Кореча: Новак то неће јавно да каже, али...!

Алекс Кореча, некада други тенисер света, сматра да је крајњи циљ Новака Ђоковића да постане најбољи тенисер у историји.

Тенис 06.12.2015 | 15:00

Шпанац је двоструки финалиста Ролан Гароса, у каријери је освојио 17 титула, укључујући и завршни турнир 1998. године, а после каријере био је тренер Ендија Марија од 2008. до 2011. године.

У тексту за портал Тхе Теннис Басе Кореча је писао о томе зашто се Бекер и Ђоковић тако добро слажу, о томе шта га је највише импресионирало код Новака ове сезоне, као и зашто мисли да је српски тенисер постао “неуништив“.

Текст Алекса Корече преносимо вам у целости:

Анализирајући сјајну сезону Новака Ђоковића, имам један посебан осећај – нашао је емотивну стабилност и она је заслужна за те резултате, није то одједном, тражио је и годинама јурио ту стабилност.

По мом мишљењу, улазак Бориса Бекера у тим био је прилично шокантан, а и изазвао је бројне коментаре, нарочито у почетку. После ових успеха рекао бих да је Немац био пун погодак и да су се њих двојица заиста идентификовали један са другим. Они су двојица велкких играча, необични и јединствени, а на неки начин Бекер је Ђоковићева сенка – кажем то у позитивном контексту и са свим поштовањем на овом свету.

Обојица воле спектакл, шоу, све оно што се дешава мимо тениса, воле да буду звезде. Новак осећа велику подршку Бекера, поготово у нечему што је веома важно за таквог спортисту – како носити ту славу, живети с успехом и изборити се са свим изазовима. Борис му помаже да ужива и учи га да се бори са ссвим тешкоћама које се догоде када направиш ’бум’ и постанеш глобално познат.

Ове сезоне Ђоковић је показао да може да буде не само један од најбољих у историји, већ и најбољи. Откад је освојио десету Грен слем титулу, верује да може да достигне највеће. Почео је годину у доброј форми, али требало је да прођу недеље и месеци да схвати колико феноменално у ствари игра. По мом мишљењу, он је постао неуништив играч – због начина на који се креће, зато што зна да комбинује агресивну игру са дефанзивом, мобилан је, има неограничену амбицију и оно што је виталан фактор изнад свега, а то је мир који рањје није имао.

То не показују само његови резултати, већ и његови гестови, мимика, начин на који се понаша на терену. Сада је тешко препознати по томе да ли води или губи, да ли је 2:1 у првом сету или 5:5 у петом сету Грен слем финала. Нашао је унутруашњи мир који имаш само онда када тачно и јасно знаш шта желиш – то је оно што ме је највише импресионирало код њега.

Научио је како систем функционише и наставља са својом рутином независно од тога да ли је добио или изгубио поен. Не узбуђује се превише, а слави кад треба да се слави. Не троши беспотребно енергију и сада је чак уздржано прославио и Грен слем титуле – одаје утисак као да је његов посао тек почео, као да је на почетку каријере.

Његови гестови нису гестови велике радости – ставља камен по камен на путу до свог крајњег циља. Неће то рећи јавно, али сигуран сам да је његов циљ да буде број један у историји. Позитивно за његове ривале јесте што се у 2016. години креће од нуле и што могу да га стигну.