Анализа: Зашто нема навијача на српским стадионима?!

Седам утакмица 19. кола српског шампионата посматрало је седам хиљада навијача. Утакмицу Црвена звезда – Вождовац пратио је најмањи број гледалаца у последњих неколико година.

Фудбал 30.11.2015 | 23:00

Број навијача на сусрету претходног кола измеду Партизана и Новог Пазара био је готово троцифрен. Куда плови брод српског фудбал и за кога се он игра? Стручњаци кажу – зовите професионалце да се баве тим проблемом.

Засто навјиачи издају поново српски фудбал? Сада када Звезда игра најбољи фудбал у последњој деценији, Партизан је на прагу европског пролећа, Чукарички и Борац су раздвојили вечите, деца Војводине сјајно играју предвођена талентом који није годинама није виђен на српским теренима, а на југу још од чувеног Реала са Нишаве нису били ближи наступу у Европи.

“Нема више градова у којима се за фудбал живи. Одавно немамо атмосферу да се око фудбала и локалног клуба живи, да се његови играчи препознају и поштују“, каже Зоран Аврамовић, аутор неколико књига које везују фудбал и маркетинг.

“Ја пре свега мислим да је велики проблем посећености на стадионима, проблем који је задесио читаву Европу – а то је насиље на стадионима“, сматра Драган Животић, декан на Факултету за спортски менаџмент.

Проблем хулиганизма решава се у породици, држави, али и уз помоћ закона који се примењују. Ипак, шта клубови могу да ураде и да ли уопште нешто раде?

“Све се свело на производњу добрих играча, који се труде да што пре напусте земљу како би обезбедили егзистенцију. Србија је четврта у свету по извозу играча, иза Бразила, Аргентине и Француске. И то је једини бизнис којим се око фудбла људи у Србији баве“, каже Аврамовић

“Мислим да фокус треба да буде на међународној сцени, на европским такмичењима. Ту видим шансу наших клубова, а за то је потребно да имате тим, а како да имате тим када сваке године продате два-три млада играча и кукате како морате то да радите јер немате новца. И то је једно затворено коло у коме ови људи раде, а не желе да прошире ту слику“, надовезује се Животић.

А ко се у нашим клубовима бави маркетингом и јесу ли то препознале локалне средине?

“Сурдулица, Пазар, Ивањица , Суботица имају причу са навијачима, они би могли да покрену тај маркетинг. Међутим, потребно је да то раде људи који су професиналци. То одмах значи да они морају да буду плаћени и ту настаје проблем. Како и на који начин обезбедити новац за њихов рад“, каже Аврамовић.

“Не може у маркетингу да ради неко ко нема никакво знање о томе. Неко ко нема биографију. Ето. председник клуба ми је пријатељ или рођак и стави ме да будем директор маркетинга. То је наука која се изучава“, објашњава Животић.

На маркетинугу мора да се ради свакодневно – сви у нашем фудбалу желе да се баве пословима близу фудбалера и терена, а мали је број они који желе да рударе у овој индустрији. Да би навијачи дошли на стадион, морају да препознају фудбалере локалног клуба као “своје“.

“Док је Алекс Фергусон био менаџер Манчестер јунајтеда, играчи су имали обавезу да сваког понедељка посете неку школу, институцију, да би их у Манчестеру сви прихватили. Али тамо око клуба ради 800 људи, у Ливерпулу око 1000... То је озбиљна индустрија“, наглашава Аврамовић.

“Знате, када видим да су највећи успех маркетинга једног клуба нове столице за резервне фудбалере или потписивање уговора са књижаром – то је смешно. Па то је озбиљан посао. Звезда и Партизан морају да имају своју телевизију. Ван земље има више од пет милиона Срба, нека само пет одсто купи картицу да прати шта се дешава у њиховим клубовима и бенефит би био огроман“, поручује Животић.

Изнад српског фудбала стоји сенка која обичног навијача тера од стадиона – празне трибине, нереди, лоши терени, никаква забава око стадиона и у његовом оквиру. А све то може да се окрене јер испод сенке не мора увек да буде лоше. Предуслови за то постоје – добри фудбалери, емоције, медији, једино је неопходан...

“...Рад. Цео овај разговор своди се на причу о новцу. Али до новца се не може доћи тако што ћете седети, кукати и чекати да вам неко нешто поклони. Рад је привилегија и само тежак рад доноси срећу, колико год то звучало апсурдно. А“ уз тежак рад долази и новац. Реалтивно једноставно“, закључује Аврамовић.

Последица тог рада требало би да буде учешће у европским такмичењима, а од тога неће користи имати једино клубови, већ и градови, привреда и целокупно друштво.