Гардијан: Кад ће свијет најзад да призна да је Ђоковић чудесан?!

Британски новинари су често умели да оплету по Новаку Ђоковићу, што се приписивало њиховој пристрасности и, пре свега, жељи да у први план избаце свог Ендија Мареја, али има и оних који о Нолету пишу посве другачије.

Тенис 22.12.2015 | 11:40

Такав је Шон Ингл, који је у "Гардијану" објавио текст са насловом "Новак Ђоковић и даље има проблем да добије јавну похвалу после фантастичне године".

Ево како је гласио тај текст:

"Србин је освојио три од четири гренд слем титуле у 2015, али му се дешавало да се публика радује када направи сервис грешке у финалу УС опена против Роџера Федерера.

Пре неколико дана је Федерер упитан какав је осећај бити непобедив, што је малтене и био случај између 2004. и 2007, када му је онај савршени део рекета којим треба ударити лоптицу био велики попут лубенице, а што је навело писца Дејвида Фостера Валаса да напише како је гледати Федерера "попут религијског искуства".

"Симпатично је", одговорио је Швајцарац, додавши "Као да сте на таласу са ког не бисте да сиђете. Али, много победа и много наступа има и цену - често немате времена ни да прославите те успехе".

И, нисмо ли ми, шира спортска публика, упали у исту замку са Новаком Ђоковићем? Током 2011, када је освојио три гренд слем титуле и завршио годину са учинком 70-6, укључујући десет победа у 11 мечева са Надалом и Федерером, за Новака Ђоковића је Џон Мекинро рекао да је "имао најбољу сезону у историји овог спорта". Али, статистички посматрано, његова 2015. је још боља. Не само да је победио у 82 од 88 одиграних мечева, што је 93% успешности, а што је шести најбољи учинак у Опен ери (иза Мекинроа 1984, Конорса 1974, Федерера 2005. и 2006, те Борга 1979.), он је постао тек трећи тенисер после Рода Лејвера и Федерера који је ушао у сва четири гренд слем финала у једној години. А уз то је 2015. завршио и са шест мас терс титула, што је нови рекорд.

Тај успех је остварен на тежи начин. Ове године је Новак победио играче из Топ 10 чак 31 пут. То је такође рекорд. Досадашњи је био 24 (држали су га Ђоковић 2012. и 2013, те Надал 2013.). Да није било оног Вавринкиног форхенда у финалу Ролан Гароса, могли бисмо да причамо о Ђоковићу као о тек другом освајачу "календарског" Гренд слема у Опен ери. А након што је Вавринка у том мечу имао чак 60 директно освојених поена, рекао је "Одиграо сам меч живота". То је и неопходно да бисте победили најбољег на свету.

Ипак, док је Ђоковић играо једну од најбољих сезона у историји тениса, наклоност публике му је измицила. Навијачи су углавном бодрили његове ривале. У финалу УС опена су се радовали његовим сервис грешкама. А онда му ни ББЦ није дао награду за најбољег страног спортисту, већ је то добио Ден Картер (новозеландски рагбиста).

Ђоковић каже да то што није миљеник навијача "само утврђује његову решеност". И то како. Он можда у 2015. није имао онакве убојите ударце као пре четири године, али су његово тело и ум еластичнији. Пре неку годину је на Твитеру објавио фотографију као стоји покрај оштећеног зида на коме је вежбао своје тениске ударце као четворогодишњак. Ове године је он био попут тог зида. Шта год би му ривали слали - враћао је са каматом.

Толика је Новакова константност да је био најбољи у четири статистичке категорије које води АТП: најбољи у поенима на свој други сервис, најбољи по поенима на први сервис ривала, најбољи по поенима на други сервис ривала, те најбољи по броју освојених гемова на сервисе ривала. А налази се он у Топ 10 и на многим другим листама. Само у асовима (18. место) и поенима на први сервис (24.) није спадао у изузетне, али иако је због тога омогућавао ривалима више лакших поена него што је он имао прилике да их одигра, снага којом је доминирао са основне линије све је то надокнадила.

Према налазима Дана Вестона, тениског аналитичара а и професионалног кладионичара, Ђоковићева 2015. је чак испред чувене Федерерове најбоље сезоне, 2006, као и најбоље Пита Сампраса, 1997. Јер, Ђоковић је освајао своје сервис-гемове у 89,8% случајева, правио брејкове у 33,7% случајева, што је комбиновани успех од 123,5%. Оне 2006. Федерер је стигао до 122% (90+32), а Сампрас 1997. је застао на 118% (90+28).

Оно што ови бројеви, наравно, не могу да покажу, је Ђоковићева невероватна флексибилност, та његова нестварна појава на терену. Он је у 2015. био попут оне пластичне фигурице са тегом коју колико год да је дете обори у хоризонтални положај, она се подигне у првобитну позицију и буде спремна за нови изазов.

Истина, било је и неких другачијих детаља, попут "лажног" грча против Ендија Мареја у финалу Аустралијан опена и беса који је, због спорости, осетила девојчица која сакупља лопте на Вимблдону. Али, његова реакција после пораза од Вавринке на Ролан Гаросу надмашује све то: "У животу су неке ствари важније од победа: карактер и поштовање. А ја имам велико поштовање за тебе, Стан. Изгубио сам од бољег играча", рекао је Ђоковић тада пред париском публиком.

За разлику од многих његових великих ривала, Ђоковић нема неку очигледну ману на травнатим теренима, шљаци или теренима са чврстом подлогом. А као што то Вестон истиче, он је местралан када игра у затвореном простору: пораз од Федерера у првој фази Завршног мастерса у Лондону, прошлог месеца, био је његов први пораз "под кровом" још од 2012 - и то после 38. узастопних победа.

И, док се приближава свом 29. рођендану, Ђоковић чврсто верује да он може да 'зајаше талас' непобедивости о коме је Федерер говорио. Уосталом, сам каже да је "физички сада још јачи, а психички још искуснији него што је раније био". А креће по нове гренд слем титуле. Има их десет за сада. Али, чак и да не стигне до 14 колико имају Борг и Надал, или 17 колико је освојио Федерер, он ће сигурно бити памћен као један од највећих шампиона своје ере. Или, заправо, било које ере".