Бобан Марјановић: Уз Тима Данкана растем сваки дан!

"Верујте ми, тај ће играти још неколико година без проблема. Када погледате како тај човек изгледа, како тренира, с колико посвећености и сада улази у сваки тренинг или утакмицу... Ко би рекао да после толико сезона иза себе може да ради још више", рекао је за МОЗЗАРТ Спорт српски ас.

Кошарка 15.12.2015 | 21:40

Бескрајна посвећеност коју Бобан Марјановић свакодневно исказује и труд који улаже како би звање најбољег европског центра преточио у квалитет више и оправдао поверење легендарног Грега Поповича полако даје резултате. Доброћудни џин лагано крцка и трећи месец у најјачој кошаркашкој лиги света, у потпуности се уклопио у систем Сан Антонио Спарса, постао је један од миљеника свлачионице препуне НБА звезда и из недеље у недељу пружа значајно боље партије.

Недавна одлука старог тренерског вука да Марјановића пошаље у Развојну лигу у Србији је одјекнула попут грома из ведра неба, након чега су почеле да се појављују и оцене да је некадашњи кошаркаш Црвене звезде требало да остане у Европи. Ипак, у разговору за МОЗЗАРТ Спорт српски ас је, између осталог, открио како се „калио челик“ и због чега је уследила његова експлозија против Филаделфије и најбоља у дресу Спарса.

"Све је то био део договора у тиму. Тренер Попович одлучио је да би требало да одем у Развојну лигу и одиграм две утакмице, у петак и суботу, а онда да путујем са екипом у Филаделфију и будем у саставу. То је, како би се рекло, био план мог разигравања. Верујем у тренера и сваку његову одлуку и ја само желим да напредујем и помогнем екипи. Видели сте шта се десило против Филаделфије", рекао је Марјановић за наш портал и појаснио како се осећао после утакмице.

"Ма шта да вам кажем - осећај је био врхунски. То је била моја најбоља игра у краткој НБА каријери, а надам се да ће она бити дуга и веома успешна. Када сам легао у кревет, нисам могао да заспим целу ноћ. Једноставно, све време пратио ме је тај неки чудни спој енергије и узбуђења и био сам јако срећан".

Да се труд који улажеш заиста исплаћује видело се и на тој утакмици када си добио стојеће овације навијача Филаделфије?
"Искрено, нисам очекивао тако нешто, да ми противничка публика пружи такву подршку. У првом моменту чинило ми се као да нису обраћали пажњу, али како је време пролазило осетио сам да их придобијам полако", поручио је 27-годишњи дугајлија с осмехом на лицу.

У Србији се и даље прича о финтама које си „продао“ трећем пику овогодишњег НБА драфта, Џалилу Окафору. Да ли си погледао снимак утакмице, како ти је све то изгледало?
"Јесам, наравно. Све то изгледа боље на снимку него уживо, а-ха-ха. Шалим се мало, сви смо ми професионалци и радимо свој посао. Мени се, ето, наместило да направим нешто тако и искористио сам простор који ми се указао".

А оно закуцавање против Лејкерса? Чинило се да ћеш одвалити кош из конструкције! Баш си имао жељу да покажеш шта знаш?
"Па могло би се рећи. Нисам ја један од оних који воли да се 'веше' по кошевима, али када ми се указала прилика, морао сам да је закуцам на онај начин".

Имао си прилику да будеш на терену са играчком легендом и иконом Лејкерса, Кобијем Брајантом. Како ти делује он на терену?
"Невероватно. Само његово присуство на паркету било је фантастично искуство за мене. Знате, када такву легенду као клинац гледаш на телевизији годинама, а сада гледаш шта он ради... То је потпуно други осећај. Али навикао сам се на све то, с обзиром да у својој свлачионици имам легенде НБА кошарке".

Како се осећаш у Сједињеним Америчким Државама? Прошло је готово пет месеци од твог одласка у Тексас. Да ли си се навикао на живот и услове тамо?
"Ма, овде је супер. Навикао сам се и на стил живота у Сан Антонију, али и на начин на који се игра кошарка. Знате, овај град има око 1.300.000 људи, а само један клуб постоји у њему. Невероватно је када сви ти људи навијају само за вас".

У САН АНТОНИЈУ СЕ ОСЕЋАМ КАО КОД КУЋЕ

Да ли те људи препознају на улици?
"Где год да се појавим људи ми прилазе да ми честитају на добрим играма и одлуци да дођем у Сан Антонио. Сви желе да са тобом поразговарају, да се фотографишу, да буду ту са вама... Као и у Београду, на пример, када сам био у Црвеној звезди. Такав је осећај - као да си код куће".

Недавно си и по други пут постао отац, па због тога твоја породица није пошла са тобом у Тексас већ на самом почетку. Да ли се то у међувремену променило?
"Није још, нажалост. Али требало би да ми дођу у јануару. Не могу да дочекам, искрено. Много ми недостају. Ето, скоро три месеца нисмо заједно у континуитету. Биће то мој срећан дан, када их све поново будем видео".

Како проводиш слободно време, да ли стигнеш да обиђеш знаменитости града или си ипак више са пријатељима?
"Углавном сам са пријатељима, а онда заједнички одлучујемо где ћемо и шта ћемо да радимо. Град је изузетно простран, свуда морате да идете колима, али то није проблем када имаш добро друштво. Време је изванредно овде, а и даље ми невероватно делује чињеница да у децембру могу комотно да носим мајицу и бермуде, колико је вруће".

Прича се да се тамо храна доста разликује од оне коју имамо у Србији, наравно искључујемо домаће специјалитете. Да ли је то тачно и да ли ти то смета?
"Јесте, тачно је. Разликује се доста ствари, али ја нисам пробирљив момак, а-ха-ха. Искрено, све то иде од дана до дана, односно од расположења и тога шта смемо да једемо, а шта не".

У ТОРОНТУ САМ ПОСЕТИО СРПСКИ РЕСТОРАН, МИРАН САМ ЗА МЕСЕЦ ДАНА

Да ли ти недостаје српска кухиња?
"Био сам недавно у Торонту, на утакмици. Морам да кажем, тамо има много наших људи, па сам искористио мало слободног времена да одем у један српски ресторан. Сви су били тако љубазни према мени и добри, тако да мислим да сам сад подмирен за месец дана, а-ха-ха".

Како ти се чине тренинзи у НБА лиги? Да ли су обимнији него у Европи?
"Долазимо у халу ујутру око девет часова. Ту имамо састанак, па онда загревање и на терен излазимо око 10 или 11 часова. И у хали смо четири до пет сати, радимо и у теретани, али и тимске ствари".

Где су тренинзи тежи - у САД или Европи?
"У Европи дефинитивно", рекао је Марјановић уз смех и затим наставио:
"Овде имамо један тренинг дневно, тамо сам имао бар по два. И зато овде кад одрадиш то што имаш слободан си, свој си човек. Наравно, свако има право да ради индивидуално ако то жели".

Од тренутка када си ушао у свлачионицу Спарса, похвале на твој рачун пљуште са свих страна - од Данкана, Паркера, Дијаоа, Милса, Ленарда, тренера Поповича... Колико теби то значи?
"То је нешто нестварно. Јако ми прија када о мени тако велика НБА имена причају на позитиван начин, а притом су и моји саиграчи или тренери. Све те похвале дају ми додатни мотив да увек радим још јаче и боље, да будем изнад својих могућности. То значи да сам на правом путу и да ствари иду управо у жељеном смеру".

Шушка се да волиш да певаш и репујеш са саиграчима и да су они то јако добро прихватили.
"Овде влада изванредна атмсофера. Замислите само колико је добро када и они најстарији играчи, који су годинама у НБА лиги и имају толико НБА сезона иза себе, а имају и толико ентузијазма и енергије да се обрадују сваком твом потезу, да скачу да те поздраве, да ти уделе савет... Онда знате да је све како треба".

ДА НАСЛЕДИМ ДАНКАНА? БИЛО БИ ЛЕПО...

Видели смо у неколико наврата како ти Тим Данкан даје савете током утакмице. Очигледно је да има пуно поверење у тебе када њега нема?
"Он ми пружа велику подршку у сваком тренутку. Али не желим никог да издвајам, сви су ту и стварно смо један велики тим и породица. Сама чињеница да ти један тако велики играч открива тајне и указује ти како поправиш игру је одлична ствар за мене. Зато ја сваку његову реч упијам и радим на томе да будем што бољи".

Практично те спрема да будеш његова замена једног дана, зар не?
"А-ха-ха... Можда... Било би лепо...", остао је недоречен Марјановић, али је брзо наставио:
"Верујте ми, тај ће играти још неколико година без проблема. Када погледате како тај човек изгледа, како тренира, с колико посвећености и сада улази у сваки тренинг или утакмицу... Ко би рекао да после толико сезона иза себе може да ради још више. Када видим њега како ради, буквално ми даје још већу жељу да и ја радим још јаче, боље, да напредујем у сваком сегменту и будем на вишем нивоу. Он је прави узор за све, играче и оне који то желе да постану. Заиста је невероватан".

Нису 222 центиметара високом центру била потребна додатна питања, он је сам наставио у једном даху...
"Ми смо тим. Зна се ко су главни играчи и ко има какву улогу у тиму. Моје је да увек будем ту да одменим кога треба, искористим своје минуте на најбољи могући начин и мислим да за сада радим добар посао. Знам своју улогу и знам да сам само један шраф у машини која жели да победи на свакој утакмици. Зато сам ја увек ту да помогнем и желим да направимо велике ствари".

Шта ти је до сада оставило најјачи утисак?
"То што има много наших људи! Човече, буквално их има свуда, где год да смо. Увек су ту, на улицама, на трибинама и увек се свима јавим и испричамо се мало. Увек ми је драго када видим наше и могу да се испричам с њима".

Да ли си стигао да се видиш са Николом Јокићем и Немањом Бјелицом?
"Нисам, искрено. Само на два-три минута. Са Јокићем сам недавно имао директан дуел на терену, али пошто је распоред густ увек одмах кренемо назад и не стигнемо да се видимо као људи".

ЗВЕЗДА МОЖЕ ДО ТОП 16 ФАЗЕ, ИГРА ОДЛИЧНО

Пратиш ли Црвену звезду и њене резултате ове сезоне?
"До сада сам само пратио резултате, не стижем баш да их гледам. Али гледао сам утакмицу против Фенербахчеа, добро су изгледали на терену, а верујем да ће бити још боље".

Како ти изгледа нови центарски тандем Цирбес - Штимац?
"Мајк је прави. Игра одлично, заиста, видим да држи висок ритам целе сезоне и то је заиста одлично. Са Штимцем сам имао мање прилике да играм, али знам колико може. Прошао је притом многе велике европске клубове и сигуран сам да ће донети квалитет који је потребан Црвеној звезди".

Може ли Црвена звезда да победи Бајерн следеће недеље и оде у Топ 16 фазу?
"Да, сигуран сам да може. Када је пао актуелни шампион Реал, па и Химки, зашто не би могао и Бајерн? Ако буду играли онако како су и наумили, знам да ови момци могу до друге рунде".

Чујеш ли се са момцима из прошлосезонске генерације?
"Да, углавном са свима, али највише са момцима који су остали у клубу", закључио је Бобан Марјановић.