Само преко странке и презимена до посла

Најкраћи пут да се у Босни и Херцеговини дође до посла је веза - на првом мјесту политичка, а послије тога родбинска.

Босна и Херцеговина 21.12.2015 | 14:30

Чак 70 одсто незапослених у овој земљи, према недавно урађеном истраживању о стању тржишта рада, је навело како су то двије кључне ствари приликом запослења.

Готово невјероватно звучи да је веза потребна и када конкуришете за мјесто продавачице у неком трговачком центру. Једна Требињка за наш радио о томе каже:

„Сада сам конкурисала у Бингу и, наравно, нисам примљена. Није био нико да стоји иза мене, значи, ни једна политичка партија да ме подржи.“

Нити један наш саговорник није рекао како су струка или образовање важни да се добије посао у Босни и Херцеговини. И то знају не само грађани ове земље, већ и они који су до јучер обнашали неку од функција. Фуад Касумовић, бивши министар финансија БиХ наводи примјер из свог искуства.

„У мом министарству је пет радних мјеста било расписано, и шест мјесеци прије него што је државна служба провела пријем тих радника, ја сам знао пет кандидата који ће бити примљени, и именом и презименом то доставио, значи шест мјесеци прије пријема, Тужилаштву Босне и Херцеговине. Нажалост, ни до данас се ништа није десило, а тих пет људи је након тих шест мјесеци примљено“, каже Касумовић.

Поражавајући су и подаци до којих је дошла Антикорупцијска мрежа у Босни и Херцеговини. У посљедњем истраживању, обављеном прије три мјесеца, како наводи Ервин Турбић, дошли су до сазнања да не постоји државна установа, нити јавно предузеће гдје је неко примљен путем конкурса, а да није имао неку врсту везе.

„На примјер, у јавној управи имамо случајеве гдје у Федерацији БиХ руководитељи органа имају дискреционо право са листе успјешних кандидата изабрати ону особу коју желе. И то никада није прва по броју бодова. Знало се дешавати да је то особа са 86-ог мјеста“, наводи Ервин Турбић, представник АЦЦОУНТ-а.

Апсурд представља чињеница да овакав начин запошљавања дозвољава закон. Наиме, Министарство за људска права БиХ није захтијевало од јавних установа и јавних предузећа да усагласе своје интерне акте са законом о забрани дискриминације, који дефинише, између осталог, забрану дискриминације у запошљавању и приступу о радним мјестима. То практично значи да директори уопште нису дужни расписивати конкурсе, већ могу „на своју руку“ примати на посао кога желе.

„Ми смо подносили извјештај о сумњи о почињењу кривичног дјела тужитељствима, која не раде свој посао. Они констатују да су они запослили у складу са својим правилником“, истиче Турбић.

Колико бх. правосуђе ради свој посао, можда најбоље илуструје податак да је за све ове године само једна особа на суду успјела доказати да је била најбоља за посао за којег је конкурисала, а да је руководилац изабрао некога по свом нахођењу. Економски аналитичар Алекса Милојевић о свему каже:

„Политички комитети су предузећа која су у власништву појединаца који су везани за власт, а предузећа су политички комитети због тога што су то гласачка мјеста. Условњавања су на бази власника предузећа, он условњава раднике, радници имају породице и пријатеље, тако да је тај неки демократски потенцијал у Босни и Херцеговини на најнижем нивоу.“

Вијеће министара БиХ почетком године усвојило је нову антикорупцијску стратегију која прописује укидање дискреционог права запошљавања руководиоцима у јавним установама и предузећима.

Но, како је у овој земљи до сада донесено на стотине стратегија, а да нити једна није проведена, тешко да ће се и са овом нешто значајније десити у пракси, што показује и податак да за годину дана, од доношења, није ни почела се проводити.

Извор: РСЕ