једно одело, увече друго, а сутрадан би та одела поклањао својим поданицима, пошто неће да их носи више од једног пута. Дневно је мењао и пет, шест рукавица, цилиндара, кошуља..."

Тако су ови људи били попут данашњих познатих личности чији се модни трендови имитирају и прате - они су диктирали шта се носи и шта је модерно.

"Као што сам рекла, само три одсто становништва је себи могло да приушти овакво облачење, али су зато они толико блештали да су засењивали где год са се појаве.

Пратили су се светски модни трендови и шта год да се у свету деси, то је истог тренутка било и у Београду. Дакле, ту је циркулација људи била тако велика да су они лако доносили одећу у Србију.

Ништа није било забрањено носити, све што је било модерно на Западу, било је и овде, али можда чак на један интензивнији начин. Ми кад усвојимо нешто, онда морамо да дамо свој лични печат и то делује онако мало жешће и жустрије", закључила је Барна, а ми вам топло препоручујемо да посетите ову изложбу, која ће бити отворена до 5. јануара. Улаз је слободан.

Извор: Мондо.рс