Анализа: Свјесно или не, "Гроф" је послао ТРИ снажне поруке!

Између "кеца" и "петице" на семафору, могле су да се препознају поруке које је тренер Црвене звезде послао јавности и челницима. Остаје само дилема да ли намерно или игром случаја...

Фудбал 03.12.2015 | 09:20

Потпуно свесно или без и најмање помисли да ће се све завршити једним од најтежих пораза непобедиве Црвене звезде у њеној славној историји, Миодраг Божовић ове среде послао је снажну поруку челницима клуба.

Или ономе што је од челника остало...

Дебакл у утакмици са Борцем из Чачка, који је у финишу могао да добије још значајније размере од историјских 1:5, указао је на неколико проблема који су остали да леже на травњаку "Маракане" и када су рефлектори престали да сијају.

Остаје само дилема, а одговор на то зна само "Гроф", да ли су проблеми откривени намерно, сада, у Купу, непосредно пред паузу у првенству и решавање неких кључних питања у клубу или их је оголио сам Милорад Косановић, приредивши Црвеној звезди други најубедљивији пораз код куће у историји, после оног из 1966. године када је на истом месту Вележ победио 2:6.

Кренимо редом...

а) Изостанак Марка Грујића;

У најављеној ротацији пред осмину финала Купа испао је један од двојице најбољих и, тренутно, најтраженији и најскупљи фудбалер Црвене звезде, Марко Грујић, а шансу је, иако је такмичарски погон нудио и друга, срећнија решења, добио готово некоришћени штопер Мамаду Мбођ.

Ова двојица фудбалера, осим тога што су високи и вижљасти, немају апсолутно ништа заједничко.

У почетку, а Божовић је тај кредит и поверење заслужио са 16 узастопних победа у Суперлиги, све је деловало симпатично, као покушај да се високи штопер опроба у везном реду, међутим врло брзо све је почело да слути на катастрофу. Која је и уследила... На полувремену, шеф Звездине струке последице дупле круне скупог експеримента покушао да ублажи враћајући погубљеног Мбођа у већ разбијену задњу линију, а на његово место гурајући најслабијег и најнесигурнијег на терену у првих 45 минута, такође младог штопера Вукашина Јовановића.

Суштински, ништа се у игри Црвене звезде није променило, Борац је у првом полувремену дао три, имао и стативу, у другом два, а могао још два. Међутим, први пут ове сезоне играчима, навијачима, симпатизерима, противницима и, на крају, директору Звездану Терзићу, пружен је јасан и необорив доказ:

Ова екипа Црвене звезде без Грујића у постави највероватније изгледаће овако и од Лиге шампиона неће бити ништа. И продате ли га, биће углавном овако. Порука је исписана довољно јасно.

б) Одбрана или боље рећи "одбрана".

За тврдњу да Црвена звезда ове сезоне није поставила одбрану ближе центру него вечерас потребна је исцрпна и детаљна анализа, али је већ после 10 минута утакмице било јасно да су хронично несигурни Марко Петковић, данас веома непоуздани Вукашин Јовановић, искусни, али спори Александар Луковић и мотивисани, брзи и офанзивни Луис Ибањез, добили задатак да линију помере скоро па на центар игралишта.

На све то, Мбођ практично и није играо у тандему са Мичелом Доналдом, већ је највећи део времена провео на позицији "треквартисте" (како ово гротескно звучи), иза Луке Јовића, што је оставило праву "ливаду" на средини терена и Црвена звезда је у јуришу преко те "ливаде" и пала као покошена рафалом.

Искусни Косановић теретио је Петковића и Јовановића константно слањем комплетног везног реда удесно и када је Јовановић изгубио први ваздушни дуел са вишим и снажнијим Вујаклијом, уследила је акција, пас, пас и гол са упражњене позиције штопера за 0:1. Све после тога био је, мање-више, логичан след догађаја, иако је мало ко на стадиону и ван њега помишљао да ће Кахриман сећи контру неуморних Чачана за 1:6.

Поруку смо схватили: Ова одбрана Црвене звезде, на оволиком терену, без "кључа" који у рукама целе сезоне држи Грујић (и, ако дозволите, заблуда је да Грујић учи играјући уз Доналда, јер су у најмању руку једнако квалитетно школовани), са тромим паром ногу капитена Луковића и Петковићем, сјајним и вредним момком који се неуспешно труди да пронађе загубљено самопоуздање, исто би прошла против неког новог Каирата, Рена, Славије, итд.

А, игром случаја, овај шамар од често омаловажаваног Косановића уследио је у периоду сезоне у којем се у Љутице Богдана увелико дискутовало око тога шта је Звезди потребно за пласман у Лигу шампиона наредног лета... Утолико за све у клубу и боље што се ово догодило баш овако.

ц) Навијачи и "навијачи".

Као и у под а) и б), хтео-не хтео Божовић је вечерас послао поруку и навијачима, али онима који су негде успут престали да долазе на стадион, из само себи знаних разлога.

Било их је све мање и мање, галама на трибинама била је све тиша и тиша, притисак на противника све блажи и блажи, да би све кулминирало данас када је екипа Борца била непријатно самоуверена и решена да понизи ривала пред његовим навијачима, на његовом стадиону.

Да ли би било 1:5 и пред 15, 20 хиљада људи? То не можемо са сигурношћу да знамо, али је порука била више него јасна:

Оно мало људи што је остало на трибинама Стадиона "Рајко Митић" више не може да брани "Неосвојиву тврђаву", како навијачи Звезде тепају овом некада веома популарном месту окупљања.

Поруке смо препознали на семафору, између "кеца" и "петице": Црвена звезда без Марка Грујића или бар појачања које би клонирало његове квалитете, без најмање двојице квалитетних појачања у одбрани и без масовне подршке навијача, али не на друштвеним мрежама и форумима, већ на трибинама, неће остварити свој деценијски сан о пласману у Лигу шампиона.

Остаје само дилема да ли је "Гроф" ово написао својеручно или му је плајваз украо колега Косановић...