Калашњиков до 500 евра на црном тржишту

Већина илегалног оружја мањег калибра на европском црном тржишту долази из земаља Западног Балкана. Тамошњи криминалци и терористи врло јефтино набављају пиштоље и друго оружје – то је опасност за цијели континент.

Србија 07.12.2015 | 11:20
Калашњиков до 500 евра на црном тржишту

Атентатори из Париза су, судећи по медијским извјештајима, између осталога користили двије јуришне пушке типа Застава М70 с подручја бивше Југославије. И у нападу на редакцију сатиричног листа Цхарлие Хебдо у јануару ове године, терористи су користили оружје чији трагови воде на Балкан. Приликом разбијања једне косовске терористичке ћелије у Италији и на Косову прије неколико дана, у једном селу на Косову пронађена је већа количина илегалног наоружања.

Након ратова на тлу бивше Југославије у 90-им годинама, те пљачке складишта стрељива у Албанији 1997., процветало је црно тржиште с различитим врстама оружја – и то не само на Балкану. Већ одавно је арсенал оружја врло добро наоружаних комунистичких држава стигао у земље остатка Европе. Цијене варирају: на Балкану се за калашњиков плаћа између 300 и 500 евра, а у неким другим земљама Европе се за исто оружје по комаду плаћа и до 2.000 евра.

Јефтино оружје за терористе

По једној студији Флемисх Пеаце Институтеа у Бриселу, највећи дио илегалног оружја из балканских земаља се кријумчари у друге европске државе. „Говоримо о Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Албанији, може се рећи да многе од тих земаља имају проблем са илегалним оружјем“, каже један од аутора студије Нилс Дуqует.

"То је оружје које је након ратова на Балкану остало у рукама тих људи“. У земљама Западног Балкана у оптицају је свеукупно гледајући више илегалног него легалног оружја, тврди суговорник ДW.

Као посљедица ратова у бившој Југославији остало је јако много оружја - експерти процјењуују око милион комада - које може доспјети у руке терориста

Да је то огроман проблем за сигурност у цијелој Европи, постало је јасно најкасније након паришких напада. „Не знамо како су паришки терористи дошли до оружја“, каже УН-ов стручњак за наоружање Иван Зверзхановски у Београду.

„На Балкану је у оптјецају јако много илегалног оружја, и ми знамо да постоје везе између оних који то оружје продају, организованог криминала и терориста који их купују.

Зверзхановски ради за Соутх Еастерн анд Еастерн Еуропе Цлеарингхоусе фор тхе Цонтрол оф Смалл Армс анд Лигхт Wеапонс (СЕЕСАЦ), организацију Уједињених народа која се бави контролом лакшег наоружања на подручју југоисточне и источне Еуропе.

"Црно тржиште злочинаца и терора"

И косовски сигурносни стручњак Бурим Рамадани из Института за европске студије (ИСПЕ) у Приштини сматра да влада велика доза ризика: „Државе на Западном Балкану су крхке. И то олакшава посао терористичким скупинама у процесу набавке различитог оружја.“

Бивши шеф албанске тајне службе Фатос Клоси спомиње још један аспект трговине оружјем: „Терористи плаћају јако добро и тако увијек успијевају пронаћи оружје на црном тржишту. Знамо да на Балкану постоји црно тржиште, на којем су активни злочинци и терористи.“

Забрињавајуће су бројке о количини илегалног оружја које „кола Балканом. Судећи по наводима Министарства полиције Србије, само у тој земљи постоји између 200.000 и 900.000 комада илегалног оружја. Један извјештај УН-а из прошле године наглашава висок број комада илегалног оружја на Косову. У земљи с око два милиона становника спомиње се око 450.000 комада оружја мањег калибра. У БиХ, по наводима београдског СЕЕСАЦ-а, у приватном посједу је још увијек око 750.000 комада илегалног оружја.

Продаја на црном тржишту

О Албанији се може само шпекулисати каже Фатос Клоси. Са сигурношћу се може рећи да се ради о већем броју, наглашава он: „Знамо да је много оружја дошло у руке криминалних група, али оно се налази и у посједу сасвим нормалних људи. Они су оружје задржали након пљачке складишта стрељива 1997., поготово у руралним подручјима Албаније. То су људи који се с оружјем осјећају сигурније.“

Слично је на цијелом Западном Балкану. Многи су људи након ратова једноставно задржали оружје, каже Нилс Дуqует. "Сазнали смо да људи сад почињу продавати то оружје, и то особама које их онда у мањим количинама кријумчаре у ЕУ. А кад оно тамо стигне, оружје кружи од једне до друге криминалне групе.“

Након завршетка ратова, на Балкану постоје акције и кампање којима се покушава анимирати људе да драговољно врате оружје. Али без великог успјеха. У овој години и Србији је предано само 7.500 комада наоружања.

Извор: НН/ДW.цом

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

зитто

07.12.2015 13:22

"То је оружје које је након ратова на Балкану остало у рукама тих људи“. Па , ми на Балкану 80 - их година нисмо имали ни праћке .Ко нам је тутнуо пушке у руке ? Запад је подметнуо своје " копиле " Балкану . Одрасло дијете , пунољетно , хоће код родитеља ! Све што су , од вајкада , подметали Србији , послије су трпили на својим леђима . На реду су исламисти и остало је још безразложно бомбардовање из '99 - е ! Кад безобразлук надмаши интелигенцију , онда се искуство стекне преко сопствене " грбе " . Нема у овоме , што кажем , ни освете ни мржње , све је чиста метафизика . Будале , никако да укапирају поруку : Оставите Србе и Србију на миру !

ОДГОВОРИТЕ
Name

Пасха

07.12.2015 13:23

Лазете, по Босни има до 100 еура, а по Њемацкој калас коста и пар хиљада еура.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Црни

08.12.2015 07:42

Смеће

ОДГОВОРИТЕ