Досије Мурињо: Како је ''Посебни'' постао ''Обични''?!

Превелик его Жозеа Муриња с једне и повређена сујета играча са друге стране довели до губитка контроле над свлачионицом, на шта су се надовезали сукоби са Евом Карнеиро, судијама, званичницима ФА, па је после никад горих резултата газда Роман Абрамовић повукао логичан потез!

Фудбал 21.12.2015 | 00:00

Смена Жозеа Муриња у Челсију, други, вероватно и последњи пут у каријери, ствар је око које су се предуго ломили челници лондонског клуба недељама уназад.

Била је то одлука коју је газда Роман Абрамович донео раније током сезоне, када су почели први проблеми са резултатима, али се плашио да начини финални корак и саопшти је јавно, јер није знао како ће реаговати навијачи који су заљубљени до ушију у Посебног.

Ипак, пораз у понедељак увече у Лестеру и признање Португалца да је пласман у топ четири на крају сезоне немогућ, није оставио газди никакву другу могућност него да пресече конопац и пусти низ воду свог најбољег тренера, пошто сигурно није спреман да ризикује да посрнули Мурињо одвуче Челси на само дно Премијер лиге, које бодвно није далеко.

Управо табела Премијер лиге показује главни разлог отказа за португалског тренера: 16 утакмица, четири победе, три ремија и чак ДЕВЕТ пораза, премало је за клуб реномеа Челсија.

Није само табела била проблем. Далеко од тога. Видело се то и у понедлејак увече кад се Португалац осетио изданим од стране сопствених фудбалера. Било је то тужно признање једног од најбољих тренера света свих времена да је изгубио конце у свлачионици и нешто што ниједан газда који даје паре из свог џепа неће игнорисати и трпети.

И ако сте пажљиво сагледали досадашњи ток сезоне, могли сте да видите да су се редовно у Челсију јављали тихи шапати незадовољства, који су некима били очигледни, а некима не. Све то изазвало је беду и хаос унутар Челсија који су донели пад на табели Премијер лиге и показали да су ствари далеко измакле контроли на Стамфорд бриџу.

Први индикатори очајне сезоне били су видељиви још на летњим припремама, недуго пошто је Челси крунисан у новог шампиона Енглеске. На летњој турнеји у САД екипа је изгледала уморно, неспремно, без икакве обавезе. Мурињо је пружао гомилу изговора, а до данас није објаснио зашто је најкасније од свих премијерлигаша започео припреме за нову сезону.

Кад је тако лоше кренуо, пораз од мрског му Арсенала у Комјунити шилду био је очекиван, а сезона је кренула неуспесима у Премијер лиги. Ређале су се очајне партије, а и када се (ретко) побеђивало видело се да нешто није у реду унутар тима. У клубу је постојало уверење да ће се ствари временом поправити, те да Португалац може да преокрене дешавања и то је било мишљење које се неколико пута истицало у први план.

Желео је Мурињо да реши пробелеме великим летњим шопингом. Био му је потрбан добар и ефикасан последњи дан летњег прелазног рока, али су губитак трке за ангажовањем скупих звезда Џона Стоунса и Пола Погбе, а посебно наметнути долазак дефанзивца Папија Ђилобођија за кога ни сам Португалац није чуо, додатно продубили велику кризу.

Тај 31. август као да је избацио Жозеа из такта. Квалитетних појачања није било, а играчи за које је веровао да нису довољно добри за Челси остали су му последња нада и његова војска са којом је кренуо у јесење битке. Вероватно свестан да ће их изгубити.

На све то десио се и сукоб у свлачионици са тимским лекаром Евом Карнеиром. Многи ће управо на тај детаљ упрети прстом тврдећи да је Португалац растурио бордел на Стамфорд бриџу, одлуком да најури симпатичну шпанску докторку, али тај тренутак показује и да је његово вођење клуба кренуло наопако. Био је то симптом ситуације која је имала своју основу много раније, а у којој су они који се нису слагали са Мурињом били просто отерани из клуба.

Поједини извори унутар Челсија откривали су претходних месеци да су његова чудна расположења и немогући захтеви које је постављао газди Роману Абрамовичу створили велике проблеме унутар клупске администрације, па је однос са многима у Челсију био затегнут.

Ако смо нешто научили свих ових година то је да је Мурињо мајстор који гура своје играче до границе могућности, често и изнад ње, али када је увидео да немају квалитет, он је баталио свој метод рада и изазвао контра-ефекат. Повредио је его својих играча, који су решили да га најуре.

Изјава једног од фудбалера дата у поверењу британским медијима да би „радије изгубио него победио за Муриња”, поприлично нам даје одговор на питање како је Португалац тако брзо проп'о. То се видело на терену где су се ређали порази, а Жозе је после сваког у медијима давао неки свој угао, тврдећи да је најбољи у овом полсу те да нико не може боље да води Челси од њега.

Јасно је било да је Мурињу пресуђено још за Ноћ вештица после пораза од Ливерпула на Стамфорду, али је руководство одуговлачило са реализацијом из страха од рекације навијача. Што је још важније, тада нису имали ни човека који би требало да га замени, па су пустили Португалца да настави да се бламира. После губитка могућности за пласман у Лигу шампиона кроз првенство, као и понижења која клуб трпи на терену, одлучили су се за егзекуцију тренера.

Мурињо је водио Челси у два наврата, освојио је три Премијер лиге, ФА куп, три Лига купа и Комјунити шилд. Клуб оставља у расулу, а фудбалере који су га издали, на милост навијачима који га воле као Бога. Баш зато фудбалери у плавим дресовима можда већ за викенд добију „захвалницу“ од навијача за аферу у којој су одиграли значајну улогу.

Жозе ће се сада одморити, поразмислити добро о свему и сачекати нову прилику. Нема говора о повлачењу, његов его је превелики да би се повукао после фијаска. Ипак, он је Посебан, ма колико у овом тренутку изгледао као Обичан...