Досије Поповић: Шта је обећао, а шта испунио?!

Скоро једногодишња владавина Партизаном почела је најавама о Лиги шампиона и повратку породичне атмосфере на трибине, пред чијим притиском је на крају председник и попустио остављајући људима да анализирају да ли су црно-бели у бољој позицији сад или кад их је преузео.

Фудбал 13.12.2015 | 23:40

Био, видео, отишао.

Чим је загустило, Зоран Поповић се покупио и напустио клуб за који је, пре безмало годину дана уверавао да га види у Лиги шампиона. На пролеће га, чак и из фотеље своје фирме или дома, неће гледати ни у Лиги Европе, међутим, пре него што Скупштина која га је изабрала усвоји његову и оставке осталих чланова одлазећег Управног одбора природно би било да председник, као први човек, испостави рачун као што је тражио од својих претходника. Да се тачно зна - на чему је Партизан.

Пре свега: да ли има дугове, према коме и у коликом износу? Одмах затим, где су велике инвестиције које је обећао на Изборној Скупштини. И на крају, ал’ што кажу Американци, не и мање важно, ко је у клуб довео играче који нису у стању да прођу Аугзбург чак и у ситуацији кад им одговара и пораз 0:1:, 0:2, 1:2.

Идемо редом.

Најпре - новац. Зоран Поповић је тврдио да, са својим сарадницима, има план да оздрављење Партизана. Предочио га је у дану кад је изабран на председничку фунцију. А до данас, кад с ње одлази, није га спровео у дело.
„Финансијски план који представљам подразумева улазак 8.000.000 евра до краја 2015. године. Обећавам инвестиције од 6.000.000 евра до 31. марта, а до фебруара ћемо изаћи из блокаде у којој смо тренутно. Посебну пажњу ћемо посветити измирењу обавеза како бисмо могли да играмо УЕФА такмичења. Мој план је да се пре ових 6.000.000 оформи кредитно предузеће у оквиру клуба које ће за прву помоћ донети 2.000.000“, причао је Поповић 25. децембра прошле године.

У покушају да успе на том пољу, тражио је кредит на 4.000.000 евра, међутим, како је баш тих дана, почетком фебруара, Петар Шкулетић продат Локомотиви подигао је свега 1.000.000 евра. Као залог, ставио је Спортски центар Земунело под хипотеку.
„Кредит смо добили на пет година и то тако што смо ставили хипотеку на Спортски центар Телеоптик, ту немамо шта да кријемо. Грејс период нам је 18 месеци, а каматна стопа 6,4 одсто, што је сигурно најповољније што смо могли да добијемо. Још нисмо одлучили на шта ћемо усмерити та средства, али није тачно да ће два милиона отићи на порез, јер су наша дуговања по том основу око 700.000 евра. Битно је да одблокирамо рачун и послујемо несметано“, изјава је Зорана Поповића од 14. фебруара.

У међувремену је Иван Маричић, један од чланова Управног одбора, објавио да дуг Партизана, на дан 31. децембар 2014. износи 14.873.000 евра. То је у аманет садашњој оставила претходна управа. Као један од начина санирања председник Поповић је предложио да сваки појединац из УО позајми Партизану минимум 50.000 евра. У старту је наишао на отпор. Најближих сарадника.
„Обичан сам грађанин и заиста немам тај новац да донирам. Био сам седам година члан управе Партизана и никада није било предлагано да се клубу дају донације. Није ово приватни клуб да уложиш новац и после узмеш деонице“, говорио је потпредседник Милорад Вучелић 26. фебруара.

Оно на чему се досадашњим челницима Партизана не може замерити јесте - потврђују то и запослени - да су за време свог мандата све плате регулисали на време. На том плану нема кашњења откако је Поповић главни, али остаје дилема због чега нису исплаћене плате које се дугују још из времена док је председник био Драган Ђурић, уз подсећање да се појединим играчима и члановима стручног штаба дугује и за премије (титуле, пласмани у ЛЕ) у вредности д неколико десетина хљада евра.

Плате на време и најава да ће Партизан добити спор са Војском Србије, те да ће му бити враћен стадион сматрају се плусевима одлазеће врхушке, у којој су малтене од првог дана постојале несугласице. Најпре се то видело на примеру тадашњег потпредседника Љубише Тумбаковића који је са овом гранитуром људи издржао тек два месеца, да би се касније повукао и из илегале, без учешћа у одлукама, пратио дешавања пре него што је поднео неопозиву оставку. Ту је и конфликт са претходним тренером Марком Николићем, отераним за далеко мање „грехове“ него што су правили Зоран Милинковић и Љубинко Друловић, па размимоилажење у погледу на фудбал са Драганом Ћирићем због чега је и спортски директор напустио клуб.

Због недостатка правог човека у спортском сектору, Партизан је, углавном немарношћу људи из управе, ослабио тим, лако се одрекавши Данка Лазовића, Николе Дринчића, Бранка Илића, Владимира Волкова и још неких играча. Њихова места попуњавали су фудбалери сумњивог квалитета (Фабрисио), они који нису оправдали очекивања (Божинов) или показали да још нису зрели за озбиљан фудбал (Јевтовић). А то како су неки од њих долазили - ако буде хтео и пре свега поштен према себи и Партизану - Поповић би могао да обелодани као савршен пример наследницима како не би требало. Ни смело.

Партизан за време мандата Зорана Поповића променио тројицу тренера (од којих Марка Николића и даље плаћа 10.000 евра сваког месеца, што је цена превременог раскида сарадње), док су се ангажмани Зорана Милинковића и Љубинка Друловића показали као промашаји и са те стране тешко да би могло да се оцени како је управа црно-белих бирала добра кадровска решења.

За све време, иста та управа, трепела је озбиљне критике у јавности и слушала како је на свакој утакмици вређају навијачи са запада и истока. Југ је није дирао. До четвртка. А онда је и Гробарима прекипело. Орило се после Аугзбурга: „Управа, напоље“.
„Навијачи Партизана су специфични, они осећају оно што други не могу, због тога их је тешко заварати лажним обећањима и триковима. Сигуран сам да ако успемо да вратимо породичну атмосферу, по којој је Партизан увек био препознатљив, унутар клуба да ће навијачи то препознати и да ће посета бити далеко већа него раније“, једна је од порука Зорана Поповића дата у новогодишњем интервјуу са сајт Партизана.

Сами процените колико се обистинила у дану кад је на кључној утакмици за спас сезоне и најважнијој коју је клуб играо у последњих десет година на њу дошло тек 20.000 гледалаца.