Анализа - видео: Кобијев опроштај - Мисли више не лутају ка кошарци!

“Шта има ново“, на тај начин Коби Брајант почео је прву конференцију за новинаре пошто је објавио да се на крају сезоне повлачи из кошарке.

Кошарка 01.12.2015 | 23:45

Насмејао је и себе и новинаре, а затим су прешли на озбиљну тему – повлачење јединог човека који је 20 година играо за исти НБА тим.

“Знао сам већ неко време, оваква одлука не доноси се на основу спољашњих околности, то мора да буде унутрашња одлука. На крају сам одлучио да прихватим да заправо ово више не могу да радим и у реду сам са тиме. Када сам то схватио, решио сам да обавестим све, зашто да не? Скинуо сам терет са својих рамена, али и са рамена свих других. Мислим да је то исправна ствар“, рекао је Коби и додао:

“Осећам се добро, помирио сам се са тиме и узбуђен сам због онога што следи. Да у мени и даље гори жеља да играм, играо бих... Ипак, видећемо како ћу се осећати када следеће сезоне почне тренинг-камп, а ја не будем тамо. Толико сам напорно радио и толико напорно радим и сада, иако је моја игра тренутно ђубре. Радим све што могу да се поправим и томе има лепоте – радим вредно, никада не одустајем, једноставно нисам такав. Истежем се три пута дневно, идем и после овога кући на истезање и ледену купку“.

До краја сезоне Брајант ће имати опроштај у свакој дворани у којој буде гостовао, као и још утакмица у свом Стејплс Центру.

“Не могу довољно да се захвалим навијачима, они су ми били огроман извор мотивације, катализатор за све што сам постигао. Много их поштујем и волим“.

Коби је у души тачно лоцирао почетак краја своје кошаркашке каријете.

“Не желим да се понашам као да сам ја ’зен’ или тако нешто, али обично када седим и не размишљам ни о чему посебном, мисли ми увек одлутају ка кошарци. Увек. Сада се то не догађа увек – понекад да, али не стално. За мене је то био први знак да не могу још дуго да будем опседнут кошарком“.

"Много је лепоте и бола..."

А да ли је размишљао да се повуче већ сада, усред сезоне?

“Нисам јер је много лепоте и бола у свему овоме. Ценим тешка времена исто онолико колико ценим сјајна времена. Важно је проћи кроз тешке ствари јер се тада највише научи о себи – зато нема ништа лепше него да прођем кроз целу ову сезону, кроз ова тешка времена и да играм у свим тим салама последњи пут. Радујем се томе“.

Брајант има две ћерке – 12-годишњу Натали и деветогодишњу Ђану Марију Онор.

“Не знају тачно шта да мисле. Знају да је кошарка нешто чиме се бавим од треће године, то је мој цео живот. Било је у стилу: ’Тада губи ту страст, неће радити оно што ради цео живот, али истовремено ће бити више са нама’. Због тога су узбуђене“.

Цео свет дирнула је песма коју је Коби посветио кошарци, песма којом је најавио повлачење.

“Било је брзо када сам смислио шта желим да кажем – говорио сам навијачима и саиграчима, али никада кошарци самој, што јесте мало чудно. Када сам решио да ћу писати из те перспективе, речи су саме дошле за неколико минута“.

Након што се обратио и на шпанском језику, Брајант се осврнуо и на писмо Лејкерсима.

“Овде сам одрастао, овде је моја кућа, мислим да се то не може изразити никаквим писмом или слично. То схватам много озбиљно и зато никада нисам отишао нигде друго упрос бројним понудама. Желео сам да Лејкерси знају колико ми значе, колико их поштујем, али писмом се не може то довољно исказати. Док сам одрастао навијао сам ватрено за Лејкерсе, а дочекао сам да целу каријеру проведем овде – испунио сам сан“.

"Највише ми значе позиви Лиларда, Хардена, Дурента..."

Коби се често смејао током конференције, али било је очигледно да му није лако.

“Лагао бих када бих рекао да нема емоција – другачије је када знаш само унутра да је крај и онда то кажеш наглас. То изговарање наглас даје му коначност, али врло сам срећан због порука које сам добио од других играча. Захваљују ми се на инспирацији, на лекцијама, на менталитету, то поштовање колега ми највише значи. Када ме позову Лилард, Харден, Дурент, такви играчи ме често позову и нешто питају, то ми је најзначајније од свега“, рекао је Брајант и уз смех поделио с новинарима једну анегдоту:

“Имали смо састанак капитена у Детроиту, ту је био Андре Драмонд, али и још један играч иза њега. Није смео да буде ту на састанку, а он је рекао: ’Само хоћу да се рукујем са Кобијем’. Руковали смо се, али нисам га видео јер је био иза Андреа“.

На питања која достигнућа би издвојио из своје блиставе каријере, Брајант је одговорио:

“Она финала која смо изгубили и све оне муке које смо прошли да бисмо дошли до титула – то је оно што употпуњује цело путовање. Да имаш само титуле, не би било успона и падова, ружних момената који стварају лепоту на крају филма. Те тешке тренутке истински ценим“.

Током каријере Коби је освојио пет НБА титула, два пута је био МВП финала, једном МВП сезоне. Био је 17 пута учесник Ол-стар викенда, четири пута МВП на Ол-стару, 11 пута је биран у најбољу петорку лиге, девет пута у најбољу дефанзивну петорку.

У досадашњем току каријере на 1.292 утакмице просечно је бележио 25,3 поена, 5,3 скокова и 4,8 асистенција по утакмици.