Село "златно" а пусто

Стригова, крај Козарске Дубице, још чека улагаче који би омогућили истраживање позлаћеног камења. Месташце се прославило када је пре две године откривен први грумен, али од тада ништа.

Република Српска 20.12.2015 | 10:50

Пре две године дубичко село Стригова прославило се када су мештани у речици Стригови пронашли први грумен злата. Убрзо после тога, пронађено је још "позлаћеног" камења. "Златна грозница" у ово пусто дубичко село привукла је трагаче за златом, знатижељнике и новинаре. Свако је пронашао барем по један "позлаћени" камен.

Од тада су прошле две године, мештани су чекали да институти који се тиме баве и званично почну истраживања, али то се до данас није десило.

На први поглед делује да је Стригова сада још више пуста него што је била. Нема ни машина, ни ископина, ни улагача. Лоша путна комуникација и недостатак посла само су неки од разлога што ово село већ деценијама напуштају млади људи.

По селу се прича да оне малобројне мештане овде још једино држи нада да стриговачка река и земља крију злато.

"Младих скоро више и нема. Остали су већином стари и немоћни. Одавде се селе једино на други свет", прича Бранко Тадић, који је пронашао први грумен злата у Стригови.

Каже, покоји знатижељник и сада наврати, жели да види "позлаћено" камење и реку Стригову или да окуша своју срећу. Узму сито, загазе до глежња, мало траже и оду. Међутим, у потрази се треба "наоружати" стрпљењем. Протекле две године овде су свраћали људи из околних места, а било је и заинтересованих из Србије и Кине.

"Како смо схватили, било је речи о заинтересованим инвеститорима. Међу њима је био и један Кинез, наводно власник неколико рудника. Путем интернета и телевизије, чуо је за наше село и пронађено злато. Довели смо кинеску делегацију до речице која је све обишла и узела узорке камења. Од тада, ништа", каже Бранко.

Да је реч о правом злату, пре две године потврдили су златари. Међутим, овде је потребно организовати озбиљна ископавања, за шта је неопходан новац који мештани не могу сами да обезбеде.

"Верујем да смо на трагу великог открића, али нам је потребна помоћ. Треба обезбедити бар 150 литара горива како би се урадио озбиљнији посао. Сам бих нашао багер, али гориво нисам у могућности сам да платим. Ту где, према мом мишењу, треба копати, тврда је подлога. Зато се сви надамо да ће бити пронађен донатор", прича Бранко Тадић.

Он каже да је добио узорак злата из Мајданпека који изгледа идентично као стриговачко грумење.

"Жалосно је то што, изгледа, нас нема ко да чује, озбиљно схвати и уложи у истраживања и ископавања. Ми сви у селу верујемо да је испод нас златна жила. Могли бисмо сви да живимо боље само да је мало слуха", каже Бранко.

У великој жељи да наставе истраживања, мештани су сами насули и део локалног пута, како би олакшали прилаз до речице Стригове. Енергију, рад и жељу за бољим животом уложили су у њихово "златно чудо", али сами не могу више од тога.

НЕЖЕЊЕ СЕ НАДАЈУ

Дубичко село Стригова 1961. године имало је хиљаду становника, а данас их овде живи свега 200. Некада је сеоску школу похађало 150 ђака. Међутим, већ три деценије школа је затворена. Ово село има и велики број нежења, чак тридесетак. Кажу, нема девојака ни за лек.

"Која би овде дошла? Има само чистог ваздуха и ливада. Ваљда ће нам се окренути карте среће да пронађемо злато", поручују стриговачки момци.

Просек момачких година је изнад 40, али, како кажу, још није касно. Надају се да ће им неко пружити подршку, а ако буде среће и златне жиле, биће и девојака и деце у данас пустим кућама.

ЛЕГЕНДА О СТРИГОНУ

Мештане овог села не чуди што је у њиховом родном крају пронађен племенити метал.

Причају да легенда каже да је некада овде постојао град Стригон и да је био густо насељен. С колена на колено се преноси прича да је Стригон у римско време био толико густо насељен да су мачке могле да прескачу с крова на кров куће а да не искоче на улицу.

Међутим, данас од Стригона ни трага. Једино су остали легенда и покоји грумен злата.

(Вечерње новости)