Шта жене са Запада чека у калифату?

Колико је жена пошло из западних земаља поуздано се не зна, а поготово не постоје подаци за жене из шире регије Блиског истока. Иако је тема присутна у медијима, прва научна истраживања почела су се стидљиво појављивати тек ове године и углавном су базирана на сазнањима с друштвених мрежа.

Свијет 06.12.2015 | 14:45

Екстензивна употреба друштвених мрежа међу присталицама дала је ИС вриједно оружје за пропаганду, али је и истраживачима дала увид у њихову мотивацију и њихове животе на подручју под контролом тзв. Исламске државе.

О емигрирању из Европе и животу жена у калифату разговарали смо с Норвежанком Андреом Аасгаард која на Универизету Лунд припрема магистарски рад на тему одласка жена из Скандинавије у тзв. Исламску државу. Она потврђује како су извори за истраживања лимитирани:

‘Лично не знам никога ко би имао контакт са женама на подручју под контролом ИСИЛ-а, али слиједим профиле неких од тих жена на друштвеним мрежама. Међутим и то постаје све теже. Тwитер, рецимо, затвара полако те рачуне’.

Барата ли с икаквим бројкама колико се дјевојака и жена са Запада или ширег подручја Блиског истока придружило ИСИЛ-у у Сирији и Ираку?

Андеа каже да је тешко те бројке провјерити. Већина европских земаља не објављује службене бројке оних који су отишли у Сирију или се вратили, а још је осјетљивије када је ријеч о женама.

Нисам видјела никакве службене бројке. Постоји процјена тхинк-тханка Институте фор Стратегиц Диалогуе о 550 жена из Европе (без Турске и Русије) Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, али она је с почетка 2015, а пуно их је одонда отишло, па вјерујем да је број већи. Што се тиче Скандинавије, процјене су сљедеће: 30 – 40 из Шведске, 20 из Данске и 10 из Норвешке. Никаквих процјена немам везано уз Блиски исток, али читала сам како су Мароканци повели читаве породице.

Колико је жена са Запада које су ратовале за ИС погинуло непознато је…

Податке је немогуће провјерити, али зна се да су неке жене из Скандинавије погинуле у вазушним нападима, наводи Адреа.

Улога жена у ИС?

Конзервативна интерпретација ислама забрањује женама да заузму активну улогу на ратишту, што је занимљиво када се има у виду да је Ал-Каида Ирака, из које је настао ИСИЛ, користила жене као самоубице.

Женама се у ИС дозвољава да се боре једино ако вође прогласе фатву у којој им то налажу јер је ситуација у калифату постала очајна. Међутим, неудане жене у доби од 18 до 25 година учествују у женским бригадама Ал-Кханссаа и Умм Ал-Раyан у Раки и Мосулу. Ријеч је о моралној полицији која осигурава да се жене одијевају у складу са шеријатским законима. Прије укључења у те бригаде, жене пролазе једномјесечну обуку.

Главна улога жена је давање логистичке подршке и давање подршке удајом за борце.

Њихова је примарна улога преузимање бриге о супругу и рађање нове генерације џихадиста.

Важно је нагласити да је концепт мајчинства и иначе врло важан у исламу.

Неуданим женама се налаже да живе смјештене с другим женама у Ал-маqару – тамо живе само неудане жене и удовице. Охрабрује их се да се што прије удају. Многе се удају и прије доласка у Сирију – било је примјера када је то обављено преко Скyпа.

Према идеологији ИСИЛ-а, жене се могу удати већ у узрасту од девет година, наводи Андреа.

Када ожењени борац дође са породицом, даје им се кућа – обично конфисквана локалном становништву које је или избјегло или је протјерано.

ИС сматра да жене не могу бити добре мајке ако немају основно образовање па дјевојке пролазе основно образовање током којег уче о вјери те вјештине попут шивења и кувања.

Жене не смију напуштати кућу без мушке пратње рођака или супруга, осим ако имају нарочито добар разлог: ако студирају теологију или су љекари или учитељице. Вјерује се стога да већину времена проводе у кући, често у друштву других жена.

Ако жена изгуби супруга, очекује се да се поново уда након традиционално прописаног раздобља од четири мјесеца и десет дана (иддах). За неке се жене вјерује да имају активну улогу при онлине регрутовању. Немогуће је, међутим, провјерити стоје ли иза тих профила заиста жене.

Шта дјевојке из Европе мотиише да напусте дом и прикључе се таквој идеологији?

Андеа наводи да не постоји један заједнички разлог. Неке од њих посебно су паметне и по томе се истичу у својим школама. Друге су мање сретног поријекла. Неке су дјеца имиграната, а друге су конвертити на ислам.

Везано за моја истраживања у Скандинавији, занимљиве су двије ствари. Као прво, дјевојке обично одлазе из истих градова и постоје примјери регрутовања дјевојака у стварном животу.

Као друго, многе од њих управо су прошле кроз неку животну кризу која је завршила њиховим прихватањем екстремније интерпретације ислама. То, међутим, не објашњава зашто су морале подузети тако радикалан корак да оду.

Главна улога жена је давање логистичке подршке и давање подршке удајом за борце. Њихова је примарна улога преузимање бриге о супругу и рађање нове генерације џихадиста.

Регрутују се на различите начине, при чему важну улогу имају друштвене мреже. Постоји специфична пропаганда усмјерена управо на жене у којој се наглашава како је задаћа добрих муслимана да емигрирају у калифат. Постоји и посебна медијска фондација усмјерена на жене – ал-заwра'а. Она објављује информације са савјетима за оне које се спремају за пут у Сирију, видео снимке с приказима рата, вјежби, учење шивања, прве помоћи и припреме хране. Најважније је то што су жене активне на друштвеним мрежама у којима славе живот у ИСИЛ-у.

Важну улогу игра и лични онлине контакт – лако је ступити у додир с људима који се регрутују путем интернета. Обично започну комуницирати на отвореним платформама прије него се преселе на затворене платформе, као што је КИК и приватни чатови на Фацебооку и Скyпу.

Други вид је регрутовање у стварном животу. Бројне Швеђанке регрутоване су кроз личне контакте.

Извор: Тпортал.хр