Гентова бајка из прве руке: Ни ми се овоме нисмо надали!

Штопер белгијског клуба Стефан Митровић признаје да је пре почетка Лиге шампиона прижељкивао треће место и пролеће у Европи, а сада чека да види да ли ће им жреб доделити Барселону, Реал, Бајерн, Манчестер Сити...

Фудбал 14.12.2015 | 10:00

Да су у Генту средином године одређивали своје амбиције према табели која приказује финансијку моћ учесника Лиге шампиона (погледај слику), вероватно би захвално узели од УЕФА око 15.000.000 евра колико им је следовало за пласман у елитно такмичење, стисли се, и надали да у наредних шест утакмица неће много да их боли. Срећом, нису.
„То није била опција, али нећу сад да лажем, па да кажем како смо мислили да можемо да будемо на прве две позиције у групи са Зенитом, Лионом и Валенсијом. Били смо срећни што смо ту, и надали се евентуално трећој позицији, односно томе да обезбедимо пролеће у Европи. И није баш да нисмо гледали буџете, мислим да смо БАТЕ и ми ту били најтањи“, искрен је 25-годишњи Стефан Митровић, штопер Гента, и један од ретких Срба који ће бити учесници осмине финала Лиге шампиона.

Три победе у групи Х, позитивна гол-разлика, па на све то, у последњем колу одлучујући тријумф над Зенитом, који је дотад имао стопостотан учинак. Као да Гент није први пут у историји у Лиги шампиона.
„Знам да су људи више гледали Барсу, Реал, Бајерн... да нису толико обраћали пажњу на нас. Али играли смо заиста добро. Чак у неким мечевима нисмо имали среће, незаслужено смо изгубили, можда је број бодова могао да буде и већи, али да не испадне да се жалимо, све је добро прошло.“

Митровић апострофира, по његовом мишљењу, шта је највише допринело историјском успеху, али наглашава и факторе који су им олакшали посао.
„Тренер је најзаслужнији. Хајн Ванхезебрук није толико познат европској јавности, али у питању је страшан тактичар и мотиватор. Сарађивали смо раније и у Кортрајку, на његов позив сам и стигао у Гент, и добро знам шта причам. У прилог му је ишло то што се поклопило да се формирала група играча која сјајно функционише. А мимо нас, чуо сам да је у Лиону било неких проблем на реалцији тренер - управа, ни у Валенсији није све сјајно функционисало, а то мора да утиче на екипу. Искористили смо све те факторе и урадили оно што нико није очекивао, па ни ми сами.“

НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ПУТА ПАДНЕШ, НЕГО КОЛИКО ПУТА УСТАНЕШ

Ни сам репрезентативац Србије, каже, још није свестан како је ово успех. Није навикао на овакве приче. Стефан Митровић је живи доказ да заиста „није важно колико пута паднеш, него колико пута устанеш“. Звезда га се одрекла на самом почетку каријере, па је преко Рада, Петржалке, Брна, Металца и Кортрајка обебедио трансфер у Бенфику. Португалци су га послали у Ваљадолид где је после сјајна три месеца договорио вишегодишњи уговор, али је клуб испао из Примере. Потом је у Фрајбургу планирао да се скраси, али је клуб испао из Бундеслиге. Сада му се све вратило.
„Ух, колико сам се само пута борио за опстанак, колико утакмица на нож одиграо. И обично сам испадао из лиге, а-ха-ха... Ово је нешто ново. И баш ми прија. Практично сам први пут у ситуацији да играм у екипи која у сваком мечу иде на победу и - побеђује. Тих претходних година, сваки меч је био под тензијом, али сам имао прилику да играм против Реала, Барселоне, Бајерна... и сада ми доста значи то искуство. Употребио сам све што сам научио и помогао екипи и себи. Они који ме познају знају колико сам посвећен фудбалу и колико сам напорно тренирао да бих до овде дошао.“

Док клупски оперативци раде на томе да позајмицу из Фрајбурга претворе у вишегодишњи уговор, Стефан са саиграчима сигурно дисктује о могућем ривалу у осмини финала, који ће им бити додељен на жребу у понедељак.
„Не бисмо волели шпанске представнике и Бајерн, а ја бих највише волео да се састанемо са Енглезима, дакле са Манчестер Ситијем или Челсијем. У сваком случају, бићемо потпуно растерећени у фебруару, уживаћемо у фудбалу, па ћемо видети где ће нас то одвести.“

На пролеће се очекује и кулминација у белгијском шампионату, који је Гент у години на измаку освојио први пут, а које, признаје Митровић, до финиша не обилује узбуђењима.
„У Белгији се игра плеј-оф по посебном систему и готово редовно се догађа да екипа која буде прва у овом, лигашком делу не узме титулу. Зато сви са много више жара улазе у плеј-оф, када се све решава.“

Занимљиво је и то да је поменути тренер Ваннезебрук у досадашњем току сезоне користио само 15-ак играча.
„Чак смо и у Купу Белгије играли с најјачим саставом, што остале водеће екипе не раде. Дакле, максимално на сваком фронту. Зато и није било више прилике за нашег штопера Витаса и везисту Полетановића, али момци добро раде, млади су, клуб рачуна на њих и верујем да је питање тренутку када ће заиграти. Тиму је добро ишло све време, а знате и сами да тренери не воле да мењају тим који добија.“

„МИЛИЋЕВИЋ БИ ДА ИГРА ЗА СРБИЈУ“

Зато је један други играч с презименом на „ић“ блистао. Данијел Милићевић дао је историјски гол у последњем колу Лиге шампиона против Гента, а и пре тога био је један од најважнијих чинилаца у тиму. Рођен у Белинцони, пореклом из Угљевика, Милићевић после Ивердона, Лугана, Еупена и Шарлрое, са 29 година у Генту доживљава врхунац каријере.
„Учинак све говори, Данијел стваро игра одлично. Знам да су га звали из Босне и Херцеговине да игра за њихову репрезентацију, али је његова жеља да заигра за Србију.“

Као и за све српске играче, и за Митровића је баш репрезентација болна тема у овом тренутку. Предстојеће Европско првенство у Француској гледаћемо преко ТВ-а, иако ће на њему играти чак 24 репрезентације.
„Заслужено! Скоро ништа нисмо показали у овим квалификацијама. Велики део кривице је на нама играчима, кад погледате у којим клубовима и како играма, јасно је да морамо да будемо међу водећим нацијама у Европи. А ми нисмо ни међу 24 најбоље екипе. Мора много тога да се мења, али то је за посебну, дубљу анализу...“, с тугом у гласу закључује Стефан Митровић.