Нигеријац залутао у Београд и постао Србин

Нигеријац Њуман Еџике Нвангву (45) са супругом Велиборком пронашао нови дом у Баричу, где је омиљени комшија. Слави славу, печење воли скоро као и ракију, песме Шабана Шаулића "дирну му жицу"

Србија 18.12.2015 | 22:51
Нигеријац залутао у Београд и постао Србин

На зиду, изнад стола - икона Светог Луке. На столу шљивовица, домаћа. А за столом Србенда - Њуман Еџике Нвангву (45). Иако је из Нигерије у Београд случајно залутао пре 17 година, данас је поштован српски домаћин, омиљени комшија у Баричу, где живи са супругом Велиборком, ћерком Виолетом (15) и сином Мирком (11). Сви га у његовом Баричу знају као Кристијана. Једини је црнац у селу, па га је тешко промашити. А многи га још и више цене јер је један од ктитора нове баричке православне цркве!

Из Африке је Кристијан пошао у Италију, са сном да постане фудбалер. Изигран је и остављен, сам, без новца, усред Београда. Имао је среће да је наишао на добре људе који су му помогли, и после неколико недеља обрео се у Баричу, поред фудбалског терена Прве искре. Тадашњи председник клуба Бранко Чучуковић помогао му је, дао му смештај и храну, а Кристијан је одржавао просторије клуба. Како то већ иде, после је упознао Велиборку, медицинску сестру, запослио се, добио децу... А да није црн као угарак, данас нико не би помислио да му корени нису баш у Баричу.

"Тај зна за сваку главу у селу, све до Обреновца, ко му је које колено, у каквом је сродству са оним другим, одакле му је деда дошао", прича Велиборка кроз смех и признаје да није одолела Кристијановом шарму.

"Зато су га прозвали и "матичар". Примио је све наше обичаје, чак их и надградио и сада је прави представник, слика и прилика, понекад и прави Србенда".

Слави славу, поштује православље, печење воли скоро као и ракију, песме Шабана Шаулића "дирну му жицу", понекад и опсује... Вредан је, поштен, али пргав и не да на себе. Када се врати са посла, из фирме која се бави уградњом грејања, сређује своју башту. Гаји и пилиће, патке, ћурке, а ускоро се спрема за свињокољ. Подразумева се, сушиће месо, правити домаће кобасице...

Поред "домаће", коју Кристијан сам пече, на столу стоји и тањир са насеченим кокосом и чинија индијског ораха. Тек стигли из Бијафре, како се некада звао део Нигерије из ког је Кристијан. После 10 година био је у посети породици у Африци и затекли смо га у Баричу, баш на повратку. Велиборка га задиркује да је одмах заборавио српски и поново пропричао на ибо језику.


Крај иконе Светог Луке

"Увек ћу бити Нигеријац, тамо сам рођен. Много сам се растужио, видео сам стару мајку, браћу, фамилију и гануло ме је да будем са њима и људима уз које сам одрастао... Али овде у Србији су моја жена, деца, кум, мој посао и мој дом", говори Кристијан.

Откако се запослио, Кристијанов принцип био је да од сваке плате, 10 одсто иде цркви. У изградњи баричког храма био је један од дародаваца. Признаје да је раније обавезно, сваке недеље, одлазио на литургију, али да у последње време ређе иде.

Збуњују само Титове слике по зидовима, уз иконе.

"То је Виолетина прича, она воли Тита, комунизам, али и историју уопште", каже Велиборка.

"За то је мој отац одговоран, са њим о томе прича. А Мирко је кренуо Кристијановим стопама, игра фудбал. Најбољи је голгетер, раније Радничког, а сада ФК Муња из Барича. Док су били мали, није било лако у малој средини за њих као децу мелезе. Све је, међутим, дошло на своје, а ми смо обична породица, где можда има само мало више смеха због нашег сталног забављача, Кристијана".

СВЕТИ ЛУКА

"Славу сам узео пре седам година - прича Кристијан. - Одлучио сам да славим Светог Луку, јер смо на тај дан 2007. године имали страшан судар. У колима смо били деца и ја. Не желим да се сећам тога. Али, Светог Луку од тада славим, по три-четири дана сваке године. Прође 100 људи кроз кућу. Али, људе много волим, баш као и живот".

МАТИЧАРКА БИЛА ПРОТИВ

"Написао ми је љубавно писмо, које ми је послао преко заједничког пријатеља", сећа се Велиборка како је започела њена и Кристијанова прича.

"А када смо решили да се венчамо, матичари у Баричу су очигледно били против, тражили нам силна документа, чак и одобрење Амбасаде Нигерије. Људи у амбасади су нам се слатко исмејали када смо дошли по то. На крају смо се венчали у Старом граду, а венчање у цркви оставили смо за време када будемо обележавали златни јубилеј".

(Вечерње новости)

 

Коментари / 12

Оставите коментар
Name

угљеша

18.12.2015 14:51

Нека имамо и " црних" срба , они би прешли на свемир само да не раде.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Цица

18.12.2015 23:59

Дај не лупај зив био.

Name

Сале

18.12.2015 14:52

Ма није то Нигеријанац, то је Црногорац!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Амир Чамџић

18.12.2015 14:58

Свака теби част Српкињо, ти си заслужна.Кад се заволи Српкиња, уфффф нема јаче љубави него према Српкињи.

ОДГОВОРИТЕ
Name

јаке заслуге

18.12.2015 15:55

Јест заслужила к.... од црнца

Name

МИХАИЛИ МИКИЋ

19.12.2015 03:47

АМИРЕ, И ТУРКИЊА СЕ ПРЕД ЏАМИЈОМ КЛЕЛА ДА ЈЕ САМО СРБИНА ВОЉЕЛА НА НАШ "ЦРНОГОРАЦ" СЕ У БОГА КУНЕ ДА САМО СВОЈУ ВЕЛИБОРКУ ВОЛИ!

Name

Амир Чамџић

18.12.2015 15:02

Њуман или Нуман? Мислим да је исправно рећи Нуман? Име?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ранко75

18.12.2015 15:28

Нису ми најјасније на једном зиду икона светог Луке, а на другом Титова слика па ми није јасно шта му је слава а шта прислуга. Нигеријац то двоје не иде заједно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сале

18.12.2015 21:27

Брате јеси цитао текст

Name

сноуден

18.12.2015 16:46

Зив био брате србине бог те благосовио!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Патриота

18.12.2015 18:14

Није битно ни ко је ни какав је битно је да је одговоран родитељ према својој дјеци да сте зиви и здрави

ОДГОВОРИТЕ
Name

Симо

19.12.2015 11:41

Лијепа му кцер

ОДГОВОРИТЕ